петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Звона за жртве Чернобиља
Хроника

Звона за жртве Чернобиља

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 26. април 2011.

КИЈЕВ/ МОСКВА/ МИНКС- Поменом жртвама чернобиљске трагедије код меморијалног комплекса у Кијеву, који је служио патријарх московски и целе Русије Кирил, започело је данас обележавање 25. годишњице хаварије на атомској централи, чије се последице осећају и данас, извештавају медији Украјине, Русије и Белорусије - три земље које су биле највише погођене њеним последицама.

Тачно у 01.23 сата по поноћи по кијевском времену, када је експлодирао реактор на централи, одјекнуло је после молитве 25 удараца звона, по броју година које су протекле од дана несреће.

Последице хаварије осетиле су се у 17 држава Европе на укупној површини већој од 200.000 квадратних километара, као и у неким областима Азије, Африке и Америке.

Главне манифестације облежавања годишњице биће одржане у самом Чернобиљу, који ће посетити председници Украјине и Русије, Виктор Јанукович и Дмитриј Медведев, као и патријарх Руске православне цркве, извештава Итар-Тасс.

Према белоруској агенцији Белта, председник Белорусије Александар Лукашенко наставља посету региона који су погођени катастрофом и боравком у једном од најпогођених, Наровљанском рејону Гомељске области.

У обраћању нацији Јанукович је нагласио да је Чернобиљ постао изазов планетарних размера, а да прави одговор на тај изазов може дати само уједињена међународна заједница.

"На срећу, данас нисмо сами", рекао је Јанукович и додао да је до 26. априла 1986. године свет живео у илузији о сопственој безбедности. "После тог датума нико и нигде не може бити уверен у безбедну сутрашњицу", рекао је украјински председник, додајући да су догађаји на јапанској централи Фукушима потврдили ту "горку животну истину".

Украјински премијер Николај Азаров навео је поводом годишњице да је економска штета за Украјину износила приближно 180 милијарди долара.

Како је саопштила прес служба Кремља, Медведев је у обраћању руским грађанима поводом 25. годишњице катастрофе у Чернобиљу навео да ће Чернобиљ остати "заувек симбол велике људске туге", заједничке туге Русије, Украјине и Белорусије, коју дели и читава међународна заједница.

Руски председник је навео да ће Русија током две године у фондацију за осигурање безбедности на централи и рачун отворен за нуклеарну безбедност уплатити најмање 45 милиона евра. Према Медведевљевим речима, питања безбедности нуклеарних објеката су приоритетна и трагедије у Чернобиљу и Јапану подстичу на извлачење поука за убудуће.

Председник Русије је, такође, најавио да ће у мају ове године на самиту Групе осам изнети конкретне иницијативе за повећање безбедности на атомским централама, које ће се односити на повећање одговорности земаља које употребљавају атомску енергију.

Руски премијер Владимир Путин је у својој поруци руском Удружењу "Чернобиљ" навео да је хаварија на украјинској централи приморала свет да озбиљно ревидира захтеве за поузданост и безбендост нуклеарне енергетике.

"Наравно, дужни смо да се увек сећамо људи, који су поштено и храбро вршили своју дужност. Ватрогасаца који су се борили са ватром на централи, војника, градитеља, који су учествовали у ликвидацији последица катастрофе", навео је Путин.

Споменик страдалима у отклањању последица хаварије отворен је данас у руском граду Краснодару, висине осам метара, известила је агенција Итар-Тасс, додајући да је 1.500 становника Краснодара учествовало у ликвидацији последица.

Белоруски медији наводе да је Белорусија за протекле године после распада бившег СССР-а уложила више од 19 милијарди долара за отклањање последица несреће, при чему се укупна штета процењује на 235 милијарди долара. Практично је са мапе Белорусије нестало око 460 насељених места, навела је Белта.

Највећа технолошка катастрофа до сада десила се на четвртом блоку Чербнобиљске централе, када је радиоактивној контаминацији било изложено 12 украјинских области које се простиру на 50.000 квадратних километара, 19 руских региона који се простиру на близу 60.000 квадратних километара и има 2,6 милиона становника, 46.500 квадратних километара Белорусије.

Према извештају УН из 1995. године, број непосредно и индиректно страдалих од хаварије износи девет милиона људи, подсећа агенција РИА Новости.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер