Зорана Шуваковић: Зашто је Алекс Салмонд већ сада победник, без обзира на исход референдума у Шкотској

Какав год да буде исход данашњег референдума, премијер Алекс Салмонд биће његов несумњиви победник јер је шкотску независност са маргина неповратно убацио у политичку жижу Лондона, Европе и света. Лондон је због његових присталица захватила паника, а британског премијера натерао је на сузе. Дејвид Камерон је јуче признао да се ноћу буди у голој води убеђен да се „болни развод” већ догодио. Лондон Глазгову сада нуди више овлашћења и самосталности него што је Салмонд својевремено тражио. Како год да Шкоти гласају, више ништа у Великој Британији неће бити исто. Већ сада у неким истраживањима чак тридесет посто анкетираних Енглеза каже да Камерон треба да оде са положаја премијера чак и ако Шкотска буде гласала против отцепљења, јер је све потезе око референдума погрешно одиграо и ишао на руку Салмонду.

Алекса Салмонда у Лондону нису волели ни пре него што је постао лидер покрета за отцепљење Шкотске од Велике Британије. Био је први политичар у Великој Британији који је осудио НАТО бомбардовање Србије и Југославије. Чим су у марту 1999. бомбе почеле да падају, Салмонд се појавио на Би-Би-Сију и оптужио НАТО и британске политичаре за „неопростиву лудост”. Би-Би-Си му је пружио прилику да реплицира тадашњем британском премијеру Тонију Блеру, најватренијем заговорнику напада на Југославију. Изјаву је емитовала само шкотска редакција Би-би-сија, али је одмах изазвала буру у британском парламенту. Шкотски дневник „Хералд” је већ тада предвидео да ће Салмондова осуда бомбардовања Југославије одјекнути целом Европом.

Данас је тај исти „Хералд” једини медиј у целој Великој Британији који подржава настојање Алекса Салмонда и његових присталица да Шкотска постане независна држава. Сви остали листови у редакцијским уводницима изјаснили су се против осамостаљења.

Салмонд је са истим жаром својевремено осуђивао и британско учешће у нападима на Ирак и тачно оценио да ће санкције и рат само увећати људску патњу, осиромашити најсиромашније и допринети да стотине хиљада деце остану без хране и лекова.

И те 1999. Салмонда су због његовог противљења бомбардовању Србије називали свакојаким именима у Вестминстеру: Блер – да је потпуно непринципијелан, министар спољних послова Робин Кук – да је лидер Шкотске националне партије „марионета српског режима” и да је он једини европски лидер који стоји раме уз раме са Милошевићем. За себе Алекс Салмонд каже да је тврдоглави романтик и да потпуно верује да је могуће да се људи у петак пробуде у бољој држави –Шкотској.

Салмонд потиче из сиромашне породице али је студирао на престижном универзитету Сент Ендрус, где је дипломирао са највишим оценама. Ту је већ постао активан и кандидовао се за председника студентске организације. Али га је победио његов ривал, конзервативац. То је, како воли да каже, једини политички пораз који је до сада доживео.

Није посебно осетљив на увреде које му стижу од стране естаблишмента из Лондона. Не узнемиравају га ни оптужбе да је превише наклоњен Владимиру Путину (уочи референдума усудио се да изјави да се диви “неким аспектима” Путинове личности, на згражавање британске престонице).

Сигуран је да би независност Шкотима донела веће социјалне бенефиције, боље здравство и школство, већу друштвену једнакост – да би то била боља држава, и да би њом руководили они које народ заиста бира.

Робин Кук нервирао се у току напада на Србију 1999. што ће „Београд наздравити Алексу Салмонду због подршке”. Као да је то време под бомбама било за наздрављање било коме.

Срећом, Лондон неће поћи у рат уколико се Шкотска изјасни за независност. Дејвид Камерон лично је поновио јуче да ће признати сваки глас и резултате референдума, јер је то демократија. Претходило је недемократско застрашивање бирача. Гладоваћете, нећете имати пензије, постаћете слаби и мали… Алекс Салмонд се није много освртао на овакве претње. Позвао је своје сународнике да забораве на анкете и политичке кампање и да гласају срцем и разумом. Шта год да буде – он је победио.

(Политика)