Zoran Panović: Region osetljiv i zapaljiv. Zemlje bivše Jugoslavije žive u paralelnim dimenzijama

Programski direktor Demostata Zoran Panović govoreći o zemljama bivše Jugoslavije kaže da živimo "paralelne dimenzije", uz taktička savezništva. Iako Jugoslavije nema već 30 godina, kriza i dalje ima jugoslovenski karakter na neki način - kompletni animoziteti koji su postojali tada, oni postoje i danas, dodaje.

Panović je rekao da postoje taktička savezništva u regionu: „Pogledajmo tenzije koje postoje između Srbije i Hrvatske koje dođu u fokus kad je obeležavanje Oluje, a u BIH postoji taktički savez Srba i Hrvata…“

Region je zaista osetljiv i zapaljiv, kaže gost Novog dana, podsećajući da hrvatski predsednik Zoran Milanović bošnjačkog člana Predsedništva BiH naziva mudžahedinskom starletom i na to kako se Bakir Izetbegović obraća pristalicama SDA u Livnu. Izetbegović je rekao u Livnu kako će da nastoji da spreči izmene izbornog zakona koje je predložio visoki predstavnik, a Panović navodi da sve to pokazuje da je situacija u toj zemlji jako komplikovana.

On navodi da se u Srbiji malo zaboravlja da je, iako je federacija BiH napravljena po diktatu iz Vašingtrona, hrvatsko-bošnjački rat bio jako težak, naročito u dolini Neretve. Tenzije su u BiH jako velike i taj princip dva protiv jednog uvek znači dodatno zaoštravanje situacije, ocenjuje.

Mi živimo u ovim prostorima u dimenzijama koje su paralelne, s jedne strane imamo osećaj, kada pogledamo ove neuralgične datume – obeležavanje Oluje i Srebrenice, imamo osećaj kao da je rat juče stao, da faktički nije završen i da može da počne svakog trenutka, ali s druge strane imamo i dimenziju gde život funkcioniše kao da rata nije ni bilo, kaže gost N1. Napominje da su, usred diplomatskog skandala kada Vučiću nije dozvoljeno da ide u Jasenovac i kada znamo kakva je retorika bila u medijima, istovremeno na Fjužn festivalu u Splitu srpske zvezde napravile haos u pozitivnom smislu i sl.

Narativi su, kaže, glavna stvar. Svi simbolički gestovi, svakodnevni život, privreda, ne mogu da pobede narative, ocenjuje Panović i dodaje: „Očigledno da postjugoslovenski prostori nemaju neki interni mehanizam pacifikacije sukoba, koji bi mogli nešto sami da urede“.

Glavni nacionalizmi su vazalnog karaktera

Panović ističe i to da su glavni nacionalizmi u regionu, ma koliko se kunu u suverenost na prostorima bivše Jugoslavije, zapravo vazalnog karaktera – da li prema Turskoj, Nemačkoj ili Rusiji…

Kada pogledate javni diskurs u Hrvatskoj i Srbiji, deluje kao da su odnosi gori nego 1997. godine, kada su uspostavljeni, dodaje. Panović navodi da je bilo iskrenih pokušaja da se ti odnosi poprave i da su pokušavali to i predsednici Ivo Sanader i Vojislav Koštunica, i Ivo Josipović i Boris Tadić, i Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić. Nije bilo tu sve foliranje, bilo je nekih iskrenih pokušaja, pa i Vučić je neke stvari ispunio posle posete Zagrebu, dodaje.

Sada se situacija ponovo zaoštrava, mislim da svi sa ovih prostora pokušavaju da svoje narative iz devedesetih uklope u globalnu sliku

„Ali, narativi su dominantni, niko ne može da ih desakralizuje, oni su tabuizirani, oni homogenizuju. Hrvatska ne može da prizna da je domovinski rat bio i masivno etničko čišćenje. I u Srbiji se potencira na etničkom čišćenju, a zanemaruju se komponente srpske politike devedesetih koje su bile katastrofalne i za Srbe i za druge narode bivše Jugoslavije“, naglašava Panović.

Čim se međunarodna konstelacija uruši, navodi on, ovde dolazi do jednog sunovrata.

„Sada se situacija ponovo zaoštrava, mislim da svi sa ovih prostora pokušavaju da svoje narative iz devedesetih uklope u globalnu sliku – pa dobijamo tako neke bizarne situacije da se Bakir Izetbegović ili Kurti prikazuju kao Zelenski ovih prostora, pa da se kao u Ukrajini vodi borba za Kosovo i BiH – a to su drugi konteksti. Naš kontekst je specifičan i uvek zavisi od međunarodnih okolnosti i u tom smislu postoji veliki strah, vekliki strah je ovde racionalan… Iako Jugoslavije nema već 30 godina, kriza i dalje ima jugoslovenski karakter na neki način: kompletni animoziteti koji su postojali, oni danas postoje, iako je Hrvatska dugo članica EU, ali to ne znači da nije u onim kontekstima koji su postojali i ranije“, navodi Panović.

On smatra da treba prihvatiti sve što je dobro iz međusobnih relacija u regionu, ali da ne treba ni robovati nekim preteranim bliskostima.

(N1)