Topli tabloidni zec za sindikalne vođe - princip je isti, samo se meta menja

Kada su najavili proteste radnika zbog izmena zakona o radu i penzijskom osiguranju, sindikalne vođe Ljubisav Orbović (Savez samostalnih sindikata Srbije) i Branislav Čanak (UGS Nezavisnost) nisu silazili s naslovnih strana režimskih tabloida.

Danima se sprovodilo njihovo blaćenje u Informeru, Kuriru i Alou, koje je očigledno orkestrirano iz jednog kabineta.

Ko je verovao ovim tabloidima, očekivao je da će sindikalni dvojac i lider DS Bojan Pajtić, koji je javno podržao proteste sindikata, blokirati pruge i autoputeve, bacati molotovljeve koktele, prirediti Srbiji „grčki scenario“ i krvoproliće, srušiti i Vladu i državu... Uz to, čitali smo i da su lopovi, rasipnici, tajkuni, prostačine i tako redom.

Najpre Kurir i Informer, nakon najave sindikata da će organizovati proteste, u ponedeljak objavljuju gotovo identične tekstove o plati Ljubisava Orbovića, s tim što prvi list tvrdi da Orbović zarađuje 340 hiljada dinara, a drugi 500 hiljada.

Istog dana, Orbović je meta i u Alou: „Tajkun glumi radničku majku“ u kojem se navodi da je njegov sindikat parama radnika izgradio hotel vredan više od milion evra u Vrnjačkoj banji. Narednog dana, Informer i Alo objavljuju iste tekstove, kako Orbović i Čanak kriju svoje zarade i imovinu.

U sredu se hajka nastavlja, pa je u Alou glavna najava na naslovnoj: „Bahata prostačina Orbović pokazao srednji prst“, u Informeru: „Čanak, Orbović i Pajtić hoće grčki scenario“.

U četvrtak, za kada je zakazan generalni štrajk radnika, Informer piše „Banda ruši državu“, Kurir „Orbović od radnika uzima 1,2 milijarde“ i ponavlja priču koju je Alo prethodno objavio o izgradnji hotela u Vrnjačkoj banji. U Alou na dan najavljenih protesta na naslovnoj opet Orbović - „Oteo stan od radnika“.

Zarade i imovina sindikalnih vođa, ali i njihov učinak na zaštiti prava radnika, svakako treba da budu predmet interesovanja medija, ali ovonedeljno blaćenje bilo je, najblaže rečeno, tendenciozno. Tih priča da se nisu usprotivili izmenama zakona o radu nikada ne bi ni bilo u pomenutim listovima, jer oni do toga nisu došli zbog istraživanja i novinarske znatiželje, već zato što su sve ove sadržine stigle na redakcijske mejlove iz jednog kabineta.

Aktuelni napadi instruirani su s jednom jedinom namerom – da osujete radničke proteste, zbog straha vlasti od socijalnih nemira. I u tome su i uspeli – generalni protest u četvrtak nije bio masovan, okupilo se do pet hiljada radnika, čemu je, ruku na srce, pomoglo i saopštenje MUP-a da će snimati učesnike protesta.

Pre samo nekoliko meseci, isti taj Orbović i Čanak bili su miljenici tabloida i na njima nisu šteđeni novinarski stupci kada je trebalo da kritikuju Radulovićev zakon o radu. Tada je to išlo u prilog onome kome pomenuti tabloidi bespogovorno služe.

Preusmeravanje pažnje, kao osnovni metod medijske manipulacije, ovde je odigralo ključnu ulogu – javnosti je skrenuta pažnja sa činjenica da izmene zakona donose restriktivne i nepovoljne odredbe, da se sistemski zakoni donose na prečac, da nije ispoštovana obaeza organizovanja javne rasprave, da se radnici bore za sebe, a ne za Orbovića, Čanka ili Pajtića. Kako bi se skrenula pažnja sa glavne teme, plasira se nova - korupcija i nemoral vođa sindikata. Sinhronizovanim blaćenjem Čanka i Orbovića preko tri režimska tabloida, stvara se utisak da cela javnost bruji o tome, da je to glavna tema. Dolazi do zamene teza. Sve i da su sindikalni lideri najgori ljudi na svetu, radnici imaju pravo da protestuju zbog svojih prava.

U istu svrhu medijske manipulacije odigrana je i predstava ostavke ministra Krstića. On odlazi (na mesto savetnika!) jer ne može da sprovede željeni cilj, a premijer "mekog srca", odbijajući njegova navodno drakonska rešenja, skuplja poene. Što bi rekli SNS botovi – „Svaka čast premijeru, ne da da se uzima od naroda“. Zamajavanje ostavkom i patetičnom pričom skreće se pažnja javnosti sa nepopularnih mera koje će vlast sprovesti, a održava se rejting premijeru.

Medijski napadi na sindikalne vođe uobičajeni su oblik kampanje koju tabloidi sprovode nad „žrtvom“. Meta napada se obrađuje iz dana u dan novim pričama koje treba da je diskredituju. Tabloidi, kao moćno oružje u rukama vlasti, spremni su da svakome, ko se usudi da oponira premijeru, prirede „toplog zeca“.