субота, 24. јун 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > ДСС у служби Александра Великог и Синише Малог
Политички живот

ДСС у служби Александра Великог и Синише Малог

PDF Штампа Ел. пошта
Лазар Ђуровић   
уторак, 25. октобар 2016.

Све је јасно, дилема више нема. Титаник звани ДСС полако тоне ударивши о „напредну стену“ ка којој га је својевољно повео нови капетан Мишко уз подршку Маршија, Аце, Уркета, Шулет,... Свака сличност са д(р)угим Шулетом, Балшом и Кеном је случајна.

Матрица је ипак скоро иста. Обећај запослења, уцени тамо где можеш, посвађај изнутра, организуј скупштину, помози медијски, помози логистички око лобирања и већине и на крају тихо преузми странку и имај своју резервну екипу која ће да одигра кад буде затребало. Када постоји велики „уцењивачки потенцијал“ у владајућим страначким структурама, то баш и није тешко. А ту важи старо правило, што више људи зависних од политике и функција које су једини извор прихода и доносе егзистенцију за породице, тим причалакша, а зацртани циљ реалнији.

Сви присутни на седници Главног одбора Демократске странке Србије пре 20-ак дана, постадоше сведоци највеће срамоте у четврт века дугој историји странке. У великој галами попут разуларене и примитивне РУЉЕ предвођенe потпредседником Драганом Маршићанином, приређена је брука за памћење. Тако нас „несрећни Маршићанин“ својим срамним и бахатим вођењем седнице  Главног одбора, подсети на помало заборављеног лика из мрачног периода 90-тих. Погађате у питању јенекада омражени а данас озбиљно богати Радоман Божовић.Тој руљи се не оте, већ из пуна грла загаламише ка Марку Јакшићу: „Срам те било ђубре једно...“ односно: „ Одлази више, напоље, напоље...“ А Марко Јакшић је међу последњима који је заслужио такав испраћај од странке чији је један од оснивача. Славиша Ристић и он су ретки за које би ова власт дала све само да их „дисциплинује“, дубоко свесна да, уз сав уложени труд последњих година, није успела готово ништа наћи што би дотичне компромитовало.То чак није случај ни са Небојшом Човићем који је досада био Вучићев миљеник и сарадник брата Андреја у кошаркашком и фудбалском клубу Црвена звезда. Ово дисциплиновањ режим није успео ни након паљења аутомобила Марку Јакшићу, односно пуцања на кућу Славиши Ристићу. Јер све је то чињено наравно због критике косовске политике Александра Вучића, чији резултати управо ових дана сурово излазе на видело. Али изгледа да постоје они у ДСС-у који су хтели да помогну у том „дисциплиновању“, дубоко несвесни чињенице да странка без косовске политике и без косовско-метохијских одбора практично не постоји. Срамота, мало је рећи.

Слика 1.  Веља Гавриловић у акцији, Арсен у припреми, Санда у Шоку

Ако смо одређено понашање од инцидентима склоног Маршићанина после епизода „Вибратор“ и „Коњи у скупштини“ то очекивали, многи који су запамтили принципијелност и честитост Милоша Јовановића пре неку годину, осташе неми ових дана на његову решеност да „почисти“ у странци све оне који мисле другачије или како је то сам дефинисао да „увојничи странку под хитно“. Телефонске седнице, саопштења за које не знају ни сви чланови председништва, изгледа нису случајност, већ нови манир. Окружен  групом лојалних и сервилних страначких функционера који се утркују у хвалоспевима и тапшању по рамену још жешће него ли су то чинили према Санди, Милош је прионуо на посао. После Ђорђа Вукадиновића, кога су на сваки начин хтели да се реше, испоставило се да је и Санда постала „реметилачки фактор“, како је то на седници Главног одбора приметио амбасадор Глишић. Јасно је тако да странком управља „двојац без кормилара“ у саставу Милош („лажни Самарићанин“) и Драган („несрећни Маршићанин“).

Прва на листи „за одстрел“ ових мозгова нашла се члан председништва Драгана Трифковић из више разлога. Најважнији и први разлог крије се у чињеници да је Драгана следећа на листи за посланички мандат у случају да неко од актуелних посланика поднесе оставку. Као друго, Драгана је члан председништва која не ћути на неправду и јасно и директно износи своје ставове, а има веће срце и више храбрости од свих преосталих мушких чланова председништва заједно, и то их посебно иритира. И треће најважније, а повезано са другим, Драгана је на Врачару уз бившег председника Драгана Весића сведок бесчашћа појединих чланова председништва и В.Д. председника привременог београдског одбора Уроша Јанковића, а са њим и Дејана Шулкића председника Извршног одбора ДСС. Драгани су замерили наводно иступање мимо званичне политике странке  (Члан 4 став 6.) што и да је тачно, а није, не може водити искључењу из странке! Јер све оно што се Драгани Трифковић ставља на терет могло би се подвести једино под Члан 7 статута ДСС тачније прекршај у виду неовлашћеног изношења у јавности расправа и сл., али то онда мора ићи на дисциплински поступак. Како је председник дисциплинске комисије странке  адвокат Горан Ђорђевић из Ниша који све ово јако добро зна, то је јасно да су га хтели заобићи и по кратком поступку своје нечасне намере спровести у дело! Такође је јасно, а то би и Милош Јовановић као правник морао знати да је “истини наклоњен“ (као што није), да – сходно горе споменутом Члану 6 Статута ДСС  – више елемената им да се из странке избаце бивши директор и вождовачки „прелетачевић“ Марко Сарић, односно бивша потпредседница странке Милица Радовић. Марко Сарић је иступио из одборничке групе ДСС и формирао нову „За бољи Вождовац“ одмах након избора, али су му Аца Поповић и Маршићанин, те Веља Гавриловић и Шулкић то опростили, а Милица Радовић у граду Београду у власти СНС-а  врши функцијуни мање ни више, него заменика директора Дирекције за градско и грађевинско земљиште. Али они су за разлику од Драгане Трифковићсвоје грехе починили у сарадњи са СНС-ом, а то је изгледа нешто што се у данашњем руководству не сматра чак ни блажим прекршајем! Да ствар буде гора предлог за искључење Драгане потекао је од стране новог привременог одбора на Врачару који је именован само 18 сати раније на ТЕЛЕФОНСКОЈ СЕДНИЦИ ИЗВРШНОГ ОДБОРА. Тиме је председник Дејан Шулкић још једном на делу демонстрирао љубав према модерним комуникацијама. И поново је то Шулкић учинио сутрадан, када су из централе странке секретарице звале да се телефонски изјаснимо о искључењу Драгане Трифковић.

Хајка на „неподобне“ је настављена колико истог дана а мета је био Ђорђе Вукадиновић, те је бившој председници Санди Рашковић-Ивић дат ургентан задатак од стране председништва да се Ђорђе избаци из посланичког клуба. У противном, срачунали су мозгови, Санда ће се оглушити о Члан 6 статута, чиме се стичу услови да и се и она удаљи из странке. Корак ка томе је и саопштење крњег председништва које је освануло у медијима. Ипак, сам начин и бестијалност, као и журба када је у питању избацивање дојучерашње председнице, упућује само на једно. Требало је по сваку цену и у задатим роковима спровести преузете обавезе. ДСС тако постаде једина странка у новијој политичкој историји Србије која је из својих редова искључила бившег председника! Да није смешно, било би тужно. Људи за презир и гађење, ништа више.

И тако ће очигледно бити и надаље, све док у страначким органима не остане свега пар људи довољних сами себи, са карактером КОНОБАРА СА ТИТАНИКА, оне сорте људи која краде златни есцајг док брод тоне на дно океана.

Трагикомична је била тврдња председништва странкеу саопштењу од 5. октобра, да се Ђорђе Вукадиновић залаже за смену једне прозападне гарнитуре другом, односно „сјаши Курта да узјаши Мурта“ како саопшти весело председништво. Подсећам их да се то већ десило на изборима 2012. године и да је Курту (Бориса Тадића) заменио Мурта I (Tома Николић), односнода je Eвропска унија три сата пре затварања биралишта (17h, недеља 20.мај 2012.године) честитала победу кандидату СНС Томиславу Николићу! Саопштење су потписали председник Европског савета Херман Ван Ромпеј и председник Европске комисије Жозе Мануел Баросо, а појавило се и на званичном сајту ЕУ! Ко не верује или га памет не служи нека провери моје наводе и укуца на Google-u поменуто. Управо је на победи Мурте I засео на власт Мурта II (Александар Вучић), данас међу својих 600.000 напредњачких чланова прозван од милоште „Александар Велики“. Јасно је дакле да западне интересе у Србији има ко да спроводи, па су оптужбе на рачун Вукадиновића и тврдња да ДСС не пристаје да се стави у службу западних интереса управо трагикомичне имајући у виду да западне интересе од Александра Великог нико боље не спроводи. А служећи њему и глумећи опозицију са рејтингом од 1.6% бирачког тела, ДСС данас дакле у времену садашњем, глуми „корисне идиоте“. Ово из разлога интервјуа који је потпредседник Милош Јовановић дао једним дневним новинама поменувши како у времену будућем нећемо глумити „корисне идиоте“.Будућност је ту, ми то то већ јесмо! 

Александру Великом и овако слабашан ДСС савршено користи, како би уз себе имао „националну опозицију“ и тако прикрио своју срамну косовску политику, која ових дана бива огољена до краја. Иако су дружења са Блером, Клинтоновима, уз преговоре са Тачијем, били више него довољни онима који су хтели да виде. И не само косовска политика, већ и политика пре свега према Србима у Црној Гори, где му је на несрећу ондашњих Срба природни партнер Мило Ђукановић, који нам пре пар недеља преко новина усред Београда поручи оно што му Брат по памети Александар В. мисли али не сме да каже. А порука гласи: „Срби заборавите Косово, та битка је одавно изгубљена, окрените се будућности“.

Припадам онима који не критикују Вучића само због националне издаје, већ избог онога што тај човек заиста јесте.  Лажни моралиста, фолирант и манипулатор, човек без дана радног стажа ван политике. Лицемер који није плаћао фиксни телефон 15 месеци са дугом од преко 100.000 динара, а комуналне услуге (Инфостан) скоро 3 године (2004-2007)са дугом од преко 200.000 динара. И тај данас без трунке стида позива грађане да поштују државне институције и плаћају своје обавезе, шаљући на њих буљук судских извршитеља. Човек који је од државе као Милошевићев министар узео стан чија је тржишна вредност данас најмање 200.000 евра, а нема нимало емпатије и руга се грађанима који су куповином стана опљачкани од стране банака кроз кредите у Швајцарцима, уместо да решава проблем који су сви у окружењу решили (Мађари, Хрвати, Црногорци, БиХ). Био сам сведок као тадашњи директор за објекте Универзијаде 2009, како је оставио кров којии дан данас прокишњава на спортској хали Пинки у Земуну и са чијег плафона висе шарене кофе, а који он није умео да поправи као тадашњи директор плативши из буџета ту услугу 400.000 ДМ (400.000 тадашњих немачких марака у дин.) Услуга није реализована кроз тендер јер тада уистину и није био у обавези, погодба је била „буразерска“ као и данас за Београд на води. Човек чија се економска политика распродаје државних ресурса и спровођења диктата ММФ-а нипочему не разликује од политике Млађе Динкића и Г-17, претварајући Србију у земљу јефтине радне снаге што је и био један од његових првих потеза – треба се косећа рекламе на CNN-у. И такав човек данас држи слово о раду и моралу читавој нацији.

Данас таквом човеку и његовој катастрофалној политици служи садашња Демократска странка Србије. У врху ДСС данас седе људи који имају директну комуникацију што са Гораном Весићем,што са уредником Стандарда новинаром Жељком Цвијановићем. Од стране овог другог долазе „добронамерни савети“ ка странци, по налогу А.  Вучића. Дакле имамо ДСС који служи у држави Александру Великом, а у граду Београду Синиши Малом и Весићу „Домалом“,  прихватајући да буде ситан привезак тих политичких креатура, а то је сигурно оно што најмање треба њеним честитим члановима и оснивачима странке.  Овакав ДСС без својих косметских одбора не може баштинити идеју и традицију коју су постављали оснивачи странке. Овакав ДСС је дакле празна љуштура без садржаја без обзира колико се Милош Јовановић трудио да нас убеди у супротно. На крају, овакав ДСС не заслужује да постоји и само наноси штету, заузимајући место нечему будућем, здравом и прогресивном у српском друштву.

 (аутор је члан Извршног одбора ДСС-а)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер