„Српска листа“ и садашња власт у Београду нису у стању да заштите Србе на КиМ

Рушење гаража у власништву Срба старих више од шест деценија од стране полиције у северном делу Косовске Митровице а без сагласности и учешћа надлежне локалне самоуправе показује сву бизарност чак и гажење сопственог сепаратистичког устава од стране администрације у Приштини. Политичка позадина оваквог поступка је јасна а то је даљи терор и насиље над Србима са циљем да се њихов број нарочито на северу КиМ смањи.

Измишљају се разлози да је земљиште на коме су гараже лоциране у власништву Трепче Југ што је гола неистина — ваљда би то било власништво Трепче Север којој те гараже не сметају. Образложење од стране администрације у Приштини се огледа у томе да се то ради због безбедности затвора који је у близини што опет није тачно јер за 60 година колико су ове гараже у функцији ниједно бекство из затвора се није догодило.

Чак и протест које понекад, али само понекад, организује „Српска листа“ више личи на парастос него на врсту протеста

Необична је и занимљива реакција тзв. Српске листе која се своди на цвиљење, јадиковање, запомагање, врискање, кукање... Чак и протест које понекад, али само понекад, организује ова политичка формација више личи на парастос него на врсту протеста јер се присутним грађанима никада нико не обрати из Српске листе тако да окупљање не оправда своју намену. Очита је чињеница да Српска листа у овом тренутку није дорасла свом задатку. Користећи све могуће полуге власти из Београда притисцима, уценама она је на челу локалних самоуправа али резултати у одбрани српског народа су невидљиви.

Карактеристично за насилан рад „Српске листе“ јесте да су увек жртве Срби а никада Албанци

Српска листа је у ствари Српска напредна странка и у свом постојању доста је нанела штете Србима на простору јужне српске покрајине. Њихове криминалне структуре такође су вршиле насиље над Србима и претпоставља се да је на десетине запаљених возила у циљу дисциплиновања непослушних Срба дело ове политичке групације. Нагађа се и да је паљење просторија Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ исто дело Српске листе. Проблематична је њихова улога и у убиству Оливера Ивановића. Оно што је карактеристично за насилан рад Српске листе јесте да су увек жртве Срби а никада Албанци.

Ако је већ преузела патронат над патриотизмом од ње се очекују и резултати а не затварање у мишију рупу. Необично је да иако је Приштина мимо званичног устава Републике Србије затворила велики број институција српске државе на Косову и Метохији посланици Српске листе нису напуштали скупштину самопроглашене „Републике Косово“. Својим присуством су овај политички терор само легализовали и легитимисали.

Доласком на власт пре свега у четири општине на северу Косова и Метохије од ове политичке групације се очекује да пре свега подигне глас против бројних неправди, терора и насиља које Аљбин Курти врши над Србима. Нормално би било да под хитно и уз сталне протесте затраже да национални састав полиције на северу Косова и Метохије одговара националном саставу становништва што је и по Ахтисаријевом плану. Тог захтева нема. Бројне институције које је отела и окупирала власт у Приштини морају да буду предмет захтева да се врате општинама на северу КиМ. Као што је хотел који је изградила општина Зубин Поток на језеру Газиводе који је она и финансирала а који је Приштина отела и доделила хидросистему Ибар-Лепенац. Мора да буде захтева и за повратак Рајске бање у Бањској за лечење Срба на Косову и Метохији из којих је више од 50 радника и пацијената истерано из овог бањског лечилишта.

Да је среће Српска листа би морала да затражи и да се поништи Бриселски споразум који је супротан важећем Уставу Републике Србије. Опет, било би нормално да од званичних власти у Београду Српска листа затражи да се у Скупштини Србије поништи и Француско-немачки план прихваћен од стране Александра Вучића који самопроглашеној републици Косово признаје независност.

Српска листа би морала јасно и прецизно да каже којим се све методама Приштина служи у етничком чишћењу Срба. Агенције за приватизацију из Приштине локале у северном делу Косовске Митровице Албанцима ради промене етничке структуре уступа на 99 година уз минорне накнаде. А онда Приштина Албанцима отвара продавнице, угоститељске објекте чије раднике плаћа влада из Приштине. Чак се говори да Албанци из јужног дела града могу бесплатно да добију пиће у таквим локалима у циљу подстицања експанзије Албанаца из јужног у северни део града ради даље албанизације Косова и Метохије. У народу се чак и прича да влада у Приштини сваком Албанцу који дође да се купа на језеро Газиводе исплаћује по 20 евра да би грађане Косова уверили да су освојили језеро Газиводе. У кулоарима још може да се чује да иза овакве агресивне, дискриминаторне и пре свега геноцидне политике стоји Немачка за коју се претпоставља да је њена обавештајна служба организовала и 17. март 2004. године.

Једноставно може и треба да се закључи да Српска листа а и садашња власт у Београду није у стању да заштити Србе на Косову и Метохији. Чак напротив, она је и допринела овој тешкој политичкој ситуацији у којој су се нашли Срби. Од готовог су направили вересију. Кадрови су махом послушни, уз велики број конвертита. Један од њих је рецимо др Драгиша Миловић садашњи градоначелник општине Звечан, заменик директора болнице и потпредседник Српске листе. Све ове функције обавља иако је већ ушао у седму деценију. За време Војислава Коштунице био је као члан Демократске странке Србије председник општине Звечан у два мандата. После тога стао је уз раме са Оливером Ивановићем у оквиру чије организације је изашао на локалне изборе у К. Митровици и Звечану. На крају се скрасио уз скуте Српске листе односно Српске напредне странке против које се Оливер Ивановић борио.

Само одлазак са политичке сцене Александра Вучића и његовог криминалног, корумпираног и издајничког режима може да створи претпоставку за бољу заштиту Срба на простору јужне српске покрајине

Типичан пример је и некадашњи председник Српске листе Горан Ракић који је као министар у влади Аљбина Куртија гласао да се изграде полицијске касарне, станице и постаје на северу Косова и Метохије тако што се узима и експроприше земља од власника Срба. Србима никаква новчана надокнада ево већ пет година се не исплаћује али је зато Горан Ракић награђен од Александра Вучића посланичким местом у Скупштини Србије. У више наврата је поменути Ракић полагао заклетву и као посланик у скупштини самопроглашене „Републике Косово“ и као министар у влади самопроглашене „Републике Косово“ на устав ове сепаратистичке творевине. После тога је полаго заклетву на Устав Републике Србије у коме стоји да је Косово и Метохија део државе Србије. Нажалост али овако изгледа национална и државна политика Александра Вучића.

Зато само одлазак са политичке сцене Александра Вучића и његовог криминалног, корумпираног и издајничког режима може да створи претпоставку за бољу заштиту Срба на простору јужне српске покрајине. Са Александром Вучићем и Српском напредном странком односно Српском листом нема дилеме, Срби на простору Косова и Метохије сигурно нестају. Уосталом, одлазак више од 50 хиљада Срба за време владавине овог режима је најбољи показатељ егзодуса Срба.