Na brisanom političkom prostoru

Ostavka Dragane Jovanović, sekretara za zdravstvo u gradskoj upravi Beograda, još jednom nam je više nego jasno pokazala da bez stranačke podrške ne može da se održi neko ko je nepartijska ličnost a ima ozbiljne namere da radikalnije menja stanje u ovoj izuzetno značajnoj društvenoj delatnosti. Na ovu funkciju ona je predložena upravo kao nestranačka ličnost, i to od Liberalno demokratske partije, ali se iz teksta njene ostavke može videti da nije imala pravu podršku ove stranke koja se toliko zalagala za depolitizaciju, profesionalizaciju i departizaciju gradske uprave i javnih preduzeća.

Ni ostale stranke vladajuće koalicije u Beogradu nisu smatrale za potrebno da podrže osnovne ideje Dragane Jovanović. Za njih je ona izgleda bila nevoljno prihvaćeni eksces, nepartijska ličnost koja ne vodi dovoljno računa o realnom odnosu snaga koji se zasniva na osnovnoj ideji da niko u oligarhijskoj nomenklaturi ne sme mnogo da talasa i doslovno sprovodi izborna obećanja.

U ostavci su navedeni razlozi koji su je rukovodili da se povuče sa ove funkcije. „Kako je realna situacija u zdravstvu odraz cinizma političke stvarnosti, ja kao nestranačka ličnost, koja smatra da zdravstvena delatnost ne sme da bude predmet neprestanih političkih uslovljavanja i kompromisa, nemam prostora za normalan rad u tim uslovima.“ U svojim ranijim istupanjima ona je zastupala stanovište da se u zdravstvenim ustanovama menjaju samo imena, a nastavlja se ista politika. „Bojim se da će u zdravstvu politika uvek imati negativan uticaj, jer postoji međusobno uslovljavanje stranaka“, glasilo je njeno obrazloženje.

U ovoj rečenici sadržan je stav o trgovanju kao konstanti naše političke prakse. To je iskusila na svojoj koži i Dragana Jovanović. Očigledno je da je i njoj već na početku njenog mandata bilo jasno da nema adekvatnu podršku za korenite promene u zdravstvu.

Reagovanje Dejana Ranđića, predsednika odborničke grupe Liberalno demokratske partije u gradskom parlamentu, još jednom pokazuje svu hipokriziju našeg stranačkog i političkog života. „LDP je potpuno podržavala dr Jovanović u njenom radu, ali mi nemamo pravo da osporavamo njenu odluku. Znamo da je bila izložena pritiscima, ali i da ne želi da se odrekne svoje karijere na Univerzitetu. LDP smatra da ono što je Jovanović započela da radi u oblasti zdravstva mora da se nastavi. Njen odlazak je veliki udarac konceptu departizacije i mi pred time nećemo okretati glavu. Na gotovo sve vanstranačke ličnosti na funkcijama na gradskom nivou polupismeni partijski činovnici vrše direktan pritisak.“

Očigledno je da niko nema pravo da osporava odluku Dragane Jovanović koju su oni toliko odlučno podržavali da je ona na kraju, upravo zbog nedostatka podrške, podnela ostavku. Njoj svojevremeno nije bilo omogućeno da se direktno obrati odbornicima na sednici gradskog parlamenta. Licemerstvo je tim veće jer će LDP nastaviti da sprovodi ono što je ona započela u oblasti zdravstva, ali to više neće činiti nepartijska ličnost pritisnuta polupismenim partijskim činovnicima, a koja se očigledno nije snalazila u međustranačkim uslovljavanjima, što je danas suština naše politike ne samo na nivou gradske uprave u Beogradu. I funkcioneri LDP-a su ovom prilikom jasno pokazali da su samo dosledno disciplinovani partijski činovnici kojima je interes održanja teškom mukom stvorene vladajuće koalicije vrhovni princip u pragmatično shvaćenoj realnoj političkoj situaciji.

Čak je i gradonačelnik Beograda izrazio podršku sekretarki za zdravstvo, a ona je ipak podnela ostavku. Indikativno je da se Demokratska stranka ne oglašava ni nakon pokretanja istražnih postupaka protiv njenih kadrova u zdravstvu. Međutim, to je poznati manir ove stranke, važnije je da se ništa ne pokreće i da svaka kritička inicijativa ostane zatvorena unutar monolitnih oligarhijskih krugova. Dobili smo ovom prilikom još jedan dokaz do koje mere u našem političkom životu preovlađuju stranački interesi.

Ulazak u otvoreni sukob sa moćnim lobističkim i političkim grupama u našem zdravstvu na samom početku mandata Dragane Jovanović pokazao je da nepripadanje vodećim strankama i koterijama ne daje realnu mogućnost da se sprovedu radikalnije promene. U njenim hrabrim zalaganjima za izmenu zatečenog stanja izostala je politička podrška. Dragana Jovanović je ostala usamljena u svojim časnim namerama, a stranke su i ovog puta ostale verne sebi, važno je ne narušavati uspostavljeni politički dogovor o održavanju koalicije na vlasti.

Ova ostavka je izuzetno važna ne samo kao politička poruka, već i kao upozorenje da brisani politički prostor čeka svakog ko pokuša da deluje mimo uspostavljenih aranžmana. Od najavljene departizacije nakon ove ostavke nije ostalo ništa, samo još jedno od neispunjenih predizbornih obećanja. Pirova pobeda Dragane Jovanović može samo poslužiti kao uteha za one koji se nadaju da hrabrost, osećaj časti, odgovornost i kritički duh nisu potpuno iščileli iz našeg političkog života.