субота, 14. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Косово и Метохија > Србија је тамо где је и била
Косово и Метохија

Србија је тамо где је и била

PDF Штампа Ел. пошта
Башким Муча   
среда, 04. јун 2008.
Тирана, 28. мај - Међународни фактори пожурили су да поздраве резултате избора у Србији као победу проевропских снага.

 

Међутим, победа коалиције партија окупљених око председника, Бориса Тадића, недовољна је за формирање проевропске владе.

Да би имали могућност да руководе владом, релативним победницима избора од 11. маја биће потребно да оформе коалицију а да у потребу тога увере једну од две антиевропске снаге (које европске интегације условљавају ставом према Косову) - Коштуничине демократе или Дачићеве социјалисте, Милошевићеве наследнике - што ће бити веома тешко да се постигне а уколико и буде постигнуто таква влада биће веома нефункционална.

Парламент Србије састављен је од 250 посланика који се бирају према пропорционалном систему. Право да стекну место у Парламенту имају само партије односно коалиције које пређу цензус од 5% гласова бирача, изузев партија мањина које могу да се квалификују уз цензус од само 0.4% гласова.

Значајне мањине у Србији су Мађари у Војводини, Роми у Србији и Албанци из Прешевске долине. На последњим изборима, Тадићева Демократска странка, заједно са партијама које чине коалицију,  добила је 103 места, СРС Томислава Николића добила је 77 места, ДСС-НС бившег премијера Војислава Коштунице 30 места, СПС бившег председника Слободана Милошевића 20 места, ЛДП Чедомира Јовановића (једина српска партија која признаје независност Косова) 13 места док 6-7 места добијају мањине међу којима је једно место освојила коалиција албанских партија из Прешевске долине.

У поређењу са изборима од пре годину дана, уочава се да се екстремисти (радикали и социјалисти) нису померили, док је изборно тело центра претрпело промене.

Радикали и социјалисти су мање-више сачували претходни резултат (радикали су изгубили четири места у Парламенту а социјалисти су повећали број посланика за четири посланичка места), коалиција окупљена око Тадића забележила је релативан пораст док је губитник био Коштуница (има 17 посланика мање). То је елемент који има велико значење јер показује да се Срби веома споро крећу ка проевропској оријентацији.

На основу резултата парламентарних избора од 11. маја, Николићеви (заправо Шешељеви) радикали заједно са Коштуницом и Милошевићевим социјалистима могли би да створе владу уз подршку од намање 127 посланика.

Изузев ове веома крхке коалиције између партија које, за сада, оријентацију српске спољне политике условљавају ставом према Косову, не може да буде састављена ниједна друга коалиција која би на спољном плану била оријентисана у истом правцу.

На унутрашњем плану, ова влада, због ослањања на минималне границе, не би могла да обезбеди дугорочну стабилност.

Да би Срби могли да имају унутрашњу стабилност, па макар и привремену, они би морали да се врате претходној коалицији власти Тадић-Коштуница, која би у својој агенди требало да има као циљ припрему превремених избора с обзиром да неће дуго потрајати, у условима када је много слабија од претодне.

Следећа могућа варијанта за формирање владе била би Тадићева коалиција са Милошевићевим социјалистима и Јовановићевим либералима, при чему би морала да сарађују два екстрема како на програмском тако и на спољном плану.

Није јасно какав би услов могли да поставе Милошевићеви социјалисти да би били део ове коалиције у односу на интеграције Србије у ЕУ. Та сарадња, о којој се највише говори, уз добити за социјалисте, донекле ће функционисати на унутрашњем али не и на спољном плану.

Била би права утопија мислити да ће Милошевићеви социјалисти одвести Србију у Европу!

Како год да се узме, како год да се рачуна, једна ствар је сигурна - Србија је остала тамо где је и била, на раскршћу, између Брисела и Москве, додуше нешто ближе Москви, због екстремног позиционирања бившег премијера Коштунице у односу на интеграције Србије у ЕУ и условљавањем овог процеса Косовом.

Једино, овога пута, кључна тачка за формирање владе нису више Коштуничине демократе већ социјалисти бившег председника Милошевића, док је, истовремено, повећан број фактора који  условљавају парламентарну већину. Претходну владу су могли да формирају само Тадићева и Коштуничина партија односно 81 и 47 места у Парламенту.

У поређењу са изборима од пре годину дана, ситуација се искомпликовала када је реч о аритметици гласова у Парламенту, јер је повећан број једначина и непознатих у унутарпарламентарном систему који условљавају постизање већине.

Веома брзо, Србија ће морати поново да организује превремене изборе.

(Shekulli - Тирана)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер