среда, 12. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Случај Ментус, или о једној пресуди која ће ући у анале српског правосуђа
Коментар дана

Случај Ментус, или о једној пресуди која ће ући у анале српског правосуђа

PDF Штампа Ел. пошта
Марко Пантић   
среда, 15. јул 2020.

Вероватно се свако од нас барем једном до сада у животу сусрео са прекршајним поступком. Било да је у питању кажњавање због ненонешња кациге на скутеру, невезивања сигурносног појаса у аутомобилу, преласка улице ван пешачког прелаза или непоседовање карте за превоз ГСП-ом. За ове побројане прекршаје законодавац је прописао и прекршајни налог у виду санкције. То је она исправа коју добијете од овлашћеног лица које вас је ухватило у „неделу“ па ако уплатите износ у наредних 7 дана – дужни сте да платите 50% од вредности казне.

Ипак, постоје и прекршаји за које је као главна санкција предвиђена казна затвора. Учинилац којем је изрекнута казна затвора лишен је једног од елементарних људских права – слободе. Баш из разлога што постоје прекршаји за које је запрећена казна затвора, у Закону о прекршајима постоји читав низ гарантија које гарантују широк корпус права окривљеном. Такође, члан 99 овог закона прописује сходну примену Законика о кривичном поступку на сегменте који нису решени Законом о прекршајима. 

Можда ће и већина нас као прву асоцијацију на прекршајни поступак имати комуналну полицију која издаје поменути прекршајни налог у возилу ГСП-а „учиниоцу“ који није имао карту. Али не и Владимир Ментус, социолог који је запослен у Институту друштвених наука у Београду. Он је одговоран је што је дана 12. јула нешто после поноћи, у непосредној близини Народне скупштине вређао полицијске службенике речима „јебем вам мајку“. За ову неподопштину, до тада прекршајно неосуђивани (сходно пресуди) грађанин, пресудом Прекршајног суда у Београду је у недељу, мимо редовног радног времена, осуђен је на казну затвора у року од 30 дана. У пресуди број: Дс-22-При. 814/20 од дана 12.07.2020. године, за коју верујем да ће ући у анале срамоте српског правосуђа, стоји и да је предметна пресуда сходно члану 308 ЗОП извршна одмах. То значи да ће Владимир Ментус по напуштању канцеларије прек(ог)ршајног судије бити директно спроведен у један од казнено-поправних завода.

 

Погледајмо правну регулативу. Окривљени је осуђен да је извршио прекршај из члана 22 Закона о јавном реду и миру. У поменутом члану се наводи да ће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана казнити свако ко увреди службено лице у вршењу службене дужности. Чланом 2 предметног закона, предвиђено је да припадници МУП имају статус службеног лица што се тиче овог закона, мада то никада није ни било спорно. 

Оно што је свакако спорно јесте примена члана 308 Закона о прекршајима који носи интерсантан назив: „Извршење пре правноснажности“. Овај члан предвиђа да се осуђујућа пресуда може извршити и пре правноснажности (што значи да није спроведен поступак по жалби) ако је, између осталог, предмет пресуде прекршај из Закона о јавном реду и миру. Чак ћу дати себи за право да кажем да је и садржина ове одредбе закона, коју неке колеге називају „хулиганским законом“, спорна са питања уставности. Одредба се колоквијално назива „хулиганском“ јер је ратио легис за уношење ове одредбе у Закон о прекршајима наводно била жеља законодавца да спречи да се навијачке туче (најчешће у данима вечитог дербија) одвијају током целог дана. Поступајући судија је ценио да је Ментус Владимир „довољно“ крив да буде експресно осуђен и послат на издржавање казне затвора сходно „хулиганској“ одредби. 

Знам да ће вам звучати чудно, али примена „хулиганске“ одредбе у овом случају можда чак не би била спорна. Оправдање за примену члана 308 ЗОП морали бисмо наћи у образложењу пресуде. Међутим, анализирајући образложење, долазимо до потпуно супротне ствари. Поступајући судија је навео да је након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа посебно, свих доказа заједно и на основу резултата целокупног поступка НЕСУМЊИВО УТВРДИО (ово би се могло показивати средњошколцима на часовима српског језика као пример за стилску фигуру – иронија) да су се у противправној радњи окривљеног стекла сва обележја прекршаја санкционисаног чланом 22 Закона о ЈРМ. 

Ово је еклатантан пример ироније. Неки би рекли и вређања интелигенције. Зашто? Па зато што од „доказа“ које је „савесно ценио“ судија је извео следеће: читање Извештаја Одељења за ЈРМ (који је састављен на основу исказа „оштећеног“ полицајца Милошевић Димитрија); испитивање „оштећеног“ полицајца Милошевић Димитрија у својству сведока и саслушање окривљеног Ментус Владимира. Након што је експресно извео ове „доказе“ које је „савесно ценио“, поступајући судија је закључио следеће. Исказ „оштећеног“ је ЛОГИЧАН, УВЕРЉИВ И НЕПРИСТРАСАН, а исказ окривљеног је НЕОСНОВАН И УНАПРЕД СМИШЉЕН У ЦИЉУ ИЗБЕГАВАЊА ОДГОВОРНОСТИ. На основу чега је поступајући судија извео овакве закључке – можда ћемо сазнати некад. Сада знамо да је „савесно ценио“ ове исказе и „несумњиво утврдио“ чињенице као што је горе наведено.

Након што је експресно извео ове „доказе“ које је „савесно ценио“, поступајући судија је закључио следеће. Исказ „оштећеног“ је ЛОГИЧАН, УВЕРЉИВ И НЕПРИСТРАСАН, а исказ окривљеног је НЕОСНОВАН И УНАПРЕД СМИШЉЕН У ЦИЉУ ИЗБЕГАВАЊА ОДГОВОРНОСТИ. На основу чега је поступајући судија извео овакве закључке – можда ћемо сазнати некад

У прекршајном поступку, за разлику од кривичног (када је то законом прописано), није неопходна обавезна стручна одбрана коју спроводи адвокатура. Ипак, сматрам да је сходно начелу Аудиатур ет алтера парс, које потиче још од старих Латина а у слободном преводу гласи „Чујмо и другу страну“, окривљеном Ментус Владимиру морало бити омогућено да у редовном прекршајном поступку, уз присуство браниоца, износи своју одбрану. Посебно из разлога што је за преркршај, за који је експресно процесуиран и осуђен, предвиђена и казна затвора као могућа санкција. 

Овако, суд се „послужио“ одредбом коју је већ (што је широј јавности познато) користио након протеста „1 од 5 милиона“ када је група демонстраната ушла у зграду РТС. Чини се да су и тада, као и сада, насумично „бирани“ момци (махом студенти) који ће бити ухапшени и експресно осуђени. Ваљда за пример другима. Председник се тада размахивао изјавама; прво да ће аболирати осуђене, а затим да „моли“ судије Прекршајног апелационог суда да преиначе ове пресуде. 

Тада је притисак јавности успео. Да ли су судије Прекршајног апелационог суда „послушале“ председника, или су пак поступале сходно својој савести и стручности, не знамо. Ипак, знамо да су све жалбе усвојене, а „окривљени“ пуштени на слободу да се бране у редовном прекршајном поступку уз присуство адвоката и могућност адекватне одбране. 

Надам се да ће се у тренутку објаве овог текста Ментус Владимир и остали момци који су похапшени под крајње сумњивим околностима – наћи на слободи. У супротном – придружујем се апелу слободољубивих грађана Србије: пустите ухапшене, одмах!

(Аутор је дипломирани правник из Београда)

(НСПМ)

Видети још: Београд: Прекршајни апелациони суд укинуо пресуде против Владимира Ментуса и Игора Шљапића

Социолошко друштво: Наш члан др Владимир Ментус ухапшен је, претучен и бесправно осуђен на 30 дана затвора само зато што се затекао на месту полицијске акције

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер