Vučićevi dometi - ili zašto bi čak i Bedžet Pacoli bio uspešniji na njegovom mestu

Ovim tekstom dokazujem da je na platformi na kojoj Aleksandar Vučić rešava pitanje Kosova i Metohije, mnogo korisnije angažovati Bedžeta Pacolija. Znatno bolje bismo prošli, nego kada Vučić pregovara.

Platforma

1. Osnovna postavka od koje Vučić polazi, i koju zdušno zastupa, jeste da se nikada, ni u najmanjoj meri, ne dozvoli da se spomenu moguća ovlašćenja Republike Srbije na kosvosko-metohijskom delu Srbije. O tome nema ni slovca, pa čak ni poslovičnog Vučićevog uzdaha.
2. Pošto je to temelj svih njegovih pregovora, onda se ne sme spominjati ni u jednom dokumentu koji potpisuje u Briselu (i Dačić naravno), ni rezoluciji 1244 SB UN. Ono što je nama dobro utvrđeno kao suverenitet Srbije i na KiM, ali nedovoljno u odnosu na to koliko bismo želeli, za Vučića je nešto čega se hitno moramo osloboditi. A dok se to ne dogodi, prema rezoluciji se odnosi kao prema užasnim (voldemorovskim) brojevima i slovima.
3. Veliča se Đinđić, ali samo u stvarima u kojima je bio sasvim u krivu, a potpuno se prećutkuje da je čak i on izričito rekao da su samo ovlašćenja Srbije kao države na KiM tema o kojoj ima smisla pregovarati. Čak i kada bi stvarno bila zagarantovana sva prava Srba na tzv. Kosovu, kulturna baština i sva imovinska pitanja povoljno rešena. Ko je to zaboravio, može da pogleda Đinđićev poslednji intervju.
4. Mnogo se laže. Kada kažem mnogo, onda mislim neprekidno i u svemu:

a) kao sve je već završeno, sve je već izgubljeno, davno pre dolaska Vučića na vlast. Ako je tako, što je onda išta potpisivao? A ako su ti briselski sporazumi dovoljni SAD, Nemačkoj i Britaniji, zašto su pred nama „teški koraci...“ i „pravno obavezujući sporazum“...?

b) pravno se više ništa ne može nakon odluke Međunarodnog suda pravde. Potpuno netačno. Izričito je sud rekao da nije razmatrao pitanje prava Albanaca na samoopredeljenje, što je međunarodni institut na osnovu koga se može tražiti nezavisnost. Izričito je one koji su proglasili nezavisnost tretirao kao grupu građana koja ne predstavlja Albance. Izričito ih je sud odvojio od njihovog svojstva poslanika i činjenice da su nezavisnost proglasili u zgradi Skupštine Kosova (predviđena kao privremeni organ po 1244), zato što bi inače morao da konstatuje da je takva odluka suprotna međunarodnom pravu. Na glupo pitanje, sud je dao isti odgovor: grupa građana ima pravo da izrazi svoj stav o čemu hoće i sadržina njihovog izjašnjenja ne spada u oblast koju reguliše međunarodno pravo.

v) vreme ne radi za nas. A ceo svet se kreće u pravcu promene moći od onih koji su orkestrirali i priznali secesiju KiM ka onima koji nisu i neće priznati tzv. nezavsinost Kosova. Pored toga, samo javno mnjenje u vodećim državama koje sprovode intervencionizam u svetu - SAD, Britanija, Francuska, a zatim Nemačka i Italija - prestaje da podržava političke opcije te orijentacije. To je već u odnosu pola-pola. Za sada politički sistemi uglavnom uspevaju da se to ne odrazi u zvaničnoj politici, ali u odnosu na 1999. sadašnji odnos je potpuno drugačiji. U našu korist.

g) negira se da je Briselskim sporazumom de fakto priznata secesija KiM. Pa se prikazuje kao neviđeni uspeh to što smo predali policiju, sudstvo i tužilaštvo, uspostavili granice, predali matične i zemljišne knjige itd. secesionistima kao nešto čime se jača pozicija Srbije. A kad Olivera Ivanovića ubiju, onda se u sekundi pokaže kolika je to sve laž. Pa kad hapse Đurića, vidi se kolika je laž „da smo se izborili da Srbi budu u policiji, sudstvu i tužilaštvu“ na severu KiM i da će to, kao, da obezbedi sigurnost građana i uticaj Srbije.

d) prikazuje se da Zajednica srpskih opština ima sadržinu veću nego bilo koja opština. A Vučić jeste ugovorio da je ZSO nevladina organizacija, jeste ugovorio da sve mora da bude u skladu sa „kosovskim zakonima“ itd.

đ) tvrdi se da je Briselski sporazum iznad ustava. Potpuna laž. Po našem Ustavu, potvrđeni (Briselski sporazum to nije) međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (čl.194., st4 Ustava). Ova odredba Ustava predstavlja „supstancionalno“ ograničenje predstavnika Srbije po unutrašnjem pravu koje prepoznaje i Bečkoj konvencija o ugovornom pravu.

e) prećutkuje se da je naš Ustavni sud rekao da Briselski sporazumi nisu pravni akti. Obrnuto, neprekidno se predstavnici države, Vučić ali i svi drugi, pozivaju na to da oni „sprovode“ Briselski psorazum. Pa, zabranjeno ti je da ga sprovodiš, jer nije pravni akt 

ž) tvrdi se da svi koji zagovaraju odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta žele deci smrt. Želi se samo jaka Srbija sa jakom vojskom, da bi pregovri mogli da budu uspešni. Kada svetski odnos snaga, a to će biti najaksnije za 10 godina, bude sasvim u našu korist, tada taj trenutak treba sačekati i sa jakom vojskom, da bi onda diplomatija za 4-5 godina pregovora mogla da postigne povoljno rešenje.

I da dalje ne nabrajam, prosto nije moguće smisliti šta sve Vučić može lažno da predstavi.

5. Priprema se teren za priznanje stolice u UN za tzv. Kosovo.

Pacoli

Na toj platformi daleko bolje i uspešnije bi preostale interese Srba i SPC, pošto platforma ne prepoznaje interese Srbije, zastupao jedan od najuticajnijih poslovnih ljudi među Albancima, Bedžet Pacoli, ako bi zvanično bio angažovan od strane Srbije da je u pregovorima zastupa.

1. Bilo bi ga sramota da kao dokazano sposoban poslovni čovek ugovori tako loše uslove za Srbiju, kako su ugovoreni Briselskim sporazumima.
2. A čak bi mu bilo neprijatno i kao Albancu da baš toliko ništa Srbi ne dobiju.
3. Borio bi se i izborio za honorar, pa bi rezultat za Srbe i SPC po slovu ugovora bio bolji.

To je domet Vučićeve politike, a izgleda i samog Vučića. I građani to sve više razumeju, a razume i on da obmane sve manje deluju opijajući, pa se neskriveno lično najprijatnije oseća između Sonje Liht i Angele Merkel. Dok mašta o Đukanoviću i Erdoganu.