Зорана Михајловић: Термоелектрану „Колубара Б“ не треба градити

Бивша министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић рекла је да се противи наставку изградње термоелектране „Колубара Б“ код Лазаревца и да енергетика Србије одавно налази у ванредном стању, са изабраним неквалитетним кадровима, који радо пристају да климају главом.

Она је, на њеном сајту, објавила да је само прошле године, због ранијег лошег управљања в.д. директора Милорада Грчића Електропривредом Србије (ЕПС) за сезону потрошено близу три милијарде евра за увоз електричне енергије, гаса, мазута.

„Због неспособности оних који воде Електромрежу Србије, али способности да буду селективни кад треба неког прикључити на мрежу, што је даље условило несразмеру и неразвијеност мреже, убедили су доносиоце одлука, који се у енергетику не разумеју, да и закон о обновљивим изворима, који је проглашен најбољим европским законом, треба мењати, разуме се у њхову корист. Јер чему енергетика за државу и грађане, енергетика је за њих и њихове џепове“, написала је Михајловић.

Додала је да су „они који годинама управљају сектором енергетике из сенке, наставили да гурају изградњу термоелектране ‘Колубара Б’ јер зашто градити реверзибилне хидроелектране које су већ могле да се граде, зашто обновљиви извори енергије, зашто да Србија има енергетску сигурност кад то не значи њихову финансијску сигурност“.

Михајловић је навела да би се „Колубара Б“ већ градила да, октобра 2020. године она није изабрана за министра.

„Толико су били упорни у својој намери да је граде да су држали састанке код премијера Брнабић, без присуства икога из Министарства рударства и енергетике, тачније ударни трио премијер Брнабић, в.д. ЕПС-а Грчић и министар енергетике из сенке“, рекла је Михајловић.

Додала је да је „намеравано да ЕПС, на мала врата, како то увек и ради, покуша да прихвати понуде које су му 2021. године дали и Поwер Цхина и Цхангаи Елецтриц, уз сагласност оних из сенке, као и домаћих компанија које по правилу прате одређене кинеске компаније“, али да нису имали сагласност званичног Министарства рударства и енергетике.

Онима који управљају из сенке је много пута, како је рекла, објашњено да није добро решење да се та термоелектрана, чија је документација стара 35 година, гради и да се из термосектора мора излазити.

„Како нису могли другачије, изабрали су ново Министарство, које води онај тип људи који ће, ако треба, пристиснути и дугме за лансирање атомске бомбе, колико их баш брига и колико појма немају“, навела је Михајловић.

Истакла је да је одлука о изградњи „Колубаре Б“ и званично донета на седници Надзорног одбора 17. маја 2023. године, „поред занимљиве Информације о издвајању малих хидроелектрана и прављења предузећа са мађарском компанијом.

Она је рекла да је логично питање да ли изградња те термоелектране на угаљ, најлошијег квалитета, лигнит представља тај нови норвешки модел консолидације ЕПС-а и да ли издвајање хидросектора, који једини не сме да буде туђи, него само у власништву Србије због стабилности система, исто представља тај норвешки модел.

Емисија угљен диоксида (ЦО2) са колубарским угљем би била, према њеним речима, минимум годишње 1,3 тоне по мегаватсату (МWх), а у ваздух би се емитовало минимум три милиона тона угљен диоксида.

Пошто се, како је рекла, емисије гасова стакле баште плаћају, а тренутна цена је 89,85 евра по тони, то би годишње ЕПС плаћао, минимум 240 милиона евра, а процене су да ће се цена угљен-диоксида (ЦО2) расти.

Михајловић је навела да ће се за годишњу емисију ЦО2 из ТЕ „Никола Тесла“ (ТЕНТ), када је у погону свих осам блокова, под пуним теретом, плаћати близу једну милијарду евра.

О томе колико ће то поскупети електричну енергију, како је рекла, не треба говорити, и зато ни једна озбиљна држава не гради нове термоелектране и све су прокламовале климатску неутралност до 2040. и 2050. године, осим Србије.

Посебан проблем за ту термоелектрану би, према њеним речима, био угаљ јер га нема довољно ни за постојеће електране у Колубарском басену где је и лошијег квалитета, па се за ТЕНТ „Б“ повећавају количине које се уносе у котао, што даље значи раст емисија, а за ТЕНТ „А“ проблем решавају довожењем угља из Костолачког басена, што ће морати да престане чим буде завршен блок који се гради, „Костолац Б3“.

Михајловић је рекла да је министар финансија Синиша Мали потписао уговор са породичном норвешком фирмом Рyстад Енергy, „која треба да нам каже како ЕПС да се среди, консолидује“.

„Фирма од 500 људи, за ЕПС са вредношћу акција од 3,1 милијарду евра? Фирма која треба да поново да одговоре, које су много квалитетнији од ње већ дали, од Светске банке до Европске банке за обнову и развој“, рекла је Михајловић.

Истака је да „једна Норвешка која своју енергетику базира на обновљивим изворима енергије (ОИЕ), предлаже једној мученој Србији да своју енергетику базира на фосилним изворима, на лигниту, којег нема, а и то што има је пуно сумпора, пепела, влаге, и као резултат може бити само додатно потрован народ у близини копова и околине“.

Србија се, како је рекла, обавезала многим споразумима, од Кјота, Агенде УН, Париског, до Софијске декалрације и Зелене агенде за Западни Балкан, да ће кренути у смањење емисија.

(Данас)