Početna strana > Rubrike > Kulturna politika > Kako se fabrikuje izdavač godine
Kulturna politika

Kako se fabrikuje izdavač godine

PDF Štampa El. pošta
Marinko M. Vučinić   
utorak, 01. novembar 2011.

Počelo je sa već neizbežnim Svetislavom Basarom, a završilo se sa „Fabrikom knjiga“ kao izdavačem godine. Nije prvi put da se ova nagrada dodeljuje za minuli izdavački rad i da ima svoju jasnu političku i ideološku pozadinu.

Ni ovoga puta nije se odmaklo dalje od ove prakse, ali sada je na red došla izdavačka kuća koja se uklapa u preovlađujući kurs ideologije političke korektnosti, demitologizovanja srpske istorije, suočavanja sa prošlošću i zločinima počinjenim u naše ime. To je i deo novo proklamovane političke krilatice o nužnosti sveukupnog preokreta u Srbiji potonuloj u populizam i nacionalizam.

Ova ideologija dekontaminacije našla je svoje mesto i u oblasti izdavaštva. Dodeljivanje nagrade za izdavača godine na ovogodišnjem Sajmu knjiga jasno nam je još jednom pokazalo kako efikasno deluje propagandno-borbeni poduhvat Betona. Predsednik žirija, filozof Ivan Milenković bez ikakvih ograda i obzira otvoreno kaže da je dodeljivanje ove nagrade izraz određene političke koncepcije u čijem je centru „prepoznatljiva izdavačka politika koja bi se mogla razumeti i kao izdavačka i građanska odgovornost i hrabrost. Ova kuća istrajava u konceptu da knjiga mora da korespondira sa savremenošću, sa posebnim fokusom na probleme našeg društva.“

Iz ovog obrazloženja može se prepoznati propagandistički rukopis betonske orijentacije u kojoj se pod firmom građanske odgovornosti i hrabrosti ostvaruje jasan političko-ideološki program tzv. demitoligizacije i dekonstrukcije srpske kulture i njenih vrednosti. Zato je verovatno samo predsedniku žirija jasno šta znači njegovo obrazloženje o dodatnim kriterijumima među kojima je i koncepcija uzdavača. „Vodili smo računa o tome da li su izdavači uprkos krizi zadržali svoju koncepciju i ostali usredređeni na sliku sebe pre krize, a da se pri tome nisu povodili samo za kvantitetom“. Na ovaj način uz poštovanje dodatnih kriterijuma nagrađuje se izdavač koji je zadržao sliku o sebi, pri tome se postavlja pitanje smisla i održivosti ovako postavljenog procenjivanja nečije izdavačke produkcije. Da li to znači da ostali izdavači nemaju svest o sebi, već se povode samo za kvantitetom. Pri tome izdavačka koncepcija ne može biti dodatni, već osnovni kriterijum kada se odlučuje o toliko značajnoj nagradi u našem izdavaštvu. Ali kada se ideološko-politički pristup stavi u centar odlučivanja, onda prevagu odnosi slika sebe pre krize i građanska hrabrost kao ne samo dodatni, već odlučujući i jedino valjani kriterijum.

Urednik „Fabrike knjiga“ Dejan Ilić samo je dodatno osnažio tvrdnju o kakvim se kriterijumima zaista radi. „Fabrika knjiga postoji osam godina, iako neke edicije postoje i duže, a bavimo se istim stvarima već godinama – događaji iz devedesetih, posledice, uzroci, priča o masovnim zločinima, priča o kolektivnoj odgovornosti“. Očigledno je da se priča o kolektivnoj odgovornosti, pre svega srpskog naroda, često uzima kao krucijalni dokaz nečije građanske hrabrosti i političke korektnosti, bez obzira na to što je otvoreno pitanje da li se može govoriti o principu kolektivne odgovornosti.

Na pitanje šta bi trebalo da znači da je ovom nagradom primećeno to šta i kako radi ova izdavačka kuća, Dejan Ilić je odgovorio. „Žiri čini jedna specifična grupa ljudi, ona ima svoj pogled na stvari i oni su mislili da je Fabrika knjiga najbolja“. Ali nagrada ovakve vrste ne može biti izraz ideoloških pogleda na stvari specifične grupe ljudi jer Sajam knjiga niji privatni poduhvat Betona ili neke druge borbeno-propagandističe grupe.

Odlučivanje o izdavaču godine mora uzeti pre svega u obzir i mnoge druge kriterijume osim ideoloških, političkih i specifično određenih propagandnih pogleda i opredeljenja. Da se žiri u odlučivanju zaista rukovodio svojim specifičnim dnevnopolitičkim pogledima, možemo videti i u dodeljivanju specijalnog priznanja knjizi „Povijest gej i lezbijskog života i kulture“, budući da se bavi problemima koji se prelamaju kroz neke od ključnih perspektiva našeg života. I u ovoj odluci može se prepoznati ideološki redukcionizam i zalaganje za jasno određeni propagandno-politički projekat koji u fokus stavlja samo svoje specifične poglede ne samo na ovogodišnju izdavačku produkciju.

Samo i letimični pogled na naslove koji su objavljeni između dva sajma knjiga može nam dati uvid koliko su odluke ovog žirija izraz nastojanja da se samo jedno shvatanje izdavaštva i intelektualne produkcije uklopi u sve ofanzivniji nastup tzv. građanski odgovorne ideološke formacije u kojoj nema mesta za ideje i knjige koje su van njihove koncepcije o kolektivnoj odgovornosti.

 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Šta mislite ko će osvojiti Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner