Зидојче цајтунг: Немачки градови пуне касе порезима на соларијумe, секс и надгробнe споменикe

На насловној страни Зидојче цајтунга уоквирен је текст о начинима на које немачки градови и општине покушавају да напуне своје празне касе. Ту су порези на соларијум, анкете, кревете као и намет проституткама.

Има студио Фараон, ту су и Санпоинт, Сансенсејшн и Крејзи сан. Град Есен не може да се пожали на мањак соларијума. Посета овим локалима у одређеним круговима спаја животни стил, хоби и начин дружења. У Есену су власници кабина за сунчање љути, јер је тај град увео порез на кварцовање. Свака радња мора да плати 20 евра месечно – по апарату. Град се нада да ће тако успети да заради 150.000 евра годишње.

Немачким општинама већ годинама не иде баш најбоље. Приход од пореза у индустрији и трговини је све мањи, па се траже нови извори зараде, и то уз велику досетљивост. По свему судећи, Есен предњачи. Они који на улице пошаљу анкетаре за испитивање јавног мњења, морају да плате 34 евра по раднику и – дану. Плаћа се и порез на декорацију гробова и то 3,80 евра по квадратном метру надгробне плоче. Савез пореских обвезника је огорчен и градским властима поручује да удео пореза на кварцовање у укупним приходима града од 674 милиона евра износи само 0,00022 одсто. И то без административних трошкова.

Општине су у тешкој ситуацији. Њихови задаци и обавезе су се последњих година повећали, али приходи – нису. Градско старање о деци и социјална помоћ коштају много више него раније, а предузећа у кризним временима више не уплаћују толики порез као раније. Зато градови новац узимају директно од грађана. У Хамбургу је уведен порез на звање полицијске патроле: онај ко позове полицију, рецимо, због неког удеса, мора за то да плати 40 евра.

Они који у Фирту (код Нирнбега) у своје радње поставе аутомате за коцкање у ситан новац (на пример, покер-апарате), морају добро да пазе шта раде: ако аутомат штрчи у простор више од 15 центиметара у односу на задату дубину, власник мора да плати порез на специјално коришћење ваздушног простора радње. У Келну је порез на секс који свака проститутка мора да плати – 150 евра месечно – одавно предмет озбиљних и неозбиљних дискусија. Хотели морају да плате порез од 5 одсто на коришћење кревета – чиме Келн жели да заради 21,5 милион евра годишње. У неким другим градовима, градски оци озбиљно размишљају о увођењу пореза на тенде и надстрешнице, такође по квадратном метру платна.

Ова врста идеја није нова и провлачи се кроз читаву историју цивилизације. „Новац не смрди“, рекао је својевремено римски цар Веспазијан свом сину Титусу. Титус је, наиме, сматрао да је увођење пореза на јавне нужнике непримерена мера. У 18. веку, град Хановер је увео порез на врапце, као вид борбе против малих напасти: они који градским властима нису предавали довољно мртвих врабаца, морали су да плате специјалан порез. За оне који нису плаћали тај порез, постојала је специјална опомена: градски службеници су им скидали кућна врата и односили их у општинске просторије, где су стајала све док се порез не плати.

(Дојче веле)