Културна политика
|
|
Јована Папан
|
понедељак, 12. мај 2008. |
Најгоре од свега јесте то што, уместо да “едукују и оснажују” жене, притом развијајући њихову свест о сопственој моћи, овакве кампање још више продубљују стереотипе о женском полу као јадном, крхком, незрелом, неразумном, неспособном да се стара о себи.
|
Културна политика
|
|
Никола Малбашки
|
четвртак, 08. мај 2008. |
Није он фан „Пешчаника“ и сличних умотворина „Друге Србије“, па опет, повремено их прати да би био у току са оним што са егзалтираношћу слушају и гледају у његовом окружењу. Делом им и верује. |
Културна политика
|
|
Владан Миланко
|
недеља, 04. мај 2008. |
Текст Мариа Калика "Машта ради свашта" пружа низ егзотичних погледа на левицу. На пример, каже Марио Калик да је Милошевићева политика била "онолико левичарска колико су у том тренутку омогућавале објективне историјске околности". Што значи - шта?
|
Културна политика
|
|
Никола Малбашки
|
субота, 26. април 2008. |
Медији су најавили долазак око 25.000 тзв. геј активиста на такмичење за песму Евровизије. „Јако много људи се спремало да дође, али је због наше политичке ситуације доста тога поремећено, тако да не знам колико ће их заиста доћи. Они који дођу у Београд остаће бар недељу дана“, рекао је Предраг Аздејковић, домаћи геј активиста. |
Културна политика
|
|
Владан Миланко
|
уторак, 22. април 2008. |
Када нам Милорад Вучелић овако представља Милошевића, он као да рачуна с тим да нисмо гледали филм Апокалипса сада Френсиса Форда Кополе (који је, иначе, био приказиван на РТС-у и у време када је Вучелић био директор ове медијске куће). |
Културна политика
|
|
Слободан Антонић
|
понедељак, 21. април 2008. |
Та «издаја слободе», коју је починио Б92, лепо се очитује баш на њиховој интернет страници. Она је изузетно посећена због вести, које свакодневно читају на десетине хиљада људи. Али, са увођењем могућности да се вести коментаришу почело се примећивати нешто необично.
|
Културна политика
|
|
Иван Чоловић
|
петак, 18. април 2008. |
Ту не би тебало да буде неких већих проблема. Ево зашто. Најпре, од свих земаља нашег региона - подсећа нас аутор књиге «Култура и идентитет» - једино је Србија развила аутентичну, у балканском тлу укорењену културу, културу самониклог народног генија.
|
Културна политика
|
|
Ведрана Рудан
|
петак, 18. април 2008. |
Не верујем у светли Запад и светлу будућност јер сва наша будућност је иста као и прошлост моје прабаке. Европу сам хтела упознати јер је Европа оно чему ми као тежимо, и кад уђемо у Европу ми ћемо постати нормална земља и нормални грађани.
|
Културна политика
|
|
Иван Миленковић
|
петак, 18. април 2008. |
"Дно дна"; ВРЕМЕ 901 Гајић је стварно чудна особа. Најпре ми спочита да сам кривотворитељ и ноторни игнорант због онога што сам, у тексту "А", написао о Антонићу. Онда му ја, стрпљиво и нежно, скренем пажњу на то да се ушепртљао, да је штошта испревиђао, те да му се фалсификат причинио. |
Културна политика
|
|
Жељка Бутуровић
|
петак, 11. април 2008. |
Шта су то, уопште, западне вредности? Човек би помислио да се ради о скупу основних принципа организације државе за које је историја показала да воде у економски и културни просперитет – на пример: капитализам, владавина закона, грађанске слободе и демократија. |
|
Културна политика
|
|
Адриана Захаријевић
|
понедељак, 12. мај 2008. |
Испрва сам била у недоумици да ли да ишта напишем, те сам се, као и сам Антонић, носила мишљу да од тог подухвата одустанем, јер поред згодног публицитета који је приказ свакако донео књизи, у њему нисам пронашла ништа провокативно сем низа стратешког изостављања теза, података, разрада и имена. |
Културна политика
|
|
Маринко М. Вучинић
|
уторак, 06. мај 2008. |
У нашој јавности преовлађује мишљење да су страст за заступање политичких идеја и оданост основним демократским начелима сувишни и нецелисходни, штетни и непотребни, и да самим тим уносе непотребне емоције и обзире.
|
Културна политика
|
|
Марио Калик
|
уторак, 29. април 2008. |
(коментар на текст Владана Миланка “Апокалипса заувек”) Миланко започиње свој текст навођењем једног „симптоматичног“ места из недељника „Печат“. По њему, главни уредник тог недељника покушава на том месту да ослободи Слободана Милошевића одговорности за „злочине Младића и Караџића“. |
Културна политика
|
|
Александар Дунђерин
|
уторак, 22. април 2008. |
Реч је, наравно, о Марку Видојковићу, који, потпомогнут невладиним сектором, разним фондацијама, моћним медијима (пре свих Б92) и заплашеним проучаваоцима књижевности замало није номинован за Нинову награду. Разум је тада ипак превладао.
|
Културна политика
|
|
Владимир Милутиновић
|
уторак, 22. април 2008. |
Иако марксизам није измислио опозицију истина-неистина, код Миленковића ова опозиција треба да се напусти уколико желимо да се ослободимо колективистичког, “супстанцијалног” начина мишљења.
|
Културна политика
|
|
Павле Ћосић
|
субота, 19. април 2008. |
Ту настаје једна рупа коју је немогуће премостити, јер ће вам они одмах рећи: “Аха, ви који сте против нас - ви сте фашисти!“ Ето, Вукадиновић кога сте споменули је означен као фашиста... А он је прави левичар, тврдим то.
|
Културна политика
|
|
Дејан Петровић
|
петак, 18. април 2008. |
Приказ књиге: Игор Ивановић: Култура и идентитет (поглед здесна), НСПМ, Београд, 2007, стр. 219. Тема која засигурно највише интригира у првом делу књиге јесте отворено антагонизирање „Србије“ против „круга двојке“.
|
Културна политика
|
|
Саша Гајић
|
петак, 18. април 2008. |
Миленковићев «одговор» у виду новог теоријског фалсификата само је још једна очигледна потврда свега што смо у досадашњој полемици рекли. Он нас на крају ове расправе оставља запитаним: каква је то безумна гордост и умишљеност која другима виче «седи, један» док поново себи скаче у уста. |
Културна политика
|
|
Слободан Антонић
|
недеља, 13. април 2008. |
Као и други крсташи глобалицизма, и Панчић верује да је витез који се бије са двоглавом аждахом. Једну главу чине светски «турболевичари» типа Чомског или Наоми Клајн. Другу главу чине локални десничари.
|
Културна политика
|
|
Саша Гајић
|
понедељак, 07. април 2008. |
Одговор Ивана Миленковића спрам нашег текста «Неаутентичност као могуће лице зла» показује нам сву узалудност полемике и аргументованог дијалога са идеолошки острашћеним једноумљем.
|
|