Zoran Petrović Piroćanac: GMO ili patentiranje živog

Osobenost genetski modifikovanih organizama (GMO) je u tome da će zagađenje koje izazivaju nastaviti da se širi izvan izvora, čak i ako se zaustavi proizvodnja GMO. Gen prenesen drugim organizmima nastaviće da zagađuje. To je takozvani problem automultiplikacije.

GM tehnologiju je nemoguće kontrolisati, priznaju savesni naučnici. Afera kukuruza tipa Syngenta BT 10 to pokazuje. Trebalo je četiri godine da se zapazi da je nedozvoljeni varijetet kukuruza BT 10 onaj koji je komercijalizovan pod imenom BT11 (dozvoljen).

Savremena biotehnologija je scena uzimanja gena od jedne vrste i ubacivanja u druge. Najčešća hrana na tržištu koja se preinačuje jesu kukuruz, soja, uljana repica i krompir.

Ona se preinačuje kako bi se učinila otpornijom na pesticide, i danas možemo da verujemo kako su GM elementi već uneseni u gen mnogih vrsta ljudske hrane. Međutim, i dalje ne postoje dugoročni testovi o efektima genetski inženjerisane hrane po ljudsko zdravlje ili na okolinu. Većinu kratkoročnih testova obavile su korporacije koje profitiraju iz eksperimenata, pa logično zapostavljaju naučnu istinu iz svojih interesa. Zato je savremena biotehnologija ekstremno kontroverzna oblast koja u svetu deli mnoge naučnike i vlade.

Na susretu Biosafety Protocol, održanom januara 2000. u Montrealu, zemlje poput Kanade, SAD, Argentine i Čilea, vodile su bitku protiv ostatka sveta, posebno sa EU i zemljama u razvoju, u korist GMO. Na skupu su bili predstavnici 135 nacija, koji su nastojali da dođu do konsenzusa o tome kako da se postave prema temama koje se odnose na GMO.

Postignut je sporazum, ali mnoge dobiti zemalja koje su oprezne prema GMO mogu da se ponište preko regulacija Svetske trgovinske organizacije (STO). Kanada, tako, smatra da je GM hrana suštinski ista kao tradicionalno uzgajani usevi, da nije potrebno nikakvo posebno obeležavanje genetski inženjerisanih sastojaka. Protivnici tvrde da GMO mogu da predstavljaju ozbiljne i još nepoznate rizike po okolinu i zdravlje onih koji je troše.

Tema GMO čini se fundamentalnom, jer je na ivici ekonomskih pitanja u vezi sa patentiranjem živog, ali i sa sanitarnim i ekološkim pitanjima od značaja za rizike od genetskih zagađenja i efekata po zdravlje. Problem GMO je u međuvremenu postao društveni fenomen. Ti organizmi mobilišu javnost protiv fenomena, do te mere da se pojavljuju prave male komandoske grupe u kukuruznim poljima koji trgaju biljke, često uz nereagovanje vlasti. Možda i zato što društvo nije većinski uvereno kako postoji koristan interes za razvoj GMO.

Mračni zaključak može da bude: čovečanstvo je ušlo u domen ireverzibilnog, sa novim pitanjima pred sobom. Prvo je što je genetsko zagađivanje, za razliku od drugih zagađenja, jedino eksponencijalno. Znači da se samoodržava i samopovećava. Svi drugi oblici zagađivanja, kažu naučnici, uključujući i ono sa radioaktivnošću, slede Gausovu krivulju. A kod GMO ide se samo ka eksploziji zagađenja, nikako ka nekoj regresiji.

U Francuskoj je još 2000. godine izašla u javnost informacija da je četvrtina jugozapada zemlje pogođena genetskim zagađenjem kukuruza, sa 40.000 hektara.

Naučnici nisu sigurni u efekte po ljudsko zdravlje, već suzdržano pominju „genetsko zagađenje sa potencijalnim efektima toliko značajnim da bi moralo da dođe do nekog moratorijuma za svako industrijsko korišćenje”. Naučnici su takođe najčešće suzdržani u otvorenoj osudi GMO, zbog potpune zavisnosti od privatnog finansiranja naučnih istraživanja, gotovo na čitavoj planeti. Ne ćute, međutim, antiglobalistički aktivisti.

Oni kažu: „Transnacionalne agroalimentarne industrije šire GMO kao poslednju inkarnaciju njihove ‚šape’ nad poljoprivredom”.

*Naučni saradnik u Institutu za političke studije, autor knjige „Geopolitika hrane”

(Politika)