Fejtova i Tačijeva strategija za upitomljavanje severa

Priča o ovom dokumentu izazvala je priličan revolt srpske javnosti, o čemu je, između ostalog, predsednik Tadić govorio u Njujorku. Dokument je pušten 11. januara 2010, prilično je dugačak i nije do sada objavljivan u medijima, a o njemu se tek nedavno počelo više pričati. On u sebi sadrži 33 preporuke kako bi trebalo postupati sa srpskim severom, šta su prednosti, a šta smetnje na ovom putu, kao i plan rada po datumima. Dakle, kada će se šta i zbog čega dešavati po planu međunarodne zajednice a koji bi trebalo da sprovede vlada u Prištini uz pomoć Međunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta. Neću ga ni ja objaviti u celosti, što zbog njegove dužine, što zbog preopširnih objašnjenja i uputstava „kako upitomiti divlji sever“, a što zbog toga što je onima kojima je prosleđen, prosleđen „za ličnu upotrebu“ šta god to značilo. Tako ću ga ja „lično upotrebiti“ na ovaj način, naime pokušaću da prenesem i objasnim svaku od 33 preporuke.

Za one koje mrzi da čitaju ovaj dugački i (zaista) dosadni dokument, koji ni posle skraćivanja nije mnogo zanimljiviji nego što je bio, sadržaj otprilike govori sledeće: u ovoj godini međunarodna zajednica i vlada iz Prištine planiraju da ulože velika sredstva na sever i da to urade što je moguće više vidljivo (transparentno) kako bi na taj način promovisali decentralizaciju severa Kosova i pripremili ga za izbore koji se sada više (zbog situacije na terenu) ne planiraju za maj nego za jesen 2010. Dok to budu radili, istovremeno će se potruditi da srpske („paralelne“) institucije predstave kao veliki remetilački faktor na Kosovu, a one koji učestvuju u tim institucijama kao razbojnike koji će pretiti „opamećenim“ Srbima koji su voljni da učestvuju u ovim procesima. Od Beograda se očekuje da, ako ništa, bude što neutralniji, a računa se na njegovu poslušnost zbog evropskih integracija.

Evo, dakle, prepričanog sadržaja:

„Treba stvoriti dinamiku po kojoj će Beograd imati rešenje koje će mu sačuvati obraz, a koje bi vodilo smanjenju i konačnom obustavljanju podrške paralelnim strukturama, uz istovremeno približavanje EU” – navodi se na početku ovog dokumenta.

Zatim se, još uvek u uvodu, kaže i ovo: „Kosovski Srbi na severu koji su zainteresovani za uključivanje u kosovske političke procese suočeni su sa bezbednosnim pretnjama od strane hardlajnera (to su Srbi koji su u „paralelnim institucijama i oni koji za njih) i paralelnih struktura. Pretnje i nasilje mogu biti odvraćeni većim i jačim prisustvom snaga za sprovođenje pravnih mera. Ovo bi takođe poboljšalo i sposobnost KP i Euleksa da istraže i krivično gone takve zločine, a pružilo bi ljudima na severu više pouzdanosti da izraze svoje političke stavove i da sarađuju sa institucijama Kosova“.

A zatim slede preporuke:

1. Preporuka: Euleks da poveća vidljivost na severu (ovo znači da otvori kancelarije i bude dostupan stanovnicima)

2. Preporuka: Euleks da počne da se bori protiv organizovanog kriminala. (zato što isti pojačava politički uticaj „hardlajnera“ i on je glavna prepreka sprovođenu ovog plana, nemogućnost gonjenja ovih lica podriva nepoverenje građana u KPS i Euleks, čija misija gubi kredibilitet svojom nemoći da stane na kraj kriminalnim mrežama severno i južno od Ibra)

3. Preporuka: Pojačati prisustvo KPS-a na severu, dovesti saobraćajce itd…

4. Preporuka: Projekat „Pravda suda“, koji bi uključio pripadnike lokalnog pravosuđa u rad suda, bez toga da se Beogradu da javni udeo u spornim pitanjima, kao što je koje lokalne sudije i tužioci mogu da se vrate u sud. Ovde se naglašava da na Kosovu može postojati samo jedan pravosudni sistem i da nedavno jačanje paralelnih struktura koje je preduzeo Beograd nije u skladu sa radom Euleksa na poboljšanju vladavine prava na severnom Kosovu (misli se na nedavni izbor sudija)

5. Preporuka: Uspostavljanje pune carinske kontrole. Pa kaže: „Kada jednom otpočne prikupljanje carinskih prihoda, oni treba da budu usmereni ka centralnoj vladi pre distribucije legitimnim lokalnim institucijama. Opipljiv napredak treba napraviti do sredine 2010.”

