Жељко Сертић: 95 одсто предузећа у државном власништву су технички застарела, морамо се понашати тржишно

Други дан Копаоник бизнис форума посвећен је Националној стратегији економског и социјалног развоја Србије од 2015. до 2030. године, а међу темама биће и реформа државне управе и јавног сектора, као и улога медија у реформама.

У раду Форума данас ће, поред осталих, учествовати министри за државну управу Кори Удовички, привреде Жељко Сертић и културе Иван Тасовац.

Од око 3.000 приватизованих предузећа, Србија је инкасирала 3,7 милијарди евра, рекао је Жељко Сертић. О томе како су приватизоване свако од нас може да суди, али је чињеница да и даље имамо велики број предузећа која су у озбиљним проблемима.

- Можемо да прочитамо разне коментаре да ли та предузећа треба да остану у државном власништву, да ли их треба приватизовати, који је прави пут за њих. Нама почетна тачка у доношењу одлуке о стечају, или приватизаији није фирма која је пре 20 година била успешна, имала тржиште и добро радила. Почетна тачка је ово садашње катастрофално стање – каже Сертић.

Он је истакао да је 95 одсто предузећа потпуно технолошки застарело.

- Наша почетна тачка је потпуни минус, јер немамо ниједно предузеће које има позитивни раст. Та предузећа могу да функционишу само ако им све обавезе отпишемо и ако их ослободино плаћања струје, воде...- каже Сертић и додаје да од 512 компанија само пар њих има решена имовинска питања.

- Нема оправдања за наш нерад јер решавањем проблема отварамо развој привреде које има у Србији. За њу је важно да се понаша тржишно и треба учинити све да неко предузеће не оде у стечај И да се извуче из проблема, јер предузећа која су у проблему утичу на економију земље – каже Сертић.

Он је истакао да смо имали наслове у новинама о предузећима која су ни крива, ни дужна отишла у стечај, а испоставило се да су директори обмањивали и јавност и синдикате И да нико није стварно знао у каквом је проблему предузеће.

- Цео процес реформе јавних предузећа неће зависити од тога за колико ћемо да смањимо број директора у њима. Прво треба променити начин рада и циљеве, па тек онда дефинисати број људи који ће остати у фирми, али тако да то буду најквалитетнији људи, јер ако онај ко је изгубио посао види на њему некога ко то место није заслужио, имаћемо нове проблеме – каже Сертић.

Он истиче да је прошле године први пут према јавним предузећима заузет став да се до 1. децембра доставе планови рада и да су на тај начин направљене уштеде од 35 милијарди динара.

- Држава треба да створи амбијент за пословање, али не може да даје новац. Волео бих да као министар имам неколико милијарди у новчанику и да улажемо паре, али ми смо све што смо могли потрошили и важно је да све елементе из економске политике која је дефинисана – каже Сертић и напомиње да је од изузетног значаја и коренита промена инспекцијског система.

- Стратегија развоја привреде обухвата неколико стубова. То су пословно окружење, извори финансирања који су код нас веома неповољни, као и конкурентност.

- Пали су ме привредници шта ће ако поскупи струја, како ће то да утиче на привреду. Рекао сам им да се потруде да постану конкурентни путем боље ефикасности рада како би могли да се боре са компанијама из иностранства које имају 30 одсто већу цену струје од нас – каже Сертић.

Он даље набраја да је за развој економије важна локална самоуправа, јер се највећи број проблема налази на локалу.

- Мали број градоначелника бави се озбиљно економијом. Имате градоначелнике који никада нису обишли ниједну компанију у својој општини. Имам премијера иза себе чији је сваки други интервју окренут економији, на исти начин очекујем да градоначелници раде, да буду на услузи предузетницима – каже Сертић.

Он истиче да су нам важни и људски ресурси и да га је обрадовала и охрабрила јучерашња изјава премијера да ћемо ускоро имати приступ дуалном образовању.

-Тај начин образовања је много помогао развијеним државама, јер имају младе који су спремни да раде и не треба им неколико година да науче како се обавља посао. Зато постоје иницијативе и планови да се од петог разреда основне школе уведе као факултативни предмет предузетништво. Разговарали смо о томе и са министром Вербићем – каже Сертић.

Реформа "Србијагаса" почиње на пролеће

Гостујући у Дневнику РТС-а, министар привреде Жељко Сертић рекао је да је Влада Србије у децембру донела акционе планове за реформу ЕПС-а и Железнице и током наредних месец и по до два ће донети за "Србијагас" и за "Путеве Србије", што су први озбиљни потези које су, како каже, урађени на плану реформи јавних предузећа.

- По плану за ЕПС смањен је број директора, организационