понедељак, 03. октобар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Културна политика

Сплавови, узводно!

PDF Штампа Ел. пошта
Драган Кремер   
среда, 26. новембар 2008.

(Време, 27.11.2008)

Летос објављен у Словенији и Хрватској, нови Северинин албум Здраво Маријо (Dallas) званично и навелико стигао је и на тржиште Србије, потврђујући гђицу Вучковић као једну од шачице највећих звезда у распону бивше СФРЈ. Ништа изненађујуће, осим да тај CD врви политичким некоректностима, пуцањем и тамбурањем, родним и полним (а богами и уметничким и верским) провокацијама, изворним дертом и турбо-фолком. Сељачки, а одличан. Хрватски електронски медији не могу одолети да не емитују оно што је и Цеца лако могла отпевати; Србија ће се ројити по Северининим концертима. Најзад. А то неће бити никакво естрадно помирење, него жестока конкуренција.

Општепожељна фина цица Северина направила је нешто за шофере, ками(ј)она-гости(ј)она... хормона до плафона, као у почетној Гас Гас? Кафанско, с (пре)отимањем сватова и шамарима?! Постаје јасније када знате да је од десет песама седам и по компоновао Горан Бреговић, а девет текстова срочио трио Марина Туцаковић – ex-новинарка Љиљана Јорговановић – аранжер/продуцент Бреговић. Бреговићево и даље маказарско састављање песама обично даје боље резултате кад ради за друге певачице него кад ради за себе, а на Здраво Маријо тај крпеж – без подређивања крутим обрасцима хита – има неке од својих врхунаца. Типичан турбо-фолк звучно је духовито пресвучен тамбурашким оркестрима ободног панонског типа и пухаћим ансамблима, те градским глазбама из Истре, Далмације, Славоније (нпр. Тренкови пандури из Пожеге) и чешке мањине. Потоњи лимени оркестри још имају (уметничке) водитеље, председнике (управних одбора) и капелнике, а снимани су у својим традиционалним амбијентима – ресторацијама, домовима културе, обртничким домовима и сл. Толико о изворности, за (small) World Music.

ОД РОЗЕ КА ЛИЛА: Уз мања поједностављивања/укалупљивања, низ ових нумера живеће свој кафанско-сплаварски век, захваљујући и прошараности бриљантним стиховима. Није то само због стартне линије у песми Пуцајте у тамбураше преузете из Погледај ме, невернице, или ради духовитих стихова (на рачун унца-унца режисера?) "Онда у паници/летим на венчаници/у мом сну се ово често виђа" у песми Мушкарцу само треба курва, него и зато што потоња почиње: "Љубиш два бисера/испод мог брусхалтера". А брусхалтер је тешка, угласта страна реч дозлабога незгодна за римовање па се у домаћој/ex-YU популарној музици на то усудио само Бора Ђорђевић (поетично, малтер/брусхалтер), и то још ‘81. у Волим, волим жене.

Неке од суптилнијих текстуалних субверзија тичу се вечите женско-мушке двојности – "Жена би ти можда и опростила/моја мушка страна каже/никада" (Пуцајте у тембураше); "Ја имам девет прстију/који на све пристају/и овај средњи/он каже не" (Шта то она има што ја немам); предузимљиво-враголаста Да ниси можда геј? А неки стихови су једноставно красни: "Шшш.../пијан ми је деколте/’ајде брже остари/да те више нико не воли/ни жене/осим мене" (Гаде). Архетип љубавног неверства, извор неких од најјачих поп песама, овде израња обрадом новог србијанског класика Хаљиница боје лила глумца/сценаристе/музичара Николе Коље Пејаковића. Ову култну песмицу прва је почетком деведесетих за тада продорну продукцију ЗаМ, у студију још непознатог Жељка Јоксимовића у Ваљеву, снимила убрзо заборављена Милка Релић Лола. Самостално-сплаварски Блек пантерс у својој верзији приписали/преписали су је Шабану Бајрамовићу, Јоксимовић је збрку повећао неким сличним радовима, а веома занимљив лик Пејаковић као кафањерос извео је 2000. у филму Дарка Бајића Рат уживо. Више него довољно да заживи у народу, (при)градском нарочито, а сада је на Северинином албуму неким чудом потписан прави аутор (а не Бреговић).

Но врхунац целог остварења долази пред крај, где Тридесете теку необичном мелодијом кантауторке Сезен Аксу (Aksu), једне од темељних личности турског попа, с којом је Бреговић ‘97. сарађивао на албуму Dugun ve Cenaze (Венчање и сахрана). Тријумф женског принципа (избором партнера) је потпун, потврђујући да се Севе упркос површним/очитим аспектима сексепила заправо обраћа женској, а не мушкој публици – девојкама удајних/породичних амбиција, младим женама у најбољим годинама које међутим нису бесконачне, и од розе полако постају лила. После тога, завршна/насловна нумера удара проблематичним слоганом: "Ракија се лечи вином/марихуана кокаином/све остало... Северином", и под Здраво Маријо свакако је још једна провокација. Turbo catolico, који су ‘95. именовали и напали истријански КУД Идијоти и Гори уши Winnetou мора бити увређен привидно промискуитетним: "Молите се цуре/молите се/молим се и ја/алелуја/дај нам Боже више мушкараца/него година/алелуја".

МОСТОВИ РАЗУМЕВАЊА: У Хрватској, чистунци су већ реаговали и због омота и целе CD-књижице (по идеји/концепту Фабрике из Сарајева), који Севку махом у венчаници или бар у белом шетају и смештају кроз слике најпознатијих хрватских наиваца (Рабузина, 3 Генералића итд.). Електронски медији су подељени око тога које је од ових нумера подобно емитовати, а вероватно се тумбају и play-листе по локалима свих врста где су годинама царевале Секе, Индире и сличне цајке.

Довољно за размерно кратак CD? У Србији су Северинина издања раније лиценцирана и препакивана кроз City Records, огранак РТВ Пинка. Овог пута Dallas за дистрибутивног партнера има државни ПГП РТС. Вече пре убиства Зорана Ђинђића, Севе је први пут званично наступила у Србији, на некој додели розе-награда, и све је указивало да ће се њена каријера у овој држави каналисати кроз грандпарадно безвезарење. Срећом или пуким стицајем околности, крајем лета 2008. почела је с великим концертима овде – најпре на пригодној свечаности у Новом Бечеју. Прошле недеље на промоцији у београдском пристанишном клубу Магацин, број присутних и дужина наступа одговарали су заправо мањем концерту. Најбољи хрватски тамбураши (бивши Златни дукати) који је прате на више од пола снимака на албуму Здраво Маријо, најпре су загрејали цео таблоидски Београд као да је вече Звонка Богдана, а онда је неоптерећена Северина ваљда и последњим неверним томама показала како то да је све постигла и без ратних злочинаца и без силикона. Рођена забављачица, пунокрвна сценска особа и (неретко на сопствени рачун) духовита жена, после нових тачака извела је свој увек ефектан пратећи бенд и заређала старије хитове, на опште одушевљење. Не позира као Цеца нити робује сложеним кореографијама, игра/плеше као свака одлична риба која то воли; барата гласом сигурна у своја ограничења, шармира без остатка, не осврће се ни на порно-аферу (где сте... све... од Мони Ковачић до Сузане Манчић?). И дејствује на онај слој сада већ дораслих спонзоруша, којима се заозбиљно не обраћа нико, ни политичари ни грађанско друштво (осим можда НВО Жене у црном доњем вешу).

Мало ли је, у данашњој ситуацији, на овим просторима? Додајте томе озбиљне позоришне и комичне ТВ-улоге, бриљантне филмске епизоде (у ДУХовима СаРАЈЕва: "Сплићанка, знаш оно... отац војно лице, Србин..." – "А, мајка Хрватица?" – (са смехом) "Ма јок, исто Српкиња!"), Еуросонг-сарадњу с Лет 3, родбину у Београду да и не помињемо.

Уз реку Саву, најјача спона Хрватске и Србије.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер