„Srpska lista“ i sadašnja vlast u Beogradu nisu u stanju da zaštite Srbe na KiM

Rušenje garaža u vlasništvu Srba starih više od šest decenija od strane policije u severnom delu Kosovske Mitrovice a bez saglasnosti i učešća nadležne lokalne samouprave pokazuje svu bizarnost čak i gaženje sopstvenog separatističkog ustava od strane administracije u Prištini. Politička pozadina ovakvog postupka je jasna a to je dalji teror i nasilje nad Srbima sa ciljem da se njihov broj naročito na severu KiM smanji.

Izmišljaju se razlozi da je zemljište na kome su garaže locirane u vlasništvu Trepče Jug što je gola neistina — valjda bi to bilo vlasništvo Trepče Sever kojoj te garaže ne smetaju. Obrazloženje od strane administracije u Prištini se ogleda u tome da se to radi zbog bezbednosti zatvora koji je u blizini što opet nije tačno jer za 60 godina koliko su ove garaže u funkciji nijedno bekstvo iz zatvora se nije dogodilo.

Čak i protest koje ponekad, ali samo ponekad, organizuje „Srpska lista“ više liči na parastos nego na vrstu protesta

Neobična je i zanimljiva reakcija tzv. Srpske liste koja se svodi na cviljenje, jadikovanje, zapomaganje, vriskanje, kukanje... Čak i protest koje ponekad, ali samo ponekad, organizuje ova politička formacija više liči na parastos nego na vrstu protesta jer se prisutnim građanima nikada niko ne obrati iz Srpske liste tako da okupljanje ne opravda svoju namenu. Očita je činjenica da Srpska lista u ovom trenutku nije dorasla svom zadatku. Koristeći sve moguće poluge vlasti iz Beograda pritiscima, ucenama ona je na čelu lokalnih samouprava ali rezultati u odbrani srpskog naroda su nevidljivi.

Karakteristično za nasilan rad „Srpske liste“ jeste da su uvek žrtve Srbi a nikada Albanci

Srpska lista je u stvari Srpska napredna stranka i u svom postojanju dosta je nanela štete Srbima na prostoru južne srpske pokrajine. Njihove kriminalne strukture takođe su vršile nasilje nad Srbima i pretpostavlja se da je na desetine zapaljenih vozila u cilju disciplinovanja neposlušnih Srba delo ove političke grupacije. Nagađa se i da je paljenje prostorija Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ isto delo Srpske liste. Problematična je njihova uloga i u ubistvu Olivera Ivanovića. Ono što je karakteristično za nasilan rad Srpske liste jeste da su uvek žrtve Srbi a nikada Albanci.

Ako je već preuzela patronat nad patriotizmom od nje se očekuju i rezultati a ne zatvaranje u mišiju rupu. Neobično je da iako je Priština mimo zvaničnog ustava Republike Srbije zatvorila veliki broj institucija srpske države na Kosovu i Metohiji poslanici Srpske liste nisu napuštali skupštinu samoproglašene „Republike Kosovo“. Svojim prisustvom su ovaj politički teror samo legalizovali i legitimisali.

Dolaskom na vlast pre svega u četiri opštine na severu Kosova i Metohije od ove političke grupacije se očekuje da pre svega podigne glas protiv brojnih nepravdi, terora i nasilja koje Aljbin Kurti vrši nad Srbima. Normalno bi bilo da pod hitno i uz stalne proteste zatraže da nacionalni sastav policije na severu Kosova i Metohije odgovara nacionalnom sastavu stanovništva što je i po Ahtisarijevom planu. Tog zahteva nema. Brojne institucije koje je otela i okupirala vlast u Prištini moraju da budu predmet zahteva da se vrate opštinama na severu KiM. Kao što je hotel koji je izgradila opština Zubin Potok na jezeru Gazivode koji je ona i finansirala a koji je Priština otela i dodelila hidrosistemu Ibar-Lepenac. Mora da bude zahteva i za povratak Rajske banje u Banjskoj za lečenje Srba na Kosovu i Metohiji iz kojih je više od 50 radnika i pacijenata isterano iz ovog banjskog lečilišta.

Da je sreće Srpska lista bi morala da zatraži i da se poništi Briselski sporazum koji je suprotan važećem Ustavu Republike Srbije. Opet, bilo bi normalno da od zvaničnih vlasti u Beogradu Srpska lista zatraži da se u Skupštini Srbije poništi i Francusko-nemački plan prihvaćen od strane Aleksandra Vučića koji samoproglašenoj republici Kosovo priznaje nezavisnost.

Srpska lista bi morala jasno i precizno da kaže kojim se sve metodama Priština služi u etničkom čišćenju Srba. Agencije za privatizaciju iz Prištine lokale u severnom delu Kosovske Mitrovice Albancima radi promene etničke strukture ustupa na 99 godina uz minorne naknade. A onda Priština Albancima otvara prodavnice, ugostiteljske objekte čije radnike plaća vlada iz Prištine. Čak se govori da Albanci iz južnog dela grada mogu besplatno da dobiju piće u takvim lokalima u cilju podsticanja ekspanzije Albanaca iz južnog u severni deo grada radi dalje albanizacije Kosova i Metohije. U narodu se čak i priča da vlada u Prištini svakom Albancu koji dođe da se kupa na jezero Gazivode isplaćuje po 20 evra da bi građane Kosova uverili da su osvojili jezero Gazivode. U kuloarima još može da se čuje da iza ovakve agresivne, diskriminatorne i pre svega genocidne politike stoji Nemačka za koju se pretpostavlja da je njena obaveštajna služba organizovala i 17. mart 2004. godine.

Jednostavno može i treba da se zaključi da Srpska lista a i sadašnja vlast u Beogradu nije u stanju da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji. Čak naprotiv, ona je i doprinela ovoj teškoj političkoj situaciji u kojoj su se našli Srbi. Od gotovog su napravili veresiju. Kadrovi su mahom poslušni, uz veliki broj konvertita. Jedan od njih je recimo dr Dragiša Milović sadašnji gradonačelnik opštine Zvečan, zamenik direktora bolnice i potpredsednik Srpske liste. Sve ove funkcije obavlja iako je već ušao u sedmu deceniju. Za vreme Vojislava Koštunice bio je kao član Demokratske stranke Srbije predsednik opštine Zvečan u dva mandata. Posle toga stao je uz rame sa Oliverom Ivanovićem u okviru čije organizacije je izašao na lokalne izbore u K. Mitrovici i Zvečanu. Na kraju se skrasio uz skute Srpske liste odnosno Srpske napredne stranke protiv koje se Oliver Ivanović borio.

Samo odlazak sa političke scene Aleksandra Vučića i njegovog kriminalnog, korumpiranog i izdajničkog režima može da stvori pretpostavku za bolju zaštitu Srba na prostoru južne srpske pokrajine

Tipičan primer je i nekadašnji predsednik Srpske liste Goran Rakić koji je kao ministar u vladi Aljbina Kurtija glasao da se izgrade policijske kasarne, stanice i postaje na severu Kosova i Metohije tako što se uzima i ekspropriše zemlja od vlasnika Srba. Srbima nikakva novčana nadoknada evo već pet godina se ne isplaćuje ali je zato Goran Rakić nagrađen od Aleksandra Vučića poslaničkim mestom u Skupštini Srbije. U više navrata je pomenuti Rakić polagao zakletvu i kao poslanik u skupštini samoproglašene „Republike Kosovo“ i kao ministar u vladi samoproglašene „Republike Kosovo“ na ustav ove separatističke tvorevine. Posle toga je polago zakletvu na Ustav Republike Srbije u kome stoji da je Kosovo i Metohija deo države Srbije. Nažalost ali ovako izgleda nacionalna i državna politika Aleksandra Vučića.

Zato samo odlazak sa političke scene Aleksandra Vučića i njegovog kriminalnog, korumpiranog i izdajničkog režima može da stvori pretpostavku za bolju zaštitu Srba na prostoru južne srpske pokrajine. Sa Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom odnosno Srpskom listom nema dileme, Srbi na prostoru Kosova i Metohije sigurno nestaju. Uostalom, odlazak više od 50 hiljada Srba za vreme vladavine ovog režima je najbolji pokazatelj egzodusa Srba.