Зидојче цајтунг: Србија се трезни од руског утицаја

БЕРЛИН - За Србију је било отрежњујуће сазнање да у уговору о продаји НИС-а није било никакве клаузуле о одштети или доплати у случају да гасовод Јужни ток пропадне, пише "Зидојце цајтунг".

У тексту о односима Србије и Русије, минхенски дневник пише да је деловало да је Србија направила добар посао када је 2008. продала нафтну компанију НИС руском државном концерну Газпром, преноси радио "Дојче веле".

"Наравно, Газпром је за контролни пакет акција платио само 400 милиона евра – то није била ни петина тржишне вредности. Али договор је тек део већег енергетског пакета, правдали су се у Београду. Русија ће градити гасовод Јужни ток кроз Србију, домаће фирме ће на градњи зарадити најмање пола милијарде евра, а касније ће од транзита у буџет стизати до 300 милиона годишње, причало се тада", додаје се у тексту.

Ипак, подсећа "Дојче веле", 1. децембра је руски председник Владимир Путин објавио крај Јужног тока.

"Србија је увидела да је из Москве нису чак ни консултовали. Али не само то: отрежњујућа је била спознаја да у уговору о продаји НИС-а није било никакве клаузуле о одштети или доплати у случају да гасовод пропадне. На питање коме да се Србија обрати за одштету, руски амбасадор Александар Чепурин одговорио је кратко и погрешно: Европској унији. А заправо ЕУ има везе са гасоводом само утолико што је тражила од Русије да у транзитним земљама и конкуренти имају приступ цевима гасовода – онако како предвиђа европско право“, пише "Зидојче цајтунг".

Лист оцењује да је Чепуринов ноншалантни одговор "последњи у низу маневара којима Русија покушава да напујда Србију против европских интеграција".

Како се додаје, притисак се појачава посебно јер вредност Србије у међународној политици расте од 1. јануара када Београд званично преузима председавање ОЕБС-ом, који је једно од главних оруђа у (до сада неуспешном) превладавању кризе у Украјини.

Минхенски лист подсећа на војну параду за Путина, заједничку војну вежбу, те посету руског патријарха и откривање споменика последњем руском цару.

Уз још неколико примера, "Зидојце цајтунг" констатује да "московско таласање против ЕУ" у Србији ипак има све мање подршке.

Истина, петина Срба још увек верује да је Русија највећи финансијски дародавац, иако од 2000. године Москва није дала никакву бесповратну помоћ. У Канцеларији за европске интеграције кажу да је у истом периоду помоћ ЕУ и појединих чланица попут Немачке, Италије или Холандије износила укупно 4,2 милијарде евра.

Лист на крају цитира анкете које показују растућу подршку европским интеграцијама – да је данас референдум о томе, 53 одсто Срба било би за, а само 28 одсто строго против, преноси "Дојче веле".

(Танјуг)