четвртак, 22. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Истраживања јавног мњења > За владу је потребно троје
Истраживања јавног мњења

За владу је потребно троје

Политика и Фактор Плус   
среда, 23. април 2008.

Да се избори одржавају сутра, СРС би освојила 36,5 одсто гласова, коалиција окупљена око ДС добила би 34,6 одсто, а ДСС–НС 11,7 процената, показују резултати истраживања агенције „Фактор плус” урађеног за „Политику”

Уколико би сутра били одржани парламентарни избори, Српска радикална странка освојила би 36,5 процената гласова, за коалицију Демократске странке, Г17 плус, Лиге социјалдемократа Војводине, Санџачке демократске парије и Српског покрета обнове гласало би 34,6 одсто грађана, док би Демократска странка Србије и Нова Србија добиле поверење 11,7 процената гласача, показују резултати истраживања агенције „Фактор плус” урађеног за потребе „Политике”, којим је обухваћен узорак од 1.200 испитаника са територије Србије, без КиМ. Либерално-демократска партија освојила би 5,8 одсто гласова, док би за коалицију Социјалистичке партије Србије, Партије уједињених пензионера Србије и Јединствене Србије гласало 7,1 процената бирача. По овом истраживању, на предстојеће парламентарне изборе сигурно ће изаћи 50,3 процента гласача, „бојкотоваће” их 29,6 процената, док је 20,1 одсто испитаника још неодлучно да ли ће се 11. маја појавити на биралиштима.

На питање ко ће освојити највише посланичких мандата на предстојећим парламентарним изборима, 57,3 одсто испитаника одговорило је да ће то бити СРС, 37,3 процента рекло је да ће то бити коалиција ДС–Г17–ДП– СВ–СПО, док 2,8 одсто испитаника верује да ће то поћи за руком коалицији ДСС–НС.

Од тема које ће пресудно утицати на опредељивање гласача на парламентарним изборима, на првом месту на листи су економска (66,9 процената), потом и социјална питања (56,7) , а затим следе Косово и Метохија (37,9), евроинтеграције (32,5) и безбедност земље (12,4 процента испитаника).

 

Када су грађани Београда у питању, њих 39,1 одсто гласало би за коалицију ДС–Г17 плус, док би се за СРС определило 35,2 процента Београђана. За коалицију ДСС–НС гласало би 8,3 одсто бирача у престоници, за ЛДП 7 процената, док би коалицији СПС–ПУПС–ЈС поверење поклонило 4,2 процента гласача. „Фактор плус” је истраживање у Београду спровео на узорку од 1.000 испитаника.

Аналитичар Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука у Београду, сматра да ће се због релативно мале промене рејтинга странака у односу на претходне парламентарне изборе, формирање нове владе поново одужити унедоглед.

– Очигледно је да ће за формирање нове владе бити потребна најмање три „играча”, па била она проевропска или национална. На нашој политичкој сцени још нема кључне странке која би могла да окупи већину снага једног или другог блока. Иако две странке, ДС и СРС, имају готово три четвртине бирачког тела, постоји још неколико релевантних странака које поседују завидан „уцењивачки капитал” – рекао је Стојиљковић за „Политику”, наглашавајући да због такве ситуације није нереално, након мајских, ускоро очекивати и нове парламентарне изборе. Стојиљковићеве речи потврђују и резултати истраживања америчке невладине организације IRI ( International Republican Institute ) које је објавио дневни лист Прес (10. 04), према којима СРС има подршку 38 одсто бирача, а коалиција око ДС 37,2 одсто гласова. ДСС–НС има подршку 10,4 процента гласача, док је изнад цензуса још само ЛДП са 5,1 одсто гласова. Према истраживању IRI, листа СПС–ПУПС–ЈС иза себе има само 4,2 одсто грађана. „Веома је могуће да ће ванредни парламентарни избори морати да буду поновљени на јесен услед немогућности формирања владајуће коалиције”, каже се у коментару овог истраживања. Подсетимо, према резултатима истраживања које је агенција „Медијум галуп” спровела од 7. до 12. фебруара, (дневни лист Прес 28. 02) само неколико дана након одржавања другог круга председничких избора, а пре самопроглашења независности Косова, за СРС би на парламентарним изборима гласало 39,4 одсто испитаника, ДС и Г17 плус освојили би 37,5 одсто, ДСС уз НС би могао да рачуна на 10,3 одсто гласова грађана, док би ЛДП И ЛСВ са 5,4 одсто били изнад цензуса, а социјалисти не би ушли у парламент са 3,9 одсто гласова. Истраживање исте агенције спроведено од 6. до 13. марта на узорку од 1.000 испитаника (дневни лист Блиц, 22. 03) показало је да би, да су тада одржани парламентарни избори, највише гласова добила коалиција окупљена око Демократске странке, 39,9 одсто, други би по броју освојених гласова били радикали са 37,1 одсто, трећа коалиција ДСС–Нова Србија са 10,4 одсто, четврти социјалисти са 5,4 одсто, а пети ЛДП Чедомира Јовановића са само 3,1 одсто гласова. Занимљиво је да су готово истовремено са овим подацима објављени и резултати истраживања агенције Стратеџик маркетинг, према којима би се за СРС одлучило 40 процената гласача, за ДС 37 одсто, коалицију ДСС–НС 10 одсто, а за ЛДП и СПС по пет процената гласача.

И према резултатима истраживања агенције „Политикум” (www.nspm.org.yu) извршеном од 24. марта до 1. априла , којом је обухваћено 1300 испитаника са територије Србије, СРС је у благој предности над осталим изборним листама. Према „Политикуму”, на мајским изборима би за СРС гласало 36,5 одсто грађана, за коалицију ДС, Г17 плус, ЛСВ, СПО 36,2 одсто испитаника. Коалиција ДСС–НС добила би 13,4 одсто гласова, ЛДП 5,6, СПС, ЈС, ПУПС 5,9 одсто гласова, а Савез војвођанских Мађара 1,1 одсто гласова.

Према истраживању агенције МФ (дневни лист Блиц, 11. 04) спроведеном од 31. марта до 2. априла на узорку од 1.000 пунолетних Београђана, СРС је у благом порасту у односу на странке демократског блока, које би поново могле формирати владу ако би се удружиле. Према агенцији МФ, СРС има 31,50, коалиција око ДС 27,34, ДСС–НС 16 одсто, а СПС и ЛДП по нешто више од пет одсто подршке бирача у Београду. Занимљиво је да по резултатима овог истраживања гласачи ДСС и СРС „навијају” за коалицију ове две странке. Наиме, на питање коју би странку најрадије видели као коалиционог партнера, бирачи који гласају за ДСС подједнако са 35 одсто желе коалицију са СРС и НС, док бирачи СРС са убедљивих 57 одсто желе коалицију са ДСС. Када су локални избори у питању, истраживање „Стратеџик маркетинга” спроведено 11. и 12. марта на узорку од 1.200 грађана Београда, (16.04) показало је да би коалиција „За европску Србију”, у Београду добила 34,8, а СРС 34,7 одсто гласова. Коалиција ДСС–НС је на трећем месту са 13,3 одсто подршке у бирачком телу, следи ЛДП са 8,9 одсто и СПС–ПУПС–ЈС са 6,4 одсто гласова. Ово истраживање показало је да грађани Београда и даље верују да ће се одржавати два круга избора, јер претпостављају да у првом кругу нико од кандидата неће имати већину гласова. Наиме, испитивачи су током анкетирања грађана схватили да људи у забрињавајуће великом броју не знају да гласањем за странку заправо бирају и градоначелника престонице, јер се нико није озбиљније потрудио да им то и објасни. Због тога, у анкету је накнадно убачено и питање: Да се одржи други круг избора за градоначелника Београда, коме бисте дали свој глас, Драгану Ђиласу или Александру Вучићу? Кандидату радикала поверење би дало 50,2 одсто анкетираних, а кандидату ДС-а 49,8 одсто.

Програмски директор Цесида Марко Благојевић рекао је за „Политику” да су најчешћи наручиоци истраживања јавног мњења управо саме политичке странке.

– Предизборне кампање политичких странака не праве се на основу уверења, већ озбиљних истраживања јавног мњења. Партија мора да зна ко је њен бирач, где ради, којег је степена образовања, са ким живи. Кампања кошта, па странка мора да зна на који начин ће се најбоље приближити свом потенцијалном бирачу – рекао је Благојевић. Он сматра да манипулације резултатима истраживања постоје, али је сигуран да то не раде агенције, које би тако нарушиле сопствену репутацију.

Наиме, искуство нас упозорава да су у Србији истраживања јавног мњења, посебно када је у питању рејтинг политичара, често била непоуздан показатељ стања на терену. Треба ли подсећати на резултате председничких избора одржаних 2004. године, када је кандидат владајуће коалиције Драган Маршићанин убедљиво поражен (није се пласирао ни међу три најбоље пласирана кандидата) иако су га готово сва истраживања представљала као једног од фаворита. Или „грешке” једне од реномираних агенција за истраживање јавног мњења уочи другог круга председничких избора у јесен 2002. године, када је прогнозирано да Мирољубу Лабусу недостаје само два процента гласова да би победио Војислава Коштуницу, а испоставило се да је Коштуница добио чак милион гласова више од Лабуса, односно резултат је био 66 према 45 одсто у корист лидера ДСС.

Мада ће до предстојећих избора, без сумње, бити спроведено још доста истраживања, излазак на биралишта грађана Србије 11. маја ће на крају бити једина анкета која ће заиста бити и важна.

Марко Албуновић

[објављено: 23/04/2008]

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер