Početna strana > Rubrike > Politički život > Da li se i „prvi vučići u vodu bacaju“?
Politički život

Da li se i „prvi vučići u vodu bacaju“?

PDF Štampa El. pošta
Branislav Ristivojević   
utorak, 12. novembar 2013.

Posle godinu i nešto dana, što fabrikovane, što remontovane vlade, nameće se zaključak da se ništa nije promenilo u odnosu na politiku koju je vodila njena prethodnica.

Umesto da brani državu, vlada nastavlja sa politikom saučesništva u rasturanju Srbije putem podrške izborima na KiM. Umesto da odgovornim, razumnim i domaćinskim potezima razvije narodnu privredu, ona je i dalje uništava. Ovo čini: 1) izlaganjem nejake srpske privrede konkurenciji koju ona ne može da izdrži ukidanjem carinskih i drugih zaštita putem bezglavog sprovođenja SSP; 2) opterećivanjem budućih generacija dugovima kod međunarodnih zelenaških institucija; 3) uništavanjem sitnog, odnosno srednjeg sopstvenika, preduzetnika i zemljoradnika putem favorizovanja monopola, kartela, oligopola i drugih vidova nelojalnog udruživanja na tržištu (tajkunizacija Srbije); 4) poklanjanjem ili rasprodajom kapitalnih resursa strancima (primer: najavljena prodaja DLS, Telekoma, ili obradivog zemljišta); 5) narušavanjem zdrave konkurencije putem favorizovanja stranaca kao ulagača itd.

Umesto da odbrani i zaštiti same temelje društvenog ustrojstva, koji su narod očuvali i kada nije imao državu, ona ih dalje uništava organizovanom protivporodičnom i protivcrkvenom propagandom. Umesto da se bori protiv organizovanog lopovluka vlada selektivnim krivičnim progonom uništava ključnu prepreku kriminalitetu – poverenje građana u krivično-pravni poredak (generalnu prevenciju). Umesto da vrati dostojanstvo u možda najvažniju granu vlasti – sudsku – poniženu postavljanjem često neprofesionalnog i nestručnog ali iznad svega uplašenog, poslušnog i kukavnog kadra „reformom“ pravosuđa prethodne vlade... ova vlada ne radi ništa. Umesto da vrati dostojanstvo građanima ove države i ohrabri ih da istraju pred pritiscima spolja,  ona plaši ljude pojačavajući postojeće i stvarajući nove strahove, a zatim manipuliše njima (primer: kampanja za donošenje tzv. Marijinog zakona) pokušavajući da pretvori jedan hrabar i ponosan narod koji u spisku svojih trofeja ima dva carstva (tursko i austrijsko) u beslovesno, bezumno i poslušno stado.

Spisak grehova ove vlade nije konačan, niti je nov. Verujem da su čitaocima dobro poznati i bez mog skromnog doprinosa sistematizaciji i sređivanju istih. Ono što je novo to je pogled na ljudske resurse koji ih sprovodi.

Ideju za ovaj tekst dobio sam još pre par godina kad sam video ko je trebalo da obavi najprljavije poslove u prošloj vladi. Pored nebrojenih prvaka DS, uglednika pravne profesije ili pravne nauke (sudija, tužilaca, advokata, profesora...) ministarstvo pravde je povereno ženi za koju niko nikad nije čuo. Zašto? Zato što je rečeni portfelj imao da obavi jedan od prljavijih poslova koji je kao domaći zadatak dobila prethodna vlada - da uruši srpsko pravosuđe postavljanjem uplašenih i kukavnih poslušnika za sudije i tužioce.

Čoveku sa imalo profesionalnog integriteta, odnosno dostojanstva ne pada na pamet da se meša u prljav posao (osim ako nije jako glup ili pohlepan, što je retkost kod ljudi uspešnih u svom poslu) jer mu je to ispod časti njegovog poziva. Odanost pozivu obavezuje na ponašanje u skladu sa uzusima i kanonima iste. Drugi razlog zbog kojeg čoveku koji je iole pametan, makar i ne bio od poziva, ne pada na pamet da se meša prljav posao jeste taj što izvršioce prljavih poslova nalogodavci uvek eliminišu kao potencijalne svedoke. Ako progovore o prljavom poslu, mogu da otkriju svoje nalogodavce.

Pametni ljudi vrlo dobro znaju kinesku narodnu izreku „Ko večera sa zmajem, završi kao desert“, a vrlo verovatno su pročitali Kisindžerovo delo „Diplomatija“. U njemu je doajen američke spoljne politike objašnjavajući odnos SAD prema Južnom Vijetnamu u nastupu brutalne iskrenosti svojstvene silnicima obrazložio čuvenu misao prema kojoj čovek može da sebi učini samo jednu stvar goru od toga da bude američki neprijatelj, a to je da bude američki prijatelj. Ako nekome ovo nije jasno, neka pita Sadama, Norijegu, Pinočea, Miloševića, Gadafija, Asada i gomilu drugih šta misle o tome (kako stvari stoje uskoro će i Đukanović moći da da savet u ovoj stvari).

Prosto i jednostavno: Amerakanci su stvorili kulturu i društvo koje ne poznaje instituciju penzije ili zdravstvenog osiguranja. Ako penzije i zdravstvene knjižice nema za njih, tim pre nema ni za strance. Tamo vlada surova tržišna utakmica do okončanja fizičkog bitisanja. Ko hoće da živi dostojanstvenu starost, mora da bude koristan do smrti. Ljudi koji obavljaju prljave poslove ne mogu da budu korisni do smrti prosto zato što pre obavljanja prljavog posla verovatno nisu imali iole ozbiljno mesto u pozivu pa ni ne mogu da se vrate u njega i budu korisni. Ako su ga imali (tj. ako spadaju u malu grupu pohlepnih i glupih profesionalaca), po okončanju prljavog posla završavaju obeščašćene, nepotpune i necelovite ličnosti u očima kolega pa ne mogu više da budu od koristi. Treći razlog zbog kojeg ne da ne mogu da budu od koristi nego mogu da budu i od štete jeste taj što su svedoci prljavih poslova, a nalogodavci ne žele da takvi progovore. Zato po okončavanju prljavog posla oni koji ih obavljaju bivaju skrajnuti, eliminisani, marginalizovani, sklonjeni, zanemareni, zaboravljeni, „potrošeni“, „pušteni niz vodu“ itd. od strane nalogodavaca.  

Čini mi se da je i ova, delimično fabrikovana, a još više remontovana vlada prepuna nebitnih, nevažnih i nepoznatih ljudi u svom pozivu, uz nekoliko imena koja svedoče da gluposti i pohlepa nisu uvek prepreka do profesije. To mi dalje govori da će ova vlada imati više prljavih poslova da obavi od prethodne. Da bi ovaj tekst nastavio u šaljivom tonu u kojem je počeo navešću portfelje ministara koji su „potrošna roba“ na jednoj strani teksta, a prljav posao koji treba da obave na drugoj. Namerno ne navodim imena ministara. To je zato što su ona najmanje važna. Ako to ne obave jedna imena, obaviće neka druga. O tome svedoči generalni remont vlade pre par meseci. Ako bude trebalo biće ih još. I remonta i imena. Čitaocima ostavljam da strelicama povežu portfelj i prljav posao: 

poljoprivreda                                              zaglupljivanje (megatrendizacija) Srbije

energetika                                                   uništavanje porodice i crkve

kultura                                                         razoružavanje Srbije 

privreda                                                       stečaj i rasprodaja srpske privrede

finansije                                                       opstruiranje izgradnje Južnog toka

odbrana                                                        zaduživanje Srbije

prosveta                                                        uvaljivanje GMO u Srbiju

sport                                                              poklanjanje KiM Arbanasima

bez portfelja                                                  rasprodaja Zvezde i Partizana

_______________                                        _________________________

_______________                                        _________________________

_______________                                        _________________________

Prazan prostor je ostavljen da čitaoci sami dopišu vezu portfelja i prljavog posla koji nisam uvideo, a sigurno ih ima još. Takođe, moguće je dopisati i druge državne funkcije, (ne obavezno ministarstva) i prljave poslove koji imaju da se obave (npr. direktor EPS – rasprodaja EPS).

I tek sad stižemo do Vučića. Ako ste mislili da sve ovo Vučić ne zna varate se. Zna on ovo vrlo dobro. Prvo zato što sam mu sve ovo rekao pre nekih 6 ili 7 godina u emisiji na PINK-u, mislim da se zvala „Zamka“. U studiju smo bili Prokić iz LDP-a (onaj što je hteo da Srbiju naloži na lomačama inkvizicije), Vučić i ja. Naravno tada to nije bilo upućeno Vučiću, nego Prokiću. Iz jedne Vučićeve skorašnje izjave (6. 9. 2013. godine) vidim da razmišlja o ovome jer je rekao, otprilike, da zna kako će da „skonča“ zato „žuri“ da puno uradi. Zato sam igrom reči u naslovu teksta pokušao da šaljivo objasnim, s jedne strane, kako će izvršioci prljavih poslova „skončati“, da upotrebim izraz „prvog zamenika predsednika vlade“. Davanjem ovima zbirnog imena „vučići“ pokušao sam da objasnim koja je Vučićeva uloga u svemu ovome.

Vučićeva uloga je da da ime i politički legitimitet ovoj sili beznačajnih anonimusa koja nikad nije prošla potvrdu narodne volje na izborima i koje SNS nije smeo da predstavi kao svoje kandidate 2012. inače bi izgubio izbore. Istovremeno, neko mora da skreće pažnju i da nas zabavlja. Primer je ono neukusno i uvredljivo vozikanje sveže ofarbanog polovnog aviona nisko iznad gradova Srbije kao da smo necivilizovani Koisan narod (koje evropljani zovu Bušmanima) iz filma „Bogovi su pali na teme“ koje oduševljava prazna flaša Koka-kole. Cilj ovakvih skečeva jeste da se „kupi“ vreme neophodno da bezimeni završe prljave poslove.  

 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da je požar u katedrali Notr Dam u Parizu izbio slučajno ili je podmetnut?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner