Početna strana > Debate > Kuda ide Srbija > Kosovo i Metohija, stabilnost Balkana i budućnost Srbije
Kuda ide Srbija

Kosovo i Metohija, stabilnost Balkana i budućnost Srbije

PDF Štampa El. pošta
Vladimir Kršljanin   
sreda, 09. januar 2008.

Deo vlasti u Srbiji je pre nekoliko meseci priznao da nas je NATO bombardovao „radi otimanja Kosova i Metohije". I naknadna pamet je – pamet, pa moramo tu izjavu prihvatiti kao pozitivnu, iako je izrečena tek kad su od Rusije dobijene garancije da će se suprotstaviti bespravnom proglašenju nezavisnosti ove srpske pokrajine. U stvari, onaj ko je davao garancije bili su najviši srpski rukovodioci. Oni su Rusiji morali obećati da neće prihvatiti nezavisnost Kosmeta!

Kosovo i Metohija su čvor angloameričkog rata protiv Jugoslavije i srpskog naroda (naravno, kada se kaže angloameričkog, ne sme se potceniti uloga Nemačke i Vatikana – ona je bila ista kao u Drugom svetskom ratu; reč je o angloameričkom vođstvu, koje je u Drugom svetskom ratu bilo prikriveno, a sada je bilo otvoreno). Jedna od poluga ekstremne emigracije koja je najviše ojačala u okrilju zapadnih službi da bi bile upotrebljene za razbijanje Jugoslavije je upravo albanska sa Kosmeta. Saradnju albanskih emigranata sa italijanskom mafijom u trgovini drogom u Americi, kao i zatvorenost, patrijarhalni karakter albanske zajednice i činjenicu da albanski jezik malo ko na svetu razume, iskoristila je CIA da napravi novu mafiju. Direktno su primenjena iskustva iz Latinske Amerike. Tako su se angloamerikanci pokazali mnogo produktivnijim od dr Frankenštajna – stvorili su više strašnih čudovišta. Danas su najpoznatija Al Kaida i albanska mafija. Po moći, količini novca i uticaju, kao i vodećoj ulozi u kontroli tržišta narkoticima u Zapadnoj Evropi i SAD, ova druga je još uvek nedovoljno otkrivena za zapadnu javnost. Sem toga, rat protiv Jugoslavije, bez obzira što je vođen na evropskom tlu, još uvek je, u većem delu zapadne javnosti prihvaćen kao opravdan. Ovo su razlozi zbog kojih angloamerikanci (a i deo njihovih evropskih saveznika koji su u tom ratu učestvovali) ostaju zarobljenici plana za davanje „nezavisnosti" Kosmetu, bez obzira na posledice (rat koji može zahvatiti nekoliko država na jugu Balkana, to već lokalni vojni komandanti NATO-a otvoreno priznaju!). Imperija već pada i nada se da će taj pad ublažiti ako spreči da iz kosmetskog ormana počnu da ispadaju kosturi. Ali to se ne može sprečiti, možda se može samo malo odložiti.

Angloamerička „unipolarna" avantura se bliži neslavnom kraju. Izgubljeni ratovi, izgubljeni kredibilitet, krah špekulantskog sistema imperije i svetskih finansija... A o kakvoj „izvoznoj" ili bilo kakvoj drugoj demokratiji tu može biti reči? O „svetskom moralnom liderstvu"? O „perspektivama razvoja" koje se drugima nude? Nema tu nikakvog razvoja. Tadić nam je ovih dana kao primer za ugled naveo Bugarsku! SAD i Britanija katastrofu mogu izbeći samo ako potpuno promene svoje ponašanje na međunarodnoj sceni i prihvate pruženu ruku ravnopravne saradnje koju im novi centri svetskog razvoja na Istoku nude. A zašto im pružaju ruku? Jer su nesporno najmoćniji, ne ponašaju se po očajničkoj agresivnoj imperijalnoj logici i jer znaju da bi totalni kolaps SAD i Britanije bolno osetili i svi drugi na svetu. Ali ako ruka ne bude prihvaćena, Rusija i Kina će izdržati. Imaju realnu ekonomiju i ogromne zlatne rezerve (Kina – 1,434 a Rusija 470 milijardi dolara). EU tek treba da se opredeli, ali njeno opredeljivanje neće biti lako ni brzo. Moraće da plati skupu cenu svog učešća u angloameričkim imperijalnim avanturama! Na planu realnog, zar Srbija uopšte treba da ima neku dilemu? Okupacija od strane angloameričke osovine koja je pred kolapsom i vezivanje za njihove problematične institucije ili sloboda i prijateljsko savezništvo sa Rusijom i drugim megaekonomijama slobodnog Istoka? Srbija i nema dilemu, jer Srbija još nema svoj glas. Ono što gledate je virtuelna politička utakmica zapadnih marioneta „proizašlih iz DOS-a"! A za promenu je potrebno da svako od nas za sebe odluči da neće u ponor.

