четвртак, 23. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Жозеп Борељ: Скоро све европске престонице помно раде на сценарију веома разорног конвенционалног рата са Русијом
Хроника

Жозеп Борељ: Скоро све европске престонице помно раде на сценарију веома разорног конвенционалног рата са Русијом

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 17. март 2024.

Високи представник ЕУ Жозеп Борел је у поруци америчкој јавности изјавио да "скоро све европске престонице помно раде на сценарију скоро неизбежне могућности веома разорног конвенционалног рата у Европи".

Борел је, у излагању на Џорџтаун универзитету у Њујорку, које је објављено у Бриселу, нагласио да се „сви, наравно, надају да се то ипак неће догодити, али су се Европљани дигли на узбуну“ зато што су у игри њихови животни интереси, предочивши јасно да мисли на рат с Русијом.

Борелова порука се поклопила с договором вођа Француске, Немачке и Пољске да наставе да снажно помажу Украјини у рату с Русијом са циљем да никада не дозволе Русији да победи и да подрже Украјинце до краја.

Јер, „то је снага за нас, наше народе, нашу безбедност и нашу Европу“, како је то рекао француски председник Емануел Макрон.

Медији, аналитичари, а делом и политички прваци у ЕУ истовремено признају да у Европи нема потпуног јединства нарочито око тога да ли Кијеву, поред битне муниције, дати и оружје далеког домета које би рат могло преокренути у погубан директан сукоб Запада с Русијом.

Летонија је увела систем „тоталне одбране“, а њен председник Едгар Линкевичс каже да „треба уништити Русију“.

Договор вођа Француске, Немачке и Пољске оцењен је, међутим, као обезбеђење украјинској војсци „муниције за артиљерију дугог домета да се не дозволи победа Русије“.

Ова обновљена „Вајмарска тројка“ вођа три земље, Шолца, Макрона и пољског премијера Доналда Туска, ипак не иде тако далеко да предвиди упућивање НАТО трупа у сукоб Украјина-Русија, што је поменуо Макрон, а за шта је словачки премијер Роберт Фицо изјавио да на му на ту помисао „креће језа низ кичму“.

Шеф италијанске дипломатије Антонио Тајани је то одлучно одбацио, рекавши да „ми нисмо у рату с Русијом…никад се о томе није говорило у НАТО и не разуме се зашто треба говорити о сценарију с крајње опасним последицама, укључујући трећи светски рат“.

За Макрона француски медији и коментатори наводе да се изненађујуће од „голуба“ и заговорника преговора о миру с Русијом, преобратио у „ратног јастреба“ јер је поново натукнуо могућност упућивања војника НАТО у Украјину.

Општа је, ипак, оцена да су ставови две, за функционалну ЕУ битне земље, Француске и Немачке, и даље различити или супротстављени не само око тога какву улогу Европа треба да има у украјинско-руском сукобу, већ и око унутрашњих питања ЕУ.

Немачки канцелар Олаф Шолц, упркос притиску, не одустаје од става да Берлин неће испоручити Кијеву опасно убојите немачке крстареће ракете Таурус које могу досећи дубину руске територије, укључујући Крим и тамошњи битни мост.

Угледни немачки аналитичар Волфганг Муншау објашњава да ће канцелар Шолц наставити да подржава Украјину доставом муниције и оружја противваздушне одбране, као и новцем.

„Али Шолц се“, указује он, „битно разликује од својих западних савезника у суштинском ставу, а то је да би он био много срећнији да дође до решења којим би се рат окончао на садашњим линијама сукоба“, што је за Кијев, балтске земље, Пољску и САД апсолутно неприхватљиво.

Борел, који у својим излагањима свакако рачуна с мишљењем већине чланица ЕУ, је на Џорџтаун универзитету објаснио да је рат у Украјини ушао у нову фазу.

„Русији је потребно“, казао је високи званичник ЕУ, „да не изгуби да би победила, док је Украјини нужно да победи да не би изгубила“.

По мишљењу Борела, „Путину су руски животи јефтини, док Украјина нема нити средстава, нити жели да жртвује велики број својих становника“.

Он напомиње да ратни сукоб постепено иде у корист Русије која је ојачала одбрамбене положаје, користи надмоћ у муницији, људству, дроновима и електронском рату и сматра да добија у рату исцрпљивања, па нема зато ни изгледа да се крене у мировне преговоре, осим да се Украјина преда.

Борел указује и на то да иако су сагласни да је Русија огромна претња Европи, њихови погледи на то како да се супротставе тој претњи су далеко мање јединствени.

Његово излагање у Њујорку је садржало и упозорење да би европске савезнике јако погодило и уздрмало ако би у новембру на америчким председничким изборима победио Доналд Трамп који поручује да ће битно умањити америчку одбрамбену подршку Европи и да жели да заустави рат у Украјини, макар то значило победу Русије.

Шолц страхује да у таквој ситуацији Европа не може сама да се супротстави Русији, да отуд не треба, ракетама Таурус, поред осталог, већ отварати врата ударима на дубину руске територије.

Макрон изгледа сматра да баш зато ту треба оставити бар „стратегијску двосмисленост „кад је реч о упућивању НАТО трупа у Украјину.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер