недеља, 29. март 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > На Балкану ништа ново
Куда иде Србија

На Балкану ништа ново

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Вићентијевић   
понедељак, 20. октобар 2014.

Увод

После низа ратова на територији бивше СФРЈ у коме је Албанија више него активно учествовала на страни шиптарске терористичке организације УЧК у отцепљењу сувереног дела Србије, што се, по међународном праву мође класификовати у агресију (базе на њеној територији, наоружавање, финансирање, обука), та држава је прошла без икаквих последица. Чак ни Србија, никада, није тражила било какво извињење. Међутим, ситуација око Косова је и после отвореног оружаног сукоба више него напета и поред повремених изјава о „побољшању односа“, испод површине тиња дубоко непријатељство. У таквој ситуацији УЕФА одлучује да такве две репрезентације могу бити жребане у исту групу и то се и догађа (А, на пример, раздвајају Шпанију и Гибралтар, због могућих ризика).

Заплет

Ближи се дан одигравања прве утакмице у Београду. Српска страна, свесна ризика, инсистира да се обе утакмице (у Београду и у Тирани) играју без присуства гостујућих навијача. Албанска страна инсистира на 1000 улазница за своје навијаче. УЕФА одлучује да буде онако како српска страна тражи. Албанска страна нерадо враћа већ добијених 1000 улазница, али инсистира да се у ВИП ложи обезбеди стотинак места за њихове званичнике (и у томе има подршку неколико Амбасада у Београду). Србија испуњава те захтеве. Чак, на аеродрому, на интервенцију албанског амбасадора (и још неког са највишег места у српској влади) пуштају у земљу и на стадион групу „званичника“. Без претреса. Уз то, албанска репрезентација, у последњи час, захтева (и бива јој омогућено, уз велике организационе и безбедносне проблеме) промену хотела у коме ће одсести.

Цела албанска, званична делегација и фудбалери са стручним штабом улазе на стадион Партизана без претреса (што је и нормално), али, на пример, председник Албанског фудбалског савеза уноси у џепу камен, који ће после инцидента предати делегату УЕФА уз тврдњу да га је тај камен погодио још на загревању, пред утакмицу. Из тога се јасно види да је постојала намера да до инцидента дође и да су албански званичници знали шта ће се догодити.

Утакмица почиње. На стадиону и око терена су безбројни редари и полиција и жандармерија. Чини се ни птица ту не може да пролети. Албанску химну је домаћа публика испратила гласним, непрекидним звиждуком. Али без других испада. Утакмица траје и занимљива је за гледање. Репрезентација Србије има иницијативу, боља је, ствара полушансе, али и Албанци у два наврата опасно прете. Све у свему, уз мало одуговлачења и фолирања Албанаца (што је разумљиво. То раде и бољи...), рекло би се, очекивано прво полувреме. До десетак минута пре краја полувремена Албанци изводе корнер испод угла северне и источне стране стадиона. Полетели су упаљачи, петарде... Срећа, па албански играч није погођен иначе би већ тада дошло до прекида.

И онда, на 4-5 минута пред полувреме, хук и гласно негодовање са источне и јужне трибине. У кадру на ТВ видимо неколико димних удара и петарди на терену. Не знамо ста се догађа. И онда, камера пребацује и видимо квадрикоптер (у даљем тексту „дрон“ – иако нетачно, лакше је за писање) за који је закачено нешто што личи на заставу у албанским бојама. Кладим се да нико, тада, на стадиону није могао да види шта та „застава“ представља. Судија је прекинуо утакмицу и сви су гледали у ту летелицу. Са трибина се чуло гласно негодовање и вика. Било је петарди и свега, али нико није (још) улазио на терен.

И тада, када се летелица довољно спустила, српски фудбалер хвата „заставу“ и сасвим полако, конопцем за који је била привезана покушава да спусти летелицу. У том часу два албанска фудбалера, као по команди, брутално нападају фудбалера репрезентације Србије, желећи да му отму ту „заставу“. Умешали су се и остали у тај, кратки обрачун међу играчима. Али тада и публика упада на терен и настаје општа јурњава и обрачун.

Тврдим и сада да за инцидент и упад гледалаца и коначно прекид утакмице није толико крива она летелица, већ брутални напад два албанска играча на играча Србије. То је био окидач да публика улети на терен.

Српски фудбалери су се брзо смирили и бране играче Албаније. Некако, уз инциденте и размену удараца сви играчи напуштају терен. Траје дуга пауза и не зна се да ли ће се утакмица наставити. Добијамо разне информације. У сваком случају, коначно, после скоро сат времена, информација је да су УЕФА и српска страна хтели да се утакмица настави, али да Албанци то нису желели из њима знаних разлога. Крај онога што је требало да буде спортски догађај.

Први наставак: Већ после пола сата, на разним порталима, појавила се информација да је ухапшен брат премијера Албаније, под основаном сумњом да је управљао „дроном“ који је унео оно што личи на некакву заставу.

(Одмах да разјаснимо: Не ради се ни о каквој застави, већ о пропагандом, политичком плакату, памфлету, одштампаном на платну. Сви знамо како изгледа застава Албаније, па и застава ткз. Косова, али овај памфлет нема ништа са тим. На њој се види мапа ткз. „велике Албаније“ и представља отворену провокацију за све земље чије делове укључује).

Опет, после два сата, на разним порталима добијамо информацију да је брат албанског премијера, после информативног разговора пуштен, са остатком албанске делегације да одлети из Београда. И ту је крај информацијама за ту ноћ. Али рат на сајбер простору ће потрајати до јутра (сајтови РТС-а, Блица, Б92, Курира и други српски су били под нападом албанских хакера целу ноћ).

На улицама албанских градова и градова где су Албанци већина у региону - славље!!?? Шта су славили? У Тирани полиција обезбеђује Амбасаду Србије од „демонстраната“...

Следећег јутра – рат саопштењима. Албанија оптужује Србију за насиље, расизам, национализам и шта још не. Србија оптужује Албанију за отворену националистичку провокацију. У свету различита гледишта. Неки увиђају тежину провокације, а неки, опет, по старом рецепту (Британија, на пример) кривца траже у Србији.

Расплет

Како ће се све завршити – видећемо. Али остају нека питања на које морамо знати одговоре. Покушаћу овде да их поставим.

1. Ко је (именом и презименом) наложио да се (већ заустављени на аеродрому) Албанци пусте на стадион, чак и поред тога што су носили обележја УЧК? У изјавама наших званичника се јасно помињу „интервенције“ страних амбасада. Хоћемо да знамо којих? Које то амбасаде у Србији имају већу власт од власти Републике Србије?

2. Ко је и како омогућио да вишеструко осуђивано лице буде присутно на стадиону (и на терену), ако се зна да је већ једном узроковао прекид утакмице у Ђенови и на другим спортским борилиштима.

3. Како је било могуће да поред свих наших безбедносних служби даљински навођена летелица улети на стадион (где је био и председник државе). И да ли ће бити последица по неког од водећих људи у тим агенцијама.

4. Ако је тачна вест са ЦНН-а да је лично наш премијер наложио да се брат премијера Албаније пусти из земље, како би могао да нас вређа и провоцира са сигурног места, да нам објасни на чији је притисак то урадио и одакле му овлашћења да се меша у истрагу поводом тешког кривичног дела, а не да нам маже очи: „Пуштен је јер нисмо могли да му обезбедимо адвоката по службеној дужности, због штрајка адвоката“ , што је глупост какву нисам дуго чуо.

5. Како је неовлашћено лице доспело у ВИП ложу, пред ТВ камере и поред три контроле. Не смета ми оно што је рекао, већ што се уопште ту нашао.

6. Да ли је могуће да је нашем министру полиције важније „вређање лика и дела“ нашег премијера од свега осталог што се десило?

7. Да ли, после изјаве албанских званичника да је оно што смо видели на стадиону Партизана „једина застава коју имају“ има, уопште смисла примати премијера те земље у званичну посету. Поготову што се ниједном речју није оградио од тешке провокације.

8. И коначно, питање овој (а и претходним) власти: Да ли је „пут у Европу по сваку цену, без алтернативе“ исправан пут или је поплочан понижењима и савијањем кичме? Ако у Србији унутрашњу и спољњу политику воде ЕУ и остале амбасаде, шта ће нам, уопште влада и власт? Јер, неки се поступци никако другачије не могу објаснити, осим да смо испуњавали нечије налоге, као и обично – на своју штету!

Има још читав низ питања, која би се могла поставити и Албанцима и УЕФА и још којекоме, али ћу се задржати само на овоме - за сада! 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер