Земље еврозоне: За спас Грчке још 159 милијарди евра

Брисел – Челници 17 земаља еврозоне, окупљени на ванредном самиту у Бриселу, постигли су договор о новом пакету помоћи Грчкој у вредности од близу 159 милијарди евра.

Помоћ европских влада и Међународног монетарног фонда износиће 109 милијарди евра, док ће приватни сектор учествовати са 49,6 милијарди евра.

О значају договора, говори и податак да је назван европским Маршаловим планом. Нећемо попустити у одбрани евра и еврозоне од кризе, поручио је после самита лидер еврозоне председник европског савета Херман ван Ромпеј.

"Данас смо постигли три важна одлуке које смо у потпуности сви подржали. Омогућили Грчкој да измири дугове, предузели смо мере које ће спречити преливање кризе и унапредили способност еврозоне да се избори са кризом", рекао је ван Ромпеј.

Ван Ромпеј је навео да су мере морале одмах да буду предузете пошто је "тешка ситуација временом постајала нерешива". Он је додао да се овом одлуком криза у Грчкој решава подједнако средствима чланица еврозоне и приватних инвеститора на добровољној бази и нагласио да су од почетка кризе први пут јединственим снагама наступили финансијска тржишта и политичари. 

Спасилачки пакет за Грчку обезбедиће Европска унија и ММФ, и то у износу од 109 милијарди евра, док ће приватни сектор, коме је пружен низ различитих могућности учешћа у тој помоћи, које је добровољно, одвојити 49,6 милијарди евра. 

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је истакао да је случај Грчке "јединствен" и да се данашња одлука односи само на њу и ни на једну другу државу. 

"Још један битан аспекат решења кризе јесте и да влада у Атини спроведе неопходне мере штедње.Поред тога проширићемо овлашћења Европског фонда за стабилност како би што пре помогао земљама и институцијама које су у финансијским проблемима", рекао је Барозо. 

Банке и остали приватни инвеститори који поседују грчке обвезнице договорили да учествују у спасавању те земље, што значи да ће прихватити да им дугови буду враћани успоренијим темпом и по нижим каматним стопама. 

Грчке банке ће добити свежи капитал, а договором вођа еврозоне ће се створити посебна "радна група" Европске комисије и грчке владе с циљем да се садашње темељите мере штедње и смањења буџетског дефицита и дуга Грчке подрже финансијском подршком реструктурацији грчке привреде с циљем да она поврати конкурентност, раст, отварање нових радних места. 

Незванично је цео пакет мера оцењен као "делимична или селективна обустава плаћања" дугова Грчке, али с циљем да та чланица зоне евра постепено поврати способност отплате дугова, постигне повољније услове задуживања кроз емитовање државних обвезница и обнови економски раст. 

Упркос почетним позитивним реакцијама тржишта на договор у Бриселу, аналитичари упозоравају да споразум неће представљати прекретницу у дужничким проблемима еврозоне. Споразум ће смањити краткорочне финансијске потребе Грчке, али неће знатније умањити укупно дужничко бреме те земље.

Грчки премијер Јоргос Папандреу нагласио је да је његова земља спремна да спроведе све потребне мере како би криза била решена. Он додаје да Грчка "коначно има програм да реши, на дуже стазе, проблем свог дуга".

"Ми смо поносан народ, ми смо креативан и предузимљив народ, и једина ствар коју тражимо јесте право да спроведемо дубоке реформе у својој земљи. То је једини начин да Грчка поново напредује и постане место где се отварају нове могућности за развој", каже Папандреу.Премијер Грчке је истакао да је његов циљ спровођење дубоких и свеобухватних економских реформи. 

Оцењујући самит "значајним за Грчку и Европу", Папандреу је истакао да је на њему одлучено о дугорочном програму раста за грчку економију - такозваном "Маршаловом плану" за Грчку.

Директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард је потврдила да ће та институција наставити да "игра своју улогу" у пружању помоћи Грчкој.

Лагард, која је поздравила "значајну подршку финансијској стабилности" Грчкој шефова држава и влада земаља еврозоне, као и финансијских институција, прецизирала је да ће свака нова помоћ Атини и даље зависити од воље управног одбора ММФ-а. 

"На основу одлучног спровођења програма у Грчкој и решености држава чланица да подрже Грчку, ММФ ће наставити да игра своју улогу у складу с праксом Фонда и, наравно, под условом прихватања нашег управног одбора", навела је она. 

"Поздрављамо са ентузијазмом повољније услове финансирања које су понудиле чланице еврозоне", додала је Лагард, изразивши задовољство и због помоћи коју је Атини понудио и приватни сектор. 

ММФ је с Грчком у мају 2010. потписао споразум о позајмици 30 милијарди евра до 2013. године.

(Б92-Бета-Танјуг)