Srbija je, deklaracijom svog parlamenta, proklamovala „vojnu neutralnost" u odnosu na NATO. Predstavnici DSS i SRS to smatraju za trajno opredeljenje, a predstavnici DS i G17+ za stav koji je na snazi „do referenduma", ukazujući (sa pravom) da pitanje ulaska Srbije u NATO „još nije na dnevnom redu" (sasvim im je udobno i dovoljno to što je Srbija pod NATO okupacijom). Oni se istovremeno hvale „odličnom saradnjom" sa NATO, čiji su komandadnti „obećali" da će zaštiti Srbe na Kosmetu, u slučaju da proglašenje nezavisnosti bude praćeno nasiljem. Pritom, oni skrivaju od javnosti da se ni sada NATO snage na Kosmetu nisu rasporedile tako da zaštite Srbe, već su pojačale svoje pozicije na „administrativnoj granici", valjda da bi sprečile eventualni ulazak srpskih trupa na sopstvenu teritoriju.

U odnosu prema NATO-u, na delu su dve velike obmane srpske javnosti. Prva se odnosi na „Partnerstvo za mir". Javnost je tu obmanu već progutala. Naime, tvrdi se, da je članstvo u ovoj „organizaciji", benigno i čak korisno, a uostalom i „Rusija je članica Partnerstva". Tu se namerno prećutkuje da „Partnerstvo za mir" nije nikakva međunarodna organizacija, već sistem bilateralnih ugovora. Svaka zemlja koja hoće da uđe u „partnerstvo" sa NATO-om potpisuje poseban ugovor, po kome prihvata određene obaveze (prilagođavanje svojih vojnih standarda natovskim – o svom trošku i stavljanje svoje vojne bezbednosti na uvid i pod kontrolu NATO-a), a sam NATO ne preuzima nikakve obaveze u odnosu na svog „partnera"! Takođe, ovi bilateralni ugovori nisu jednaki i svakome bi trebalo da bude jasno da obaveze koje je Rusija preuzela u odnosu na NATO ne mogu biti iste kao obaveze koje je preuzela neka mala zemlja, koja je uz to, pod NATO okupacijom. Druga obmana, koja uz pozitivan razvoj događaja može prestati da to bude, odnosi se na „vojnu neutralnost". Vlasti čak, ponekad, nevoljno, priznaju očiglednu činjenicu, koju su tek nedavno otkrili, da je Kosmet pod NATO okupacijom (već devetu godinu!). Međutim, za delovanje Srbije i za očuvanje njene teritorijalne celovitosti, mnogo je važnija činjenica da je Srbija pod NATO okupacijom! O kakvoj „neutralnosti" može biti reč ako angloamerički, natovski, kontrolori i „savetnici" sede u Ministarstvu odbrane, Generalštabu, VBA, Policiji, BIA, svim ministarstvima i mnogim privrednim, finansijskim i drugim ustanovama?

Kad zapadni diplomati i tajne službe kadruju u Srbiji? Kad u Srbiji dnevno prisustvo u medijima dobijaju jedna marionetska politička partija (LDP) i mnoštvo agenturnih nevladinih organizacija koje ne reprezentuju ništa srpsko, već direktno angloameričku politiku i njihove interese ('Kosovo treba da dobije nezavisnost, a Hag je vrhunac pravde'). O nekakvoj „neutralnosti" možemo govoriti tek onda kada svi natovci koji sede u državnim i drugim institucijama napuste Srbiju, a NATO propaganda na srpskoj javnoj i političkoj sceni bude onemogućena.

Bez obzira na mnogovekovne korene problema na Kosovu i Metohiji, ne treba nikad zaboraviti da su se svi sukobi između balkanskih naroda u istoriji dešavali samo kao posledica uplitanja velikih sila. I danas, nisu „albanci" ti koji hoće da nam otmu Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohija su pod okupacijom NATO i marionetske albanske narko-mafije, koja je i protiv albanskog stanovništva pokrajine primenjivala iste mere terora (ubistva, kidnapovanja, mučenja, silovanja) kao i protiv Srba, kako bi se učvrstila na vlasti, a njihovi vođi, najkrvoločniji zločinci, bili promovisani od strane Olbrajt i Holbruka kao „političari" i „borci za slobodu". A njihove žrtve su građani Srbije! Dakle, obaveza Srbije nije samo da zaštiti svoj teritorijalni integritet, već i da zaštiti svoje građane, bez obzira na etničku pripadnost, od terora! Krvava NATO-teroristička kosmetska mašinerija ima najstrašnije ciljeve: profit od trgovine drogom i drugih oblika međunarodnog kriminala, ugrađivanje baze najveće američke baze u Evropi, „Bondstil" kod Uroševca u „sanitarni kordon" protiv Rusije, korišćenje izmanipulisanih i militarizovanih Albanaca za stvaranje trajnog problema evropskom jedinstvu i zaštitu NATO-naftovoda za krađu kaspijske nafte koji nikada neće biti izgrađen, eksploatisanje prirodnih bogatstava Kosmeta i stalni pritisak na Srbiju i srpski narod.

Dakle, mi već imamo „NATO marionetsku kvazidržavu" na Kosmetu. Šta učiniti? 1. Proterati NATO kontrolore iz Beograda; 2. Zabraniti partije finansirane iz inostranstva; 3. Onemogućiti da strane vlade finansiraju domaće organizacije i ograničiti donacije pojedinaca; 4. U slučaju angloameričkog priznanja „nezavisnosti" Kosmeta, zatražiti rusku vojnu pomoć i osloboditi bar deo teritorije pokrajine; 5. Uspostaviti tesne veze sa građanima Srbije albanske narodnosti radi njihove zaštite od terora.

Ali za to treba promeniti vlast u Beogradu!? Pa šta nas sprečava da je promenimo?

Sve ovo se mora učiniti sada. Moglo se učiniti i lakše i ranije da marionetski režimi u Beogradu nisu sedam godina sejali za Srbe strašnu iluziju o evroatlantskim integracijama i zapadnoj demokratiji. Da smo na vreme mogli ući u političko, ekonomsko i vojno savezništvo sa vodećom suverenom demokratijom savremenog sveta – Rusijom. Ovako, gotovo bez države, vojske, finansija i ekonomije, imamo težak zadatak. Mogućnost uspeha je realna, jer angloamerički faktor ophrvan morem svojih problema, nema više mogućnosti za intervenciju, a snaga Rusije i drugih slobodnih zemalja već je postala dominantna u svetskim odnosima.

Na srednji i duži rok, radi prevazilaženja posledica razorne angloameričke politike na Balkanu i na Kosmetu, Srbija kao suverena demokratija mora sprovoditi svoju politiku odlučno i paralelno u nekoliko strateških pravaca: 1) Jačanje svih oblika saradnje sa Rusijom, uključivanje u Evroazijsku Ekonomsku Zajednicu i Organizaciju Ugovora o kolektivnoj bezbednosti; 2) Stvaranje uslova za reintegraciju svih konstitutivnih delova srpskog naroda u jednu državu; 3) Tesno povezivanje pravoslavnih slovenskih naroda Balkana – stvaranje „Balkanskog Beneluksa" koji bi činile Srbija, Bugarska i Makedonija; 4) Aktivno učešće u svim oblicima multilateralne saradnje na Balkanu.

Predizborne kampanje u Srbiji koje kontrolišu zapadne službe i zapadne finansije pretvaraju se u medijsko arlaukanje laži i obmana. Oslobođenje Srbije (i Kosmeta) nije moguće samo pomoću izbora koje kontroliše Zapad. Neophodno je puno mobilisanje i objedinjavanje svih patriotskih i kreativnih potencijala zemlje i naroda.

(odlomak iz neobjavljene knjige „Slobodna Srbija – priručnik za oslobođenje")

Autor je predsednik Narodnog pokreta Srbije

 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner