Vlast u Srbiji protiv srpskog naroda

Hrvatsko udruženje domoljuba, dragovoljaca i veterana „Vukovar 1991“ podnelo je predlog (zahtev, molbu?) vlastima u Srbiji za podizanje spomen ploče na mestu „stradanja“ – kako su naveli – hrvatskih zarobljenika u logorima koji su se nalazili u Stajićevu i Begejcima. Vlast u Srbiji, oličena u opštinskom funkcioneru Aleksandru Martonu, članu LSV-a, koji se diči titulom predsednika Skupštine Zrenjanina pozdravila je i prihvatila predlog (zahtev, molbu?) i poželela dobrodošlicu hrvatskim domoljubima, dragovoljacima i veteranima. Spomen ploče su planirane da budu postavljene 3. oktobra 2009.

Srpski narod, oličen u udruženju ratnih vojnih invalida Zrenjanina i opštine Žitište, pobunio se protiv ove odluke, rešen da svojim prisustvom onemogući bezumni naum vlasti u Srbiji.

Vlasti u Srbiji, oličene u policijskim snagama, kao odgovor na podršku koja je stigla udruženju RVI iz Zrenjanina i najavu dolaska invalida iz drugih gradova koji bi sprečili postavljanje ovih „obeležija“, obišli su sve organizacije boraca i RVI u Novom Sadu i obavestili sve predsednike i sekretare tih organizacija da u policiji imaju otvorene dosijee. Vlasti u Srbiji tako su želeli da pokažu srpskom narodu kako čvrsto i nepokolebljivo brane interese hrvatskog naroda, samim tim i hrvatske države oličene u već pomenutom udruženju domoljuba, dragovoljaca i veterana.

Borci i invalidi nisu odustali od dolaska i protesta. Pokazali su vlasti u Srbiji kako se čvrsto i nepokolebljivo brane interesi srpskog naroda i srpske države.

U sukobu čvrstine i nepokolebljivost vlasti u Srbiji u odbrani hrvatskih interesa i čvrstine i nepokolebljivosti srpskih ratnih i vojnih invalida u odbrani srpskih interesa, pobedili su borci i invalidi. Naime, vlast u Srbiji, oličena u već spominjanom Aleksandru Martonu, odustala je od postavljanja „obeležija“. Istovremeno, vlast u Srbiji je pokazala kako se ponaša kada se suoči sa jasnim narodnim otporom.

Utešno je to što – ako je izgubila još jednu bitku protiv srpskog naroda – vlast u Srbiji nije izgubila i rat. Ćutanje (a to je odobravanje) povodom postavljanja spomen ploče na Kajmakčalanu palim Makedoncima (žrtvama „nasilne regrutacije srpske vojske“) to najbolje pokazuje. Tu je vlast u Srbiji još čvršća i odlučnija, spremna da ide do kraja i odbrani interes vlasti u Makedoniji. Jednostavno, nema živih, pa ne preti opasnost da se pobune.

A ima još i te kako i koliko interesa drugih država koje vlasti u Srbiji uspešno (mogu da) brane na uštrb srpskog naroda i srpske države. I to je takođe utešno za vlast u Srbiji.