Зорана Михајловић: Нормализација односа не значи признавање Косова, Србија се определила да иде ка ЕУ

 На причу о државном удару је премијер ставио тачку” каже за РСЕ потпредседница Владе и министарка Зорана Михајловић коју су таблоиди маркирали као једну од особа умешану у покушај наводног свргавања премијера Александра Вучића. Она открива да ли на седници Владе министри питају премијера зашто његови пријатељи из Информера и Пинка сеју страх од наводне припреме државног удара, одговара на питање докле ће функционери говорити о Косову као “јужној српској покрајини”, термину који она, иначе, не употребљава, коментарише писање медија о њој као “америчком човеку” у Влади Србије, говори о свом односу са премијером Вучићем и председником Николићем.

Михајловић: Не почиње Влада Србије од једне владе. Природно је поменути све које су учествовале у овом процесу и све које јесу помогле да Србија коначно отвори своја поглавља. Влада, коју води Александар Вучић, јесте отворила поглавља, али сви заједно смо учествовали у томе.

РСЕ: Премијер је проценио да ће Србија 2019. године затворити сва поглавља. У вези са тим су исказане многе сумње стручњака у земљи и ван ње који познају процесе у Европској унији.

Михајловић: Било је много сумњи и пре годину и по дана када смо рекли да ћемо смањити дефицит, да ћемо имати позитивни привредни раст, у тренутка када смо имали негативан привредни раст. Увек има пуно сумњи када Влада изађе са својим плановима, али се испоставило да смо, све што смо рекли, и урадили. Верујем да ми можемо 2019. године да затворимо сва поглавља. Сада све зависи само од нас - да ли ће сва министарства да раде како треба, да ли ће довољно да се удубе и да имају своје тимове, не само Канцеларија за европске интеграције и не само министарка за европске интеграције, него сви ми, у сваком од наших ресора. Имајући у виду расположење у Влади, имајући у виду министарство које водим, сасвим сам сигурна да ћемо у томе успети.

РСЕ: У Србији је врло снажно проруско расположење. Да ли таква атмосфера може бити сметња, када дође до усклађивања наше спољне политике са спољном политиком Брисела? Шта ви предвиђате?

Михајловић: Србија се определила да иде ка ЕУ, не само на речима. Сада је то потпуно јасно. Поглавља су отворена и Србија ће врло брзо бити део ЕУ . Наш је план да то буде 2020. године. Србија неће бити део савеза бивших совјетских република, него део ЕУ.

С друге стране, Србија до сада, данас а и у будућности треба да одржава добре односе са свима и треба да одржава добре односе са Руском Федерацијом. Неке чланице ЕУ можда имају још боље односе са Руском Федерацијом, него што има сама Србија. Сачекајте тренутак када будемо улазили у ЕУ. Ако будемо морали око нечега да се одређујемо, тада ћемо разговарати о томе. За сада треба да усклађујемо нашу спољну политику са стањем које имамо у Србији и са нашим стратешким опредељењима која јесу ка ЕУ.

РСЕ: Да ли око тога постоји сложно мишљење у Влади?

Михајловић: Ја мислим да је потпуно јасно. Све што смо урадили претходних годину дана, урадили смо на путу ка ЕУ. Отворили смо поглавља. Није било лако. Нормализација односа са Косовом и преговори су били тешки, јесу тешки, биће и надаље тешки, али говоре у прилог томе да је Влада имала план и да је то хтела да уради.

РСЕ: Ако се затворе поглавља до 2019. године, то значи и решење за Косово, то значи усклађивање спољне политике. Косово и Русија су два ровита места на европском путу Србије. Има ли Влада у овом тренутку стратегију у вези са тим?

Михајловић: У вези са питањем Косова морате да будете јаснији, шта значи „решење“. Нико од Србије не тражи да Србија призна Косово као независну државу. Нормализација односа не значи признавање Косова.

РСЕ: А како ви разумете термин - пуна нормализација односа са потписаним споразумом о томе?

Михајловић: Све оно што ова Влада ради је покушај да наши грађани живе на Косову на један достојанствен и пристојан начин. То је нормализација односа унутар самог Косова. Тренутна ситуација на Косову показује да немамо баш нормализацију односа. Када говоримо о Заједници српских општина, за Србију је то од великог значаја. Србија је, све што је радила претходних месеци, радила због тога да би Заједница српских општина могла у реалности да функционише и да нашим људима помогне да они тамо могу да живе.

Нормализација није признање Косова. Сви мисле да је нормализација признање Косова и да улазак Србије у ЕУ значи признање Косова. Ни у једном документу то не стоји, нити ЕУ то тражи до Србије.

РСЕ: Да ли верујете да једна држава може да уђе у ЕУ без јасних граница? Чак и председник Николић мисли да ће признање Косова стићи на дневни ред.

Михајловић: Не бих сада коментарисала шта је председник Николић рекао везано за Косово. Ишла бих корак по корак, управо овако како Влада Србије ради. Отворили смо поглавља, радимо на нормализацији, хоћемо да наши грађани живе на Косову пристојно, хоћемо да имају могућности да се запошљавају. Временом, када будемо отварали друга поглавља, видећемо како ће ствари ићи и којим током. Оно што је одлука Владе јесте да сасвим сигурно неће признати Косово као независну државу. Није то одлука само Србије. Без обзира што постоје земље које су признале Косово, реалност је да постоје друге државе које нису признале независност Косова.

РСЕ: Многи функционери данас говоре о Косову као о „јужној српској покрајини“, иако је потпуно јасно да у реалности то није „јужна покрајина“. Да ли мислите да ће се после 2019. године, ако се ствари буду одвијале онако како премијер мисли, Косово називати „јужном српском покрајином“?

Михајловић: Тренутно на снази имамо највиши акт, а то је Устав Републике Србије, који јасно каже да је Косово део Србије. Докле год је то тако у Уставу Србије, природно је да многи функционери Косово називају јужном српском покрајином. Одлука Владе Србије стоји. Нема признавања Косова са српске стране, а видећемо 2020. године како ће уопште изгледати ситуација у целој Европи и како ћемо се ми у том периоду, до 2020. године, прилагодити и шта ћемо све урадити како би били део ЕУ.

РСЕ: Да ли ви користите тај термин?

Михајловић: Ја сам одувек говорила Косово и Метохија. То сада нема везе са тим, просто сам говорила Косово и Метохија.

РСЕ: О вама се говори као о „америчком човеку“ у Влади Србије због ваше блискости, између осталог, са америчким амбасадорем Кирбијем. Да ли је мана бити близак америчком амбасадору?

Михајловић: Ја сам прво потпредседница Владе Републике Србије и министарка три огромна ресора. Дакле, радим за Србију. Не радим ни за Русију, ни за Америку, нити за било коју другу државу. У свом послу разговарам са свим дипломатама, па између осталог разговарам и са америчким амбасадором и са руским амбасадором. Амерички амбасадор (Мајкл) Кирби је пријатељ Србије, као што је и руски амбасадор пријатељ Србије. Ономе који не разуме да се ови послови раде на начин да разговарате са свим дипломатама, не вреди објашњавати.

РСЕ: Пинк и Информер настављају причу о државном удару. Председник Николић је на РТС-у рекао да не верује у ту причу, али да има неких у Влади који би да руше Вучића. Ко то у Влади жели да руши Вучића?

Михајловић: Мислим да је причу о државном удару јасно затворио премијер Вучић, када је врло јасно рекао да државног удара није било. Инсинуације које су постојале уз моје име, опет је затворио премијер Вучић који је рекао да има поверење у мој рад. Ту бих ставила тачку.

РСЕ: Вас су медији маркирали као особу која је умешана у припрему државног удара. Из које кухиње то долази? Да ли ће се на страначкој скупштини, која се припрема, озбиљније разговарати о односима у СНС-у? Да ли мислите да ће доћи до већих кадровских премештаја?

Михајловић: Ми ћемо скупштину странке имати почетком фебруара. Тада ћемо свакако бирати и освежити Председништво. Председник странке бира потпредседнике или потпредседнице странке. Да ли ће мој рад бити довољан да ја будем потпредседница странке, то ће зависити од председника који бира своје сараднике. Што се свих осталих тиче, то сам пар пута нагласила и сада наглашавам, сви само треба да раде свој посао, онај посао за који их је председник изабрао. Било да је то у Влади, било да је то у странци.

РСЕ: Да ли у Влади разговарате о томе? Потпуно је јасно да су власници Пинка и Информера, иначе креатори тих прича о државном удару, добри и блиски пријатељи премијера Вучића. Да ли је неко питао премијера о чему се ради?

Михајловић: Не знам ко је с ким пријатељ и ко се с ким дружи, или не дружи. То чак није ни мој посао, нити ме то треба да занима. За мене је причу о државном удару завршио премијер. Све што је требало да се каже о државном удару, он је врло јасно рекао. Није било државног удара. Он верује у оно што ради Зорана Михајловић, будући да мене стављате у тај контекст.

РСЕ: То је рекао јавно. Мене занима да ли се у Влади о томе разговара? Да ли питате свог председника шта се то догађа?

Михајловић: О свему се разговара у Влади, о свим озбиљним темама. Мислим да нема теме о којој се не прича. Нормално да се разговара и о тренутној политичкој ситуацији, па и кад је та политичка ситуација повезана са неким ратовима таблоида, рекла бих да овде има доста тога.

РСЕ: Да ли вама премијер више каже, него што каже нама?

Михајловић: Нормално је да се на седницама Владе разговара о свему. Није све за јавност.

РСЕ: Да ли вама као чланици Владе, као министарки и потпредседници Владе, али и као жени, смета потчињеност министара? Односи у Влади понекад личе на однос разредног старешине и ђака који добијају пацке, ако нису добри, или добијају похвале, ако су љубимци разредног старешине?

Михајловић: Ја то заиста не гледам тако. Није први пут да чујем на сличан начин постављено питање. Ми имамо један тим. На челу тог тима је председник Владе који је изабрао своје министре. Свакоме је дао одређени посао који мора да ради. Имам три ресора која радим. Мој задатак је да на крају испоставим резултат и да оно што смо планирали и договорили заједно у Влади буде резултат. Не смета ми било каква врста односа која ће, кроз разговор и на различите начине комуникације, да донесе резултат.

РСЕ: Какав је ваш однос са премијером Вучићем? Ви имате имиџ особе која без проблема износи своје мишљење, чак и када сте у мањини, као на пример када се гласало о британској резолуцији за Сребреницу. Мислим да сте једина били за ту резолуцију?!

Михајловић: Мој однос са премијером је онакав какав ја мислим да треба да буде. Такав је и са председником странке. Нема ту много разлике. Председник странке и потпредседница странке, премијер или потпредседница Владе, свако у свом делу има одређене послове. То је однос сарадње и резултата.

То је однос пријатеља, зато што овај посао није од седам до 15 часова. Овај посао је посао од 24 сата. Овај посао је посао посвећености. Морате бити стално заједно, разговарати, да бисте направили одређене резултате. Свака од ових ствари не може без сталне подршке, не може без разговора. То је наш однос.

Увек сам говорила шта мислим и данас тако говорим. То је природно. Свако може да каже своје мишљење. Онај ко не говори своје мишљење, можда га и нема.

О резолуцији о Сребреници се разговарало под тачком поверљиво. Онда када се склони поверљиво, ја ћу причати о томе.

РСЕ: Какав је ваш однос са председником Николићем? Зашто сте ви уопште носили туршију и свињски бут као поклон председнику Николићу и зашто је то дошло до јавности? Шта је био разлог ваше посете председнику Николићу?

Михајловић: Томислав Николић је председник Републике Србије. Ја сам потпредседница Владе Републике Србије. Није ни први, ни последњи пут да идем код председника Републике Србије и да разговарам о одређеним стварима. Конкретно, повод је био Закон о закоњењу. Тога дана је председник републике потписао Закон о закоњењу. Говорили смо о свим дилемама које је он имао и које је, кроз одређена писма, послао мени, односно Влади Републике Србије.

Мислим да је много важније то што смо разговарали, а не у колико сати сам дошла, на која врата сам ушла и да ли сам имала нешто у кеси. Рекла бих да је то заиста занимљиво таблоидима, али за озбиљну причу, мислим да је много важније што је председник Закон потписао и да се тај Закон сада реализује.

РСЕ: Ако је садржај кесе томе допринео, онда је то у реду..... (смех). Позната је једна ваша изјава на рачун неких од ваших коалиционих партнера да су „бедници“. Да ли сте се извинили због такве изјаве?

Михајловић: Ви сте у праву да то не личи на језик којим говорим. Данима пре тога сам, и на друге начине, упозоравала коалиционе партнере, СПС, на начин понашања и о свему што се дешавало, што није било коректно, будући да ми јесмо коалициони партнери. Разлог зашто сам тако реаговала јесте управо потреба да готово на исти начин одговорим СПС-у. Након тога је било резултата јер више није било таквог понашања СПС-а, мада је било пуно изјава у том моменту.

РСЕ: Значи одговор је не, нисте се извинили?

Михајловић: Не, нисам се извинила. Одговорила сам на исти начин како су се и они понашали. Дуго је трајало објашњавање са СПС-ом. И даље сматрам да, када сте са неким у коалицији, онда, када доносите одређене одлуке, морате да будете сложни у тим одлукама и морате да подржавате те одлуке, ма колико вам то можда тренутно политички не одговара. Мислим на тешке одлуке, смањење плата и пензија које је Влада доносила и друге економске одлуке. СПС-а је ту негде стајао са стране. Много тога је било што је узроковало да на крају одговорим на тај начин.

РСЕ: Недавно је премијер рекао да ће Србија ускоро имати путну мрежу, чак и бољу од Хрватске. За сада то изгледа, упркос радовима на два важна коридора, 10 и 11, недостижно, барем у неком догледном времену. Волела бих да ме демантујете.

Михајловић: Радо ћу вас демантовати. Завршетком коридора 10, крајем 2016. године, евентуално почетком 2017. године, и дела коридора 11, дакле до Чачка, Србија ће заиста имати више километара аутопута од Хрватске. То је географија. Оно што јесте податак и резултат и оно што је опипљиво, што може да се види, јесте да ми ове године пуштамо у рад, када се све зброји, 110 километара аутопута. Просек за ЕУ претходних година, као и 2015. године, јесте 55 километара. Следеће године наш план је да пустимо 98 километара аутопута. То није прича, то је нешто што је заиста урађено и то је нешто што се заиста пушта у рад.

РСЕ: То је јасно, али Хрватска је премрежена ауто-путевима и кроз Хрватску се иде као кроз остали део ЕУ.

Михајловић: Србија ће једним делом, крајем 2016. године то имати и коначно неће бити заобиђена на том коридору јер сада сви који иду са истока на запад и обратно, не пролазе кроз Србију, него иду кроз Румунију и Бугарску, што није добро за нас. Од почетка 2017. ми можемо да очекујемо већи прилив и робе и аутомобила кроз наше територије.

РСЕ: Шта је са железничком мрежом? И ту се помињу и договарају амбициозни пројекти, Београд – Будимпешта,пре свега. Ви сте обећали да ће почетак радова на прузи Београд – Будимпешта бити до краја ове године и да ћемо се до Новог Сада за две године возити 30 минута. Шта је са тим обећањима?

Михајловић: Тренутно се до Новог Сада возимо 90 минута. Завршени су планови и ми ћемо, за мање од две године, имати 30 минута од Београда до Новог Сада.

У Србији, нико неће да уђе у воз, само онај ко мора. Просек брзине јесте негде око 35 км/х. Први пут 2015. године имамо готово 100 километара модернизоване пруге из руског кредита, која развија брзину од 120 км/х. Недавно је у Кини потписан оквирни уговор, а то је већ почетак радова са кинеским партнерима око модернизације пруге Београд-Будимпешта. Свечано започињемо радове 22. децембра на тој прузи у близини Новог Сада. Како смо обећали, ми ћемо и овај пројект реализовати. Значи, ми можемо да рачунамо да ће од Београда до Будимпеште да се иде два сата и 45 минута. Да будемо флексибилни, можемо да кажемо да ће се то догодити отприлике за две и по године.

РСЕ: Због пројекта „Београд на води“, измењен је генерални урбанистички план. Потом је тај пројект добио посебан закон, леx специалис, па су уследиле измене тог закона за посебне грађевинске дозволе. Шта је следеће - питају се критичари начина на који се овај пројекат реализује?

Михајловић: Увек има критичара. „Београд на води“ је велики пројект и природно је да тако велики пројект, огроман пројект, који треба да запосли хиљаде људи, има свој посебан закон. Разлог зашто је дошло до измене закона о„Београду на води“, није због тога што ће неко добити неку посебну грађевинску дозволу и изводити грађевинске радове. У Србији, да бисте било шта радили и градили, од доношења Закона о планирању и изградњи, можете то да урадите само и једино уз грађевинску дозволу. Оно што се даје кроз овај закон јесте посебна грађевинска дозвола за припремне радове, а то зато што је у питању кула висине 162 метра.

РСЕ: Знало се да ће та кула бити грађена и када је усвајан леx специалис?

Михајловић: Ово нису грађевински радови на кули и изградња куле, ово су припремни радови, испитивање земљишта и шипова, пре свега због безбедности, због тога што то није никада рађено, не овде у Србији, него у целом региону. Нигде нема ни једне куле од 162 метра висине.

РСЕ: Да ли ће то продужити термине за завршетак куле?

Михајловић: Не би требало да продуже термине. Дешава се увек да ви имате одређена усклађивања, али до сада ми још нигде нисмо пробили рокове. Надам се да нећемо пробити рокове ни када је у питању Београд на води.

РСЕ: Ви сте један од ретких функционера која је нама дала интервју. У чему је проблем?

Михајловић: Немам никада дилему када су у питању интервјуи, нити сам имала дилему када сте тражили интервју. Други треба да кажу, у своје име, шта о томе мисле, ја сам ту да одговарам на сва питања, и згодна и незгодна, и да решавам проблеме. То је мој посао.

Мислим да сви ми, као чланови Владе, треба да говоримо у медијима о свему ономе што Влада ради, што је политика Владе и на крају - и о потенцијалним проблемима, управо због грађана. Медији су због тога ту, да промовишу и да покажу шта је добро, шта није и шта се евентуално може поправити.

(Радио Слободна Европа)