Zidojče cajtung: Srbija se trezni od ruskog uticaja

BERLIN - Za Srbiju je bilo otrežnjujuće saznanje da u ugovoru o prodaji NIS-a nije bilo nikakve klauzule o odšteti ili doplati u slučaju da gasovod Južni tok propadne, piše "Zidojce cajtung".

U tekstu o odnosima Srbije i Rusije, minhenski dnevnik piše da je delovalo da je Srbija napravila dobar posao kada je 2008. prodala naftnu kompaniju NIS ruskom državnom koncernu Gazprom, prenosi radio "Dojče vele".

"Naravno, Gazprom je za kontrolni paket akcija platio samo 400 miliona evra – to nije bila ni petina tržišne vrednosti. Ali dogovor je tek deo većeg energetskog paketa, pravdali su se u Beogradu. Rusija će graditi gasovod Južni tok kroz Srbiju, domaće firme će na gradnji zaraditi najmanje pola milijarde evra, a kasnije će od tranzita u budžet stizati do 300 miliona godišnje, pričalo se tada", dodaje se u tekstu.

Ipak, podseća "Dojče vele", 1. decembra je ruski predsednik Vladimir Putin objavio kraj Južnog toka.

"Srbija je uvidela da je iz Moskve nisu čak ni konsultovali. Ali ne samo to: otrežnjujuća je bila spoznaja da u ugovoru o prodaji NIS-a nije bilo nikakve klauzule o odšteti ili doplati u slučaju da gasovod propadne. Na pitanje kome da se Srbija obrati za odštetu, ruski ambasador Aleksandar Čepurin odgovorio je kratko i pogrešno: Evropskoj uniji. A zapravo EU ima veze sa gasovodom samo utoliko što je tražila od Rusije da u tranzitnim zemljama i konkurenti imaju pristup cevima gasovoda – onako kako predviđa evropsko pravo“, piše "Zidojče cajtung".

List ocenjuje da je Čepurinov nonšalantni odgovor "poslednji u nizu manevara kojima Rusija pokušava da napujda Srbiju protiv evropskih integracija".

Kako se dodaje, pritisak se pojačava posebno jer vrednost Srbije u međunarodnoj politici raste od 1. januara kada Beograd zvanično preuzima predsedavanje OEBS-om, koji je jedno od glavnih oruđa u (do sada neuspešnom) prevladavanju krize u Ukrajini.

Minhenski list podseća na vojnu paradu za Putina, zajedničku vojnu vežbu, te posetu ruskog patrijarha i otkrivanje spomenika poslednjem ruskom caru.

Uz još nekoliko primera, "Zidojce cajtung" konstatuje da "moskovsko talasanje protiv EU" u Srbiji ipak ima sve manje podrške.

Istina, petina Srba još uvek veruje da je Rusija najveći finansijski darodavac, iako od 2000. godine Moskva nije dala nikakvu bespovratnu pomoć. U Kancelariji za evropske integracije kažu da je u istom periodu pomoć EU i pojedinih članica poput Nemačke, Italije ili Holandije iznosila ukupno 4,2 milijarde evra.

List na kraju citira ankete koje pokazuju rastuću podršku evropskim integracijama – da je danas referendum o tome, 53 odsto Srba bilo bi za, a samo 28 odsto strogo protiv, prenosi "Dojče vele".

(Tanjug)