петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Истраживања јавног мњења > Мртва трка ДС и СНС, убедљива већина за ЕУ
Истраживања јавног мњења

Мртва трка ДС и СНС, убедљива већина за ЕУ

Медијум галуп   
петак, 12. фебруар 2010.

(Прес, 11.2.2010)

ДС бежи напредњацима само 0,7 одсто, а када би избори били одржани данас, у парламент би ушли још једино СРС, ДСС и СПС, показало је најновије истраживање агенције „ТНС Медијум галуп". Да се између демократа и СНС-а води мртва трка, показује податак да би за „тадићевце" гласало 30,6 одсто бирача, а за Николића и Вучића 29,9 одсто. Истраживање је спроведено од 28. јануара до 2. фебруара на узорку од 1.200 испитаника.

Према „Галупу", радикали су са 8,3 одсто подршке трећа странка у Србији. Следе их социјалисти са 6,7 одсто и ДСС са 6,2. Интересантно је да осим њих више ниједна странка не би прешла цензус уколико би на изборима наступала самостално. За ЛДП би гласало 4,3 одсто изашлих на изборе, док је посебно интересантно да је ПУПС са 3,2 одсто подршке популарнији од Г17 Млађана Динкића, који би добио три одсто. Резултати показују да СДПС Расима Љајића може да рачуна на 2,3 одсто, што није лоше, с обзиром на то да је та странка тек недавно основана. Нова Србија и Јединствена Србија су без својих коалиционих партнера, ДСС-а и СПС-а далеко испод цензуса.

Политички аналитичар Милан Николић каже да истраживање указује на то да се већ неко време на нашој политичкој сцени ништа не мења.

- Бирачи су подељени између две најјаче странке, ДС-а и СНС-а, а коалиције су и даље многима неопходне и неизбежне. Разлика између ДС-а и СНС-а у свим истраживањима је врло мала, свега два-три одсто. Ако Динкић и Љајић остану на листи са Тадићем, њихова предност у односу на СНС се увећава. С друге стране, ДСС и НС ће заједно, а они са СНС-ом, па ће та предност демократа бити нивелисана. Ако ЛДП не пређе цензус, како каже ово истраживање, и ако знамо да радикали неће никакву сарадњу са Николићевим напредњацима, одлука о томе ко ће формирати нову владу поново би била на Дачићевим социјалистима и њиховој коалицији – анализира Николић.

Заменик председника СНС-а Александар Вучић каже да кроз ово истраживање жели да се покаже да је однос између те странке и ДС-а нерешен.

- А није тако. Али ја нећу да кукам над истраживањима, иако у неке бројке имам разлога да сумњам. Честитам ДС-у и желим му пуно успеха са оваквим истраживачима. Ми ћемо се борити да престигнемо ДС и у њиховим истраживањима - рекао нам је Вучић.

Председник ИО ДС-а Марко Ђуришић није желео да коментарише резултате истраживања, јер су, како каже, она занимљива само медијима и опозицији, док се веродостојност подршке мери на изборима „који ће бити тек за две године".

„Галупово" истраживање показало је и да је велика већина грађана за улазак у Европску унију, али и против уласка у НАТО. За приступање ЕУ на референдуму би се изјаснило 62 одсто грађана, док би против било свега 22 одсто, а 16 каже да је неодлучно. Ти проценти су скоро исти, али сасвим супротни када се ради о уласку у НАТО. Против је 61 одсто испитаних, 20 је за, а неодлучних 19 одсто грађана.

Однос снага би био знатно другачији ако би странке наступале у коалицијама у којима су изашле на последње парламентарне изборе.

Тако би ДС са Љајићем и Динкићем имао 35,9 одсто, док би коалиција СПС–ПУПС–ЈС избила на треће место са 11,2 одсто подршке грађана. Рејтинг коалиције ДСС–НС био би 7,7 одсто. Тако би ван парламента од јачих странака практично остао једино ЛДП, ког чега огорчена борба за цензус.

Што се тиче материјалне ситуације, половина грађана Србије је рекла да им се она погоршала у односу на пре годину дана, док је побољшање забележено код осам одсто испитаника. Грађани Србије, у поређењу са грађанима других земаља, исказују реализам, а већина не очекује погоршање материјалних прилика: тако 44 одсто сматра да ће материјална ситуација њиховог домаћинства остати иста и у наредних годину дана, бољитак очекује 17 одсто, а погоршање 23 одсто.

Спремност на привредну иницијативу, међутим, исказује свега 16 одсто пунолетних грађана, што је најслабији резултат од 2005, од када „ТНС Медијум галуп" прати спремност људи на нове пословне подухвате. 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер