Komentar dana | |||
Lažni sjaj "Er Serbie" |
nedelja, 04. avgust 2013. | |
Predstava tzv. rekonstrukcije Vlade Srbije još nije završena, ali je i pored zatrpavanja javnosti političkom sapunicom, sasvim očigledno da dosadašnji vladajući tim nije ispunio ni jedno od svojih brojnih obećanja. Velikih investitora i preporoditelja zemlje još uvek nema, dok svi najavljeni grandiozni projekti i dalje postoje samo na papiru. Ni arapski šeici još nisu odrešili kese, a od silnih milijardi siglo je samo prvih 40 miliona dolara, koje je kompanija „Etihad“ uložila u bivši „Jat“, čime je i zvanično započeo rad nove srpske avio kompanije, nazvane „Er Srbija“. Mediji su već po običaju ili po komandi, ovaj aranžman već predstavili kao uspeh onih-koji-ispunjavaju-obećano, a buduća srpska aviokompanija je već proglašena kraljicom balkanskog neba. Samoreklamerstvo, hvalisanje i novi dizajn, ipak ne mogu prekriti svu trulež bivšeg Jata, niti sakriti da je u pitanju još jedan mutan posao, sa neizvesnim ishodom, koji će na teret građana Srbije svaliti nekoliko stotina miliona evra. Nova kompanija stvara se naime zajedničkim ulaganjem Etihad ervejza i Vlade Srbije od po sto miliona dolara, Etihad dobija 49 odsto Jata, a iako će država sa 51 odsto udela ostati većinski vlasnik, upravljačka prava su prepuštena kompaniji iz Abu Dabija. "Er Srbiji“ ostaju svi slotovi koji se koriste na međunarodnim aerodromima, kreće i 14 novih odredišta, a kako se najavljuje, kompanija će do kraja godine dobiti na lizing 10 novih Erbas aviona, i zaposliti 50 pilota. Etihad međutim ne priznaje dugove Jat-a koji iznose oko 190 miliona evra, koje će na sebe preuzeti država, odnosno njeni građani, dok Vlada na sebe preuzima i rešavanje socijalnog programa za višak zaposlenih. Srbija dakle u novu kompaniju ulaže ne sto, već mnogo više miliona dolara, skoro duplo više od Etihada a dobija samo 51%, dok stručnjaci najavljuju da „Er Srbija“ može da postane profitabilna tek 2016, što takođe nije garantovano, već zavisi od cene kerozina, popunjenosti aviona i drugih faktora. Stvaranje „Er Srbije“ stoga je daleko od velikog uspeha, i ono je izgleda urađeno po sličnom principu kao stvaranje fabrike automobila sa Fijatom, dok se u pojedinim medijima navodi da su mnogi uslovi ugovora sa Etihadom, poput onih sa torinskom kompanijom, ostali nepoznanica. Očigledno, Vučić i SNS su, nemajući novih ideja, krenuli Dinkićevim stopama, dok ih nimalo ne brine to što će i ovaj eksperiment sa nesigurnim ishodom debelo platiti građani Srbije. Prilika za dobar marketing nije propuštena. Istini za volju, mora se reći da ni Vučić i SNS nisu upropastili stari Jat, koga su godinama muzle i pelješile partije na vlasti, a da je nabavka Erbasovih aviona uslovljena veoma lošim ugovorom koji je potpisan još 1998. godine uoči pregovora u Rambujeu, kada je Milošević želeo da ojača svoj položaj među zemljama EU. Ipak, kada se već u oslednje vreme toliko govori o odgovornosti, građani Srbije imaju pravo da se zapitaju da li će neko da odgovara za dug od 190 miliona evra, koji moraju da plate, i da li će neko da odgovara za raspipanje i kriminal koji je godinama vladao u toj kompaniji. Takođe, kada se već toliko govori o rasvetljavanju starih afera, da li će se razjasniti zašto Jat nije privatizovan kada je moglo da se dobije daleko više, odnosno kada je srpsku kompaniju želeo da kupi Aeroflot? Ruska kompanija je naime još 2007, kada je prvi put pripremana privatizacija, dala ponudu daleko bolju od svih konkurenata, pošto je nameravala da zadrži ime kompanije, preuzme sve zaposlene, vrati dugove Jat-a, zameni flotu, sačuva postojeće linije i razvije regionalni saobraćaj. Prema tadašnjim namerama Aeroflota, “Jat ervejz” bi bila moderna avio-kompanija sa flotom od oko 40 ili 45 letelica, ali je sve stopirano kada je iz Evropske komisije stigla „preporuka“ da se srpski avioprevoznik proda nekoj evropskoj kompaniji. Sada umesto evropske imamo arapsku, ali to nimalo ne umanjuje odgovornost svih onih koji su godinama upravljali odnosno uništavali Jat. O tome od Vučića, Dinkića, Arapa i nasmejane ekipe oko njih nismo čuli ni reči. |