Зидојче цајтунг: ЕУ чини грешку када Србији ставља у изглед могућност пријема

„Тврђе са Србијом“, препоручује већ насловом свог чланка данашњи Зидојче цајтунг, и појашњава поднасловом који гласи: „Европска унија чини грешку када Србији ставља у изглед могућност пријема“…

 У тексту се наводи да има добрих разлога да се Србија приближи Европској унији, јер онај ко жели мир на Балкану не може да заобиђе Београд. Али, лист поручује да због мира не би требало скретати поглед устрану и давати политичке попусте. Јер, и пример Румуније и Бугарске је показао да је жеља за брзим пријемом у ЕУ била сметња да се сагледа колико је једна земља објективно удаљена од приступа Унији утемељеној на слободи, правној држави и демократији, пише Зидојче цајтунг, и додаје да ће ЕУ још неко време морати да трпи лоше последице пријема поменуте две земље у заједницу.

 „У случају Србије, још ни издалека не може да се говори о предстојећем пријему. Министри спољних послова су Београду дозволили само први корак на дугом путу ка чланству у ЕУ. Али, већ и тиме, они су дали погрешан сигнал. Одустајање од хватања и изручења осумњичених за ратне злочине попут Ратка Младића као услова за почетак приступног процеса има двоструко негативно дејство. С једне стране, нарушена је кредибилност у гоњењу ратних злочинаца. С друге, Београд сада зна да је ЕУ мек преговарач, који може да се натера на попуштање сликањем опасности и призивањем националних немира.

 Присталице преговора са Београдом без изручења Младића сматрају да не сме читав народ да буде талац једног човека. Они који тако говоре, намерно превиђају да Младића и неке његове компањоне и данас штите највиши кругови, да су ти штићеници део српског државног резона. Једног тако познатог бившег генерала свуда је лако препознати, али и поред тога, њега нико није видео, или је онај ко је могао да га види увек стизао прекасно.

 Други аргумент (присталица српског приближавања ЕУ) јесте да Србија треба да буде награђена за своје мирољубиво понашање приликом отцепљења Косова. Јесте да ће Србија имати важну улогу када дође време да НАТО и ЕУ затворе болно поглавље Косова. Али, нема никаквог разлога да се Београду зато да попуст у европским питањима.

 Ако Србија не треба да постане још једна Румунија, или Бугарска, у Евроспкој унији, онда од сада са њом треба преговарати тврдо и непопустљиво. Србија ће дугорочно гледано свакако доспети у ЕУ, али тек онда, када са својим суседима и самом собом буде живела у миру, када буде изручила своје ратне злочинце и када постане демократска и правна држава. Дакле, према правилима ЕУ“.

( Зидојче цајтунг)