6. Preporuka: citiram: „Povećati resurse Euleksa usmerene ka severu. Euleks treba ohrabriti da napravi prioritete za potrošnju resursa na severu, a ne da tretira Mitrovicu kao druge regione na Kosovu. Euleks ima vrlo malo lokalaca među zaposlenima na severu. Upošljavanjem većeg broja ljudi kao što su prevodioci, administrativni asistenti i vozači, Euleks će se bliže povezati sa zajednicom”.

7. Preporuka: kaže da bi vlada iz Prištine morala odmah da otvori Kancelariju lokalne zajednica (LCO – local community office). Ovo je, inače, već najavljeno za početak februara u Bošnjačkoj mahali, mešovitom naselju u severnoj MItrovici. Ovde bi prvo ušli pripremni timovi za decentralizaciju i izbore, a onda bi ta kancelarija mogla da postane citiram: „deo nove opštine sa mandatom da pruža usluge manjinskim zajednicama, isto kao kancelarije lokalne zajednice u drugim oblastima Kosova. U njoj bi radili državni službenici, u početku bi se vršile registracije, dok bi se s vremenom to proširilo i na socijalna davanja, penzije i poslovne registracije. Njene usluge bi bile promovisane kroz javne informativne kampanje kako u medijima kosovskih Srba, tako i kosovskih Albanaca”.

8. Preporuka: Ministarstvo za administraciju lokalne uprave prištevske vlade i ICO (Međunarodni civilna kancelarija) odmah da osnuju Opštinski pripremni tim (za decentralizaciju) za severnu Mitrovicu. Pripremni tim bi obavljao tehničke pripreme za nove opštine, promovisanje benefita od decentralizacije, isticanje problema u zajednici koji se mogu rešiti kroz bolju upravu, identifikacija projekata za kapitalne investicije, kao i dopiranje do civilnog društva i medija u cilju obezbeđivanja podrške decentralizaciji. Tim bi se birao na javnim konkursima (u ovom trenutku nisu raspisani). Ovde se tipuje na one koji su zainteresovani da postanu budući politički lideri koji će se pojaviti na kosovskim izborima na severu. Za sada, među onima koji mnogo ne kriju da će ući u ovo uglavnom su lica sa polukriminalnim ili sasvim kriminalnim biografijama. Kancelarija bi trebalo da bude u Bošnjačkoj mahali koja je po proceni autora strategije najbezbednija za ovaj posao. (Otvaranje Kancelarije planira se za 9. februar ove godine.)

9. Preporuka: Institucije EU i međunarodni donatori da se povežu sa članovima Opštinskog pripremnog tima u cilju pružanja podrške decentralizaciji (ovo ne treba objašnjavati)

10. Preporuka: Međunarodna zajednica mora da osigura da Beograd zauzme bar neutralan stav u pogledu decentralizacije na severu. Jedan rizik za proces decentralizacije može da predstavlja negativan stav Beograda koji aktivno odvraća kosovske Srbe od učestvovanja u stvaranju nove opštine. Ovde se u objašnjenju navodi sledeće: „EU ima značajnu polugu za uticaj na Beograd, s obzirom na težnje Srbije ka statusu kandidata za članstvo u EU. Strategija proširenja Evropske komisije konstatuje da se očekuje podrška Beograda za konstruktivnije angažovanje zajednice kosovskih Srba sa institucijama Kosova, i u vezi sa opštinskim izborima i decentralizacijom”

11. Preporuka: KPS I Euleks da pojačaju prisustvo i veze sa pripremnim timovima kako bi sprečili moguće incidente.

12. Preporuka: Sprovesti istraživanje javnog mnjenja kako bi se utvrdilo šta je dovelo do značajnih promena u stavu kosovskih Srba prema izborima na jugu i time se obogatile taktike na severu.

13. Preporuka: S obzirom na to da se za april 2010. planiraju „paralelni“ izbori na severu, autori strategije zaključuju da ova gorepomenuta anketa mora biti sprovedena pre donošenja odluke o tome kada će se održati izbori za severnu Mitrovicu kako bi se utvrdila raspoloženje i spremnost javnosti da učestvuje na izborima.

14. Preporuka: vlada iz Prištine da poveća investicije za severnu Mitrovicu i da intenzivira niz vidljivih projekata, pre izbora.

15. Preporuka: vlada Kosova bi trebalo da finansira ta tela i uposlene na ovom poslu do osnivanja nove opštine.

16. Preporuka: vlada Kosova i Evropska unija u konsultaciji sa UN bi trebalo da koordiniraju kako bi omogućili odobrenje projekata u severnoj Mitrovici finansiranih od strane Vlade Kosova.

17. Preporuka: sprovesti kampanju radi promovisanja decentralizacije i istaći rad timova i Vlade Kosova u severnoj Mitrovici, reklamirati uspešne projekte južno od Ibra i tako ohrabriti Srbe sa severa da se uključe.

18. Preporuka: citiram: „Pomaganje kosovskim Srbima zainteresovanim za uspostavljanje prisustva u severnoj Mitrovici“…. „Prema svim partijama kosovskih Srba koje su učestvovale na izborima 15. novembra se treba ponašati kao prema partnerima i treba ih konsultovati kako bi se očuvala njihova podrška decentralizaciji“….“Nezavisnu liberalnu partiju (NLP) treba posebno ohrabriti od strane međunarodne zajednice i Vlade Kosova da osnuje partijsku strukturu i na severnom Kosovu. Treba potražiti i podržati druge građanske inicijative da se organizuju, registruju i učestvuju na izborima“

19. Preporuka: citiram: „Severna Mitrovica bi trebalo da doprinese decentralizaciji nudeći partnerstvo južnoj Mitrovici radi rešavanja praktičnih problema od zajedničkog interesa. Opština Mitrovica bi trebalo da, gde je to moguće, izbegava retoričke ili političke gestove koji se na severu shvataju kao preteći.“

20. Preporuka: kaže da izbore treba zakazati četiri meseca ranije, i ponavlja da to treba da bude u skladu sa ocenom situacije na terenu.

21. Preporuka: EU treba da podrži učešće novih opština na izborima. Pored izjava specijalnog predstavnika EU, odobrenje za izbore od strane EU bi trebalo da omogući učešće i kandidata i glasača. Izjave visokih predstavnika u Briselu bi bile u skladu sa politikom EU o podržavanju supsidarnog i lokalnog vlasništva, kao i u skladu sa Strategijom o proširenju EU i Izveštajem o napretku. Odobrenje od strane EU bi neutralizovalo tvrdnje da su izbori bili vezani za status.

22. Preporuka: Posle izbora zatvoriti prelazna tela.

23. Preporuka: Posle izbora u severnoj Mitrovici, treba osnovati Zajednički odbor za Mitrovicu i treba osnovati Nezavisnu komisiju za Univerzitet u Mitrovici (ovde se navodi sledeća bojazan autora ovih „preporuka“: „Paralelni opštinski izbori u severnoj Mitrovici predviđeni za proleće 2010. predstavljaju rizik za održavanje uspešnih izbora i decentralizacije. Takvi izbori bi mogli da odvrate potencijalne glasače i kandidate od učestvovanja na kosovskim izborima. Postoji mogućnost da će se paralelne strukture dalje utvrditi posle izbora, iako nije jasno do koje mere će Beograd finansijski podržati paralelne opštine i stoga koliko će biti jak rival ponuđenim beneficijama decentralizacije.”

24. Preporuka: vlada Kosova i međunarodni akteri ne bi trebalo da ozakone paralelnu opštinsku administraciju. Svaka dalja politička ili finansijska podrška pružena ovim strukturama povećava njihov uticaj i dozvoljava im da se dalje utvrde. Zajednice neće videti potrebu za promenama ako paralelne strukture izvrše obećano. Međunarodni donatori uključujući i Evropsku komisiju, trebalo bi da utvrde da li je finansiranje projekata na severu samo nadoknada za smanjeno finansiranje od strane Beograda i stoga perpetuira status kvo.

25. Preporuka: Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave da oformi privremena savetodavna veća za severne opštine sastavljena od kosovskih Srba koji bi savetovali ovo ministartvo (MLGA) i druge vladine sektore. Svrha veća bi bila da pomogne u dostavi resursa i službi od vlade Kosova na koju zajednica kosovskih Srba ima pravo ali koje ne može da primi zbog nefunkcionalnih opštinskih skupština. Veća ne bi nastojala da ukinu paralelne strukture, već da omoguće vezu ka materijalnim benefitima iz Prištine. Veća bi opunomoćila kosovske Srbe zainteresovane za saradnju sa MLGA dajući im moć uticaja na donošenje odluka u projektima kapitalnih investicija i unapređenja javnih službi, kao što su izgradnja puteva, otvaranje uslužnih centara, i unapređenje javnih usluga. Članovi Veća bi bili identifikovani kroz političke konsultacija od strane MLGA, i u razmatranje bi bile uzete osobe zainteresovane za učešće na izborima.

26. Preporuka: Cilj članova savetodavnih veća treba da bude da izgrade svoj politički kredibilitet i stvore reputaciju sa kojom bi mogli da izađu na nove lokalne izbore doprinoseći napretku u njihovim opštinama kroz saradnju sa Prištinom i međunarodnim donatorima.

27. Preporuka: Međunarodni donatori bi trebalo da koriste savetodavno veće kao partnera i da pronađu alternativu za paralelne strukture kako bi sproveli projekte na severu

28. Preporuka: nove izbore treba održati posle osnivanja opštine Severna Mitrovica. Uspešni izbori i formiranje funkcionalnih opštinskih skupština bi označili kraj savetodavnog veća. Ovi izbori će najverovatnije biti uspešni posle osnivanja nove opštine na severu Mitrovice.

29. Preporuka: EU bi trebalo da podrži učešće ovih opština na izborima. Na održavanje kosovskih izbora u severnim opštinama ne treba gledati kao na referendum o nezavisnosti i vlada Kosova bi morala da izbegava takvo predstavljanje izbora.

30. Preporuka : osnivanje radne grupe u Prištini koja bi povećala pažnju i usmeravala sredstva na sever. Pod oznakom „prepreka“ ovde se upozorava da će otvaranje servisnih centara i sprovođenje projekata na severu zavisiti od stava „paralelnih struktura“ i sposobnosti KPS-a i Euleksa da spreči eventualno nasilje koje bi radikalni elementi mogli da vrše nad Srbima zainteresovanim za saradnju sa Prištinom.

31. Preporuka: nekakva „strategija o negovanju promena“ koja ponavlja da treba promovisati investicije na severu.

32. Preporuka: Međunarodni akteri bi trebalo da osnuju Političko veće za severno Kosovo sa sedištem u Prištini kako bi pružili forum za diskusiju i koordinisanje politika i programa vezanih za sever. ICO/SPEU, EULEX, ECLO, KFOR, USAID, ambasade Kvinte i UNMIK bi se redovno sastajali u Prištini kako bi povećali pažnju i fokus na severno Kosovo. Političkim većem bi predsedavao ambasador Gifoni u svojstvu posrednika EU za severno Kosovo.

33. Preporuka: Rad na oblastima sa vidiljivim rezultatima, kao promovisanje saradnje severa i juga kroz institucije, saradnja između dve strane u naselju Brđani, rad na izgradnji, medijsko jačanje reputacije učešća EU, dalje investicije itd… Kao prepreka ovde se navodi eventualnost da Beograd poveća doniranje „paralelnih“ institucija, što bi umnogome odmoglo međunarodnim donatorima i vladi Kosova da promovišu razvoj i napredak na svoj način.

Puštanje ovog dokumenta i priču o njemu mnogi (verovatno s pravom) doživljavaju kao probni balon, provokaciju i istraživanje reakcije vlasti iz Beograda i Srba sa severa Kosova na sadržaj „strategije“. Istina je, međutim, i to da su autori ovakvih strategija uglavnom uspevali u realizaciji svojih projekata, zato što je zvanični Beograd ipak uslovljen EU integracijama. I to je prosto tako.