Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Ministar za uvrede
Komentar dana

Ministar za uvrede

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Antonić   
petak, 18. septembar 2009.
Svetozar Čiplić je, reklamirajući gej paradu kao "promociju slobode"[1], rekao i ovo: "U jednoj državi, a pogotovo u Srbiji koja je još i tranziciona država, s otežavajućom okolnošću ekonomske krize, uvek možete očekivati da dva pola koja uvek postoje u jednoj državi budu podeljena. Taj deo konzervativnog dela stanovništva naprosto želimo da privučemo onom civilizacijskom i tolerantnom delu"[2].

Ili, prevedeno na razumljiviji jezik, u Srbiji postoje dve grupe građana, jedni su "civilizovani" i "tolerantni", a drugi nisu, jer su ovi prvi za gej paradu, a ovi drugi protiv. E pa zato što su ovi drugi "konzervativni", zadatak države i jeste da te primitivne i nasilne konzervativce "privuče onom civilizacijskom i tolerantnom delu".

U ovim ministrovim rečima jasno su izražene dve stvari: vređanje građana koji zastupaju konzervativna politička i socijalna ubeđenja i najava programa "prevaspitavanja" i "preumljenja" tog dela srpskih građana.

Ministar bi, najpre, morao da zna da je konzervativno političko i socijalno stanovište u svakom demokratskom sistemu apsolutno legitimno vrednosno stajalište. Tvrdnja da su konzervativci nedovoljno "civilizovani" i "tolerantni" predstavlja čistu ideološku uvredu i javni poziv na diskriminaciju političkih neistomišljenika. Da, gospodine ministre za ljudska prava, ako niste znali, građani u ovom društvu imaju pravo da budu i konzervativni! Građani u ovom društvu imaju pravo da im se ne sviđa takva vrsta "promocije slobode" kakva je gej parada, imaju pravo da odbijaju ideologiju homoseksualizma, imaju pravo da im se ne dopada zahtev za gej brakovima i usvajanjem dece, i imaju pravo da to nedopadanje javno izražavaju!

Ono što nemaju prava jeste da čine nasilje prema onima koji im se ne sviđaju. Ali, konzervativno stanovište apsolutno ne podrazumeva nasilje. Nasilnost je odlika radikalnih političkih i socijalnih elemenata. A svako ko i malo poznaje evropsku političku terminologiju, zna da je "konzervativnost" uvek bila apsolutni pojmovni opozit "radikalnosti".

Dakle, čovek ima prava da bude konzervativan, a da odmah ne bude zbog toga nabeđen da je nasilan i primitivan. Ono što ministar i cela Druga Srbija, međutim, rade jeste izjednačavnje tolerancije sa zahtevom za jednoumljem. Po ministru, izgleda, ne može se biti tolerantan i biti konzervativan, odnosno izražavati nedopadanje u vezi gej parade. Ako hoćete da budete tolerantni prema homoseksualcima, po ministru, izgleda da nije dovoljno da osudite svaku upotrebu nasilja prema njima i svaku diskriminaciju po seksualnoj osnovi. Da biste bili "istinski tolerantni" vi morate da prihvatite homoseksualnost, vi morate da pristanete na izjednačavanje homoseksualnosti i heteroseksualnosti, i to izjednačavanje u svakom pogledu – od institucije braka, do vaspitne norme koja se predaje u školi.

A ako to odbijete, vi ste ne samo konzervativci, već i necivilizovani i netolerantni, i zato ćete biti predmet delovanja države koja vas "želi da privuče onom civilizacijskom i tolerantnom delu". To je druga skandalozna crta ove ministarske izjave, taj jasna najava sa pozicija državne vlasti mešanja u slobodu izbora vrednosnih načela kod jednog dela stanovništva, ta želja za prevaspitavanjem, za preumljivanjem...

Naravno da država treba da ima i izvesnu vaspitnu funkciju. Ali, ona tu funkciju može legitimno da ima samo pod uslovom da postoji javni konsensus oko vrednosti koje država hoće da proširi među stanovništvom. U ovom slučaju, recimo, postoji javni konsensus da je nasilje prema gej aktivistima neprihvatljivo. Oko propagande te vrednosti država može i treba da se angažuje. Ali, apsolutno ne postoji javni konsensus oko tvrdnje da "Povorka ponosa predstavlja promociju slobode", kako reče ministar.

Gej parada - i to samo u slučaju da eskplicitnim slikama sado-mazo seksa ne krši javni moral – jeste korišćenje slobode. U meri u kojoj korišćenje slobode nije njena zloupotreba (kroz seksualno uznemiravanje ili vređanje javnog morala), ta sloboda mora biti zaštićena Ali, za ogromnu većinu građana Srbije gej parada nije i ne može da bude promocija slobode, unapređenje slobode, simbol za slobodu. To je samo korišćenje slobode od strane jedne socijalne grupe i država nema prava da građane koji prema toj grupi imaju negativan stav (ali prema njoj ne vrše nasilje) ubeđuje u bilo šta, a ponajmanje da ih sili da svoj stav menjaju.

A kada smo već kod korišćenja slobode, može se tom istom ministru za ljudska prava postaviti i pitanje zašto je skup SNP 1389 policija zabranila?[3] Reč je o skupu koji se pod nazivom "Apsolutno nenasilna svenarodna srpska žurka seksualno nedevijantnih" trebalo da održi noć uoči gej parade i završi pola sata pre njenog početka. On je zabranjen, a da policija do sada nije obelodanila razloge za to. I, šta ćemo sad sa slobodom, odnosno sa ustavnim pravom na okupljanje?

Zamislimo, samo, da se policija sutra predomisli i, iz istih tajanstvenih razloga bezbednosti, povuče dozvolu za Povorku ponosa? Kakav bi samo eksplozija protesta u Drugoj Srbiji nastala! Verovatno bi i ministar Čiplić našao za shodno da kaže nešto o ljudskim pravima i ustavnim slobodama koja su ovom policijskom zabranom "ugrožena". Ali, iz nekih potpuno nejasnih, neobrazloženih i skrivenih razloga, "Povorka ponosa" može, a "Apsolutno nenasilna svenarodna srpska žurka seksualno nedevijantnih" ne može?!

Oba skupa su za većinu građana Srbije poprilično bizarna, u to ima malo sumnje. Ali, po čemu građani Srbije imaju pravo na bizarnost A, ali ne i na bizarnost B? Kakva su to dvostruka merila, s kojim pravom država pravi razliku između svojih građana na one prvog i one drugog reda? Pri tome, prvi ne samo da imaju pravo na demonstriranje, već i na "promociju" od strane države i ministra, a drugima policija brani čak i da se mirno okupe?

Odgovor na ova pitanja je jednostavan – prva grupa građana spada u onu polovinu Srbije koju ministar Čiplić, B92 i Druga Srbija smatraju "civilizovanom" i "naprednom", a druga grupa građana u onu polovinu koja je "konzervativna" i "retrogradna". Zato građani iz grupe A imaju sva prava, a građani iz grupe B nemaju ni jedno.

A ako vam padne na pamet da se upitate – nije li to upravo školski primer onoga što se naziva "diskriminacija"? – odgovor će biti više nego jednostavan: sa ovakvim ministrom za ljudska prava, i njegovim ideološkim shvatanjem prava i države, diskriminacija po političkoj osnovi očigledno da je na pragu da dobije status državne politike.

Da li će to biti osnovna društvena konsekvenca i politička pouka 20. septembra? 


[2] Isto.

 

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će preuzimanje vlasti u Avganistanu od strane talibana dovesti do prelivanja krize u okolne zemlje?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner