недеља, 17. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Истраживања јавног мњења

ДС и СНС изједначени

Цесид   
субота, 26. децембар 2009.
Кад би се данас одржали ванредни парламентарни избори, ДС и СНС би водили мртву трку, показало је најновије истраживање Цесида, које Прес ексклузивно објављује. Демократе би, каже ово истраживање, данас освојиле 28, а напредњаци 27 одсто гласова. Све друге странке имају далеко мању подршку међу грађанима Србије. 

Народњачка (ДСС-НС) и социјалистичка коалиција (СПС-ЈС), као и радикали у овом тренутку, по Цесиду, могу да рачунају на по седам одсто гласова бирача, док се ЛДП Чедомира Јовановића „укотвио" на пет одсто подршке. Све остале странке су далеко испод изборног цензуса. Г17 Плус Млађана Динкића у овом тренутку има само два одсто присталица, док по један одсто гласова имају СПО, ЛСВ, СДП Расима Љајића и Народна партија Маје Гојковић.

Истраживање Цесида спроведено је од 1. до 10. децембра на репрезентативном узорку од 5.000 испитаника. Истраживање показује да у Србији тренутно има 2,3 милиона опредељених бирача, а да би у случају излазности веће од 3,6 милиона гласача корист имале све странке, осим напредњака и радикала.

Не потцењујте Динкића

Програмски директор Цесида Марко Благојевић каже да се однос снага странака, нарочито две најјаче, ДС и СНС, није променио већ годину и по дана.

- Индикативно је само да је разлика између ДС и СНС и осталих партија стабилно велика. Али, и ДС и СНС су у пат позицији и не могу сами да формирају власт. Странке од којих ће, после избора, све зависити јесу ДСС, СПС, СРС и ЛДП и низ ситних партија које саме ништа не могу, али имају перспективност да доносе проценте у коалицији, попут Г17 Плус - анализира Благојевић, који каже да „странку Млађана Динкића никако не би требало отписати".

- Динкићева партија је специфична. Они увек, између избора, имају један до два одсто подршке, али кад се распишу избори, успевају да битно поправе рејтинг - прича Благојевић, који сматра да би и после нових избора ДС највероватније направио власт, али само под условом да „пре извора усиса мале партије".

Наш саговорник сматра да спољнополитички поени власти - укидање виза, одмрзавање Прелазног споразума, подношење кандидатуре - могу да буду увертира за изборе, али да то, ипак, не би било добро за „тадићевце".

- Кандидатура јесте увертира за изборе, али не сад, већ кад им буде време 2012. За две године, ДС ће у рукама имати потврђен статус кандидата Србије у ЕУ. То је за демократе савршен сценарио. Мислим да се се сада зато сада и одлучили за кандидатуру, пре него ју је ико очекивао - коментарише Благојевић, који сматра да ванредни избори у овом тренутку одговарају једино СНС-у, јер би уместо 20 имао преко 70 посланика у парламенту.

- Да је ДС хтео ванредне изборе, расписао би их пре два месеца, знајући да ће у децембру бити добрих вести - сматра Благојевић.

Најважније: Економија и ЕУ

Иначе, према истраживању Цесида, титулу најпопуларнијег политичара у Србији и даље држи председник Србије и ДС-а Борис Тадић, кога су грађани на лествици од један до пет оценили тројком. Уз њега, позитивно је оцењено још само осам политичара. Другу позицију са просечном оценом 2,8 деле Томислав Николић, Вук Јеремић и Оливер Дулић, а трећу Драган Ђилас, Расим Љајић и Александар Вучић са просеком 2,6. Прелазну оцену (2,5) добили су још само Ивица Дачић и Драган Марковић Палма.

Сви остали су „испод просека", а премијер Мирко Цветковић и министар економије Млађан Динкић добили су лошије оцене од Шешеља и Велимира Илића.

За грађане Србије су европске интеграције и економски развој и даље кључна тема. Они желе бољи животни стандард, решење проблема незапослености и корупције.   

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер