Početna strana > Rubrike > Politički život > "Ludnica, šta je ovo?! Ili, kad se pravosudne palikuće predstavljaju kao vatrogasci
Politički život

"Ludnica, šta je ovo?! Ili, kad se pravosudne palikuće predstavljaju kao vatrogasci

PDF Štampa El. pošta
Branko Pavlović   
sreda, 31. januar 2018.

Čitajući predloge amandmana u pogledu pravosuđa setio sam se legendarnog sportskog komentatora Mladena Delića i njegovog čuvenog „Da li je to moguće, ludnica, šta je ovo“ (mlađi čitaoci obavezno da pogledaju taj završetak prenosa utakmice Jugoslavija-Bugarska iz 1984. godine).

Amandmani su pisani u najboljem „montipajtonovskom“ duhu. Jedino je nevolja u tome što su stvarno opasni i smrtno ozbiljni.

U odnosu na postojeće rešenje u Ustavu, nameće se elementarno pitanje - da li vlast hoće da smanji politički uticaj i poveća realnu nezavisnost sudstva, ili hoće da poveća politički uticaj i smanji i/ili isključi nezavisnost sudstva?

Stav vlasti je da se u izmene ide da bi se smanjio politički uticaj. A to smanjenje političkog uticaja se vrši tako što se:

1. SMANjUJE broj sudija u ključnom telu Visokom savetu sudstva i

2. POVEĆAVA broj onih koje bira Skupština,

3. tako da ovi koje bira skupština po svim pitanjima i uvek mogu da preglasaju sudije.

Stvarno, šta je ovo?

Da je neko pre objavljivanja nacrta amandmana njuznetovcima rekao da napišu kako će izgledati amandmani kojima se garantuje veća nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaca, pitanje je da li bi se ovoga dosetili.

Ima još.

Iz postojećeg Ustava izbačena je odredba po kojoj je zabranjen svaki uticaj na sudiju u suđenju. To je ispod nivoa Hatišerifa iz 1830. godine. Ne šalim se. Nažalost, stvarno se ne šalim. Tužioce su potpuno „zgazili“, ako je takvo poređenje uopšte moguće.

Do sada nismo mogli da se približimo rešenju slučaja tipa „Savamala“, a ako ovo prođe, buldožeri direktno ulaze u svaku kuću za koju je vlast zainteresovana i to verovatno uz pomoć ljudi bez fantomki.

Ključni argument sastavljača ovog teksta, koji su bukvalno nepoznati, jeste u tome da je sve u skladu sa evropskim standardima. To apsolutno nije tačno. Analiza je zamorna za običnog čitaoca i o tome će svako zainteresovan imati prilike da se upozna u analizama naših zaista najvećih stručnjaka u ovoj oblasti do kraja februara.

Čitaoci ovog sajta verovatno znaju da ja nisam zagovornik pristupanja EU (u meri u kojoj su interesi Srbije ugroženi pristupanjem EU), ali je zaista čista kleveta autora amandmana da je to u skladu sa njihovim standardima.

Ukratko, predlozi su opasni i besmisleni, a obrazloženje neistinito, a možda i lažno (nestručnost onih koji se u javnosti pojavljuju ispred vlade Srbije je toliko da nije moguće isključiti mogućnost da oni to stvarno ne razmeju. Malo je verovatno da nije namerno, dakle lažno, ali je moguće, pa da ne preteram).

I još se ljute što je struka žestoko reagovala protiv. I tek će da reaguje. Pa ne, nego ćemo da ćutimo i pustimo otvorenu diktaturu.

Problem koji imamo sa kvalitetom pravosuđa rezultat je uticaja politike, partija na vlasti na sudove i tužilaštva, pre svega.

a) Država, lokalna samouprava, javna preduzeća itd. su ti koji u ogromnom broju i velikoj meri krše zakone i Ustav Srbije i time urušavaju pravni sistem i zatrpavaju ga nepotrebnim predmetima (preko 200.000 ima takvih predmeta), umesto da se rešavaju problemi građana,

b) bezbroj puta se menjaju jedni-te-isti zakoni, donose se nekvalitetni zakoni, oni su međusobno protivurečni i sve to dovodi do paralisanja sistema, a sve je to odgovornost „demokratski izabrane vlasti“, a ne sudija i tužilaca,

v) vrši se direktni uticaj na kadriranje u pravosuđu, u skladu sa Ustavom, što je veoma štetno,

g) vrši se nezakoniti uticaj na kadriranje u pravosuđu, što je još mnogo gore. Za sve to je odgovrna izvršna vlast, a posledica je da imamo sve veći broj neznalica u sudstrvu i tužilaštvu,

d) mediji se koriste za „suđenje“ pre suđenja - što dalje urušava pravosuđe,

đ) politika vrši kotrolu preko budžeta i podzakonskih akata koji su u nadležnosti Ministarstva pravde, a ne bi trebalo da budu - što dodatno urušava sistem.

Iz tog stanja se nikako ne može izaći tako što će se onom koji je doveo do sloma sistema dati ustavna ovlašćenja da sve to postane zakonito i trajno i još gore nego što je danas.

A na tu kartu oni igraju: građani su ljuti na pravosuđe, pa će oni koji su ga uništili da se prikažu kao spasioci. To je isto kao da zoveš piromana da ugasi vatru i trajno postane glavni vatrogasac.

Srećna okolnost je da ovo ne može da im prođe bez referenduma. A to znači da i za ovu priliku treba svima objasniti da je važno da se izađe i glasa protiv.

(Branko Pavlović)

 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da Srbija adekvatno obeležava 100. godišnjicu proboja Solunskog fronta i oslobođenja Srbije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner