понедељак, 25. март 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Косово и Метохија > Молимо да поведете литије за очување Косова и Метохије и окупите народ око идеје очувања интегритета наше државе
Косово и Метохија

Молимо да поведете литије за очување Косова и Метохије и окупите народ око идеје очувања интегритета наше државе

PDF Штампа Ел. пошта
Отворено писмо Његовој Светости Патријарху Иринеју и епископима СПЦ   
четвртак, 14. фебруар 2019.

Ваша Светости,

Ваша Високопреосвештенства,

Ваша Преосвештенства,

Ми долепотписани вам се обраћамо са дубоком забринутошћу за стање у нашој држави, због негативних тенденција у нашем друштву. Већ годинама се наша држава и народ, који живи подељен у више држава, налази у тешкој ситуацији и суочава се са озбиљним изазовима. Пред нама је време које носи нове изазове, а ми као друштво морамо да скупимо снаге и изборимо се за своје место под небом. То не можемо да учинимо ако смо разједињени. Због тога вас молимо као представнике Српске Православне Цркве, која је увек била стуб нашег друштва, да преузмете иницијативу и помогнете да се консолидујемо око најважнијих питања за опстанак наше државе и нашег народа.

Сматрамо да нам и даље прети опасност од губитка Косова и Метохије јер руководство наше државе нема план за решавање косовског питања и говори о неопходности наставка преговора у Бриселу, који до сада нису резултирали ничим позитивним за нас. Такође председник Србије нас убеђује да није могуће задржати замрзнути конфликт на Косову јер има сила које то не желе. Ми не смемо да се водимо тиме шта други желе, већ интересима сопствене државе и народа. Евидентно је да се већина народа, као и Српска Православна Црква, противи идејама о разграничењу и свеобухватном мировном споразуму који би подразумевао признање косовске „независности“.

Српски народ је у својој дугој историји прошао кроз многа искушења управо захваљујући томе што је имао чврст ослонац у Цркви. Српска Православна Црква је увек била уз свој народ када је било најтеже. У нашој историји је било и момената када су се народ и Црква заједнички супротставили не држави, већ онима који су желели да државу отуђе од народа и Цркве. Таква судбина нас је задесила 1937. године за време Конкордатске кризе. Да до тога није дошло и да је Српска Православна Црква прешла преко тајних уговора које је Влада својевољно склопила, вероватно би дошла у позицију да изгуби своју улогу у друштву.

Патријарх Павле на протесту код Теразијске чесме (13. март 1991.)

Патријарх Павле предводи литију која је пробила полицијски кордон (27. јануар 1997.)

Због тога вас молимо да поведете литије за очување Косова и Метохије и окупите народ око идеје очувања интегритета наше државе

Због тога данас не смемо да дозволимо да изгубимо Пећку Патријаршију, Дечане, Грачаницу, Свете Архангеле и друге светиње на Косову и Метохији. Уколико се разграничимо са нашом земљом и народом који на њој живи, наша државност и наша духовност ће остати трајно осакаћене. Свети Архијерејски Сабор је у претходној години више пута изнео јасан и непоколебљив став по питању Косова и Метохије. Нажалост то није утицало на власти у смислу прекида неуспелих преговора и прављења нове платформе и уговора са народом за решавање косовског питања.

Уколико сваке недеље после свете Литургије кренемо у литије за очување Косова и Метохије, нико неће смети да стави потпис и одрекне се наших светиња

Због тога вас молимо да поведете литије за очување Косова и Метохије и окупите народ око идеје очувања интегритета наше државе. Јединствен став народа и Српске Православне Цркве, око најважнијих државних и националних питања, може да утиче на то да власти  послушају наш глас. Уколико сваке недеље после свете Литургије кренемо у литије за очување Косова и Метохије, нико неће смети да стави потпис и одрекне се наших светиња. Сви заједно имамо историјску одговорност да не дозволимо отуђење Косова и Метохије.

Како радили, тако нам Бог помогао.

У Београду, на Дан државности Републике Србије,

који је дан почетка Првог српског устанка

у време које је било несумњиво теже по Србе него данас,

а када су као једна

душа и једно тело заједно кренули у борбу Црква и народ

15. фебруара 2019. године

Потписници:

Весна Арсић, професор српског језика

академик Данило Баста

Комнен Бећировић, аутор Косовске трилогије на француском језику

проф. др Драгиша Бојовић

Никола Варагић, предузетник и новинар

проф. др Александар Васић

Дејан Васовић, правник 

проф. др Слободан Владушић

проф. др Наташа Вујисић Живковић

проф. др Јасмина Вујић 

доц. др Александар Вуковић

Маринко Вучинић, публициста

др Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије

Ранко Гојковић, публициста и преводилац

Војин Гушић, потпредседник Борачке организације Републике Српске

проф. др Љубиша Дабић

проф. др Ирина Деретић

др Владимир Димитријевић, професор књижевности

др Душан Достанић, политиколог

проф. др Александар Ђикић, председник Српско гнационалног форума из Грачанице

Зоран Ђорђевић, публициста

Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији-пилот

Слободан Ерић, главнии одговорни уредник Геополитике

др Александар Живковић, лекар

Никола Н. Живковић, публициста и преводилац

Мирослав Живковић, адвокат

проф. др Божидар Зарковић

Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо

доц. др Крсто Јакшић

др Марко Јакшић, лекар

доц. др Милош Јанковић

Марија Јањушевић, народни посланик

проф. др Милорад Јеврић

проф. др Милош Јовановић, редновни професор, у пензији, Медицинског факултета Универзитета у Београду 

проф. др Милош Ковић

Милорад Колашинац, пуковник у пензији

др Горан Ж. Комар, лекар и историчар

проф. др Часлав Копривица

Иван Костић, народни посланик

мр Драган Крсмановић, пуковник авијације у пензији

Александар Лазић, уредник портала Стање ствари

проф. др Александар Липковски

Светлана Максовић, правник

проф. др Драги Маликовић

Никола Маловић, књижевник

Михаило Меденица, новинар и публициста

проф. др Милица Мијовић

Драган Милашиновић, економиста и новинар

Никола Милованчев, правник

Милош Милојевић, новинар

Милан Милосављевић, глумац

проф. др Зоран Милошевић

проф. др Дејан Мировић

Александар Михаиловић, пуковник у пензији

Звонко Михаиловић, бивши председник општине Штрпце

Цисана Мурусидзе-Чоловић, позоришни редитељ

Бошко Обрадовић, народни посланик

Зоран Павловић, професор историје

проф. др Валентина Питулић

проф. др Светозар Поштић

Светислав Пушоњић, писац и публициста

Борис Радаковић, историчар

Даница Радић, главни и одговорни уредник КТВ Зрењанин

проф. др Митра Рељић

доц. др Слободан Рељић

Славиша Ристић, народни посланик

архитекта др Предраг Пеђа Ристић, протонеимар

Милан Ружић, писац

проф. др Слободан Самарџић

Војислав М. Станојчић, новинар

проф. др Мирјана Стојановић-Тасић

Татјана Стојановић, новинар

Борис Трбић, педагог и публициста

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Дарко Трифковић, архитекта

проф. др Александар Ћорац

Павле Ћосић, лингвиста и писац

доц. др Зоран Чворовић

доц. др Душан Челић

др Миланко Шеклер, виши научни сарадник

Милан Шећеровић, писац и сценариста

доц. др Марица Шљукић

проф. др Срђан Шљукић

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће САД извршити војну интервенцију у Венецуели?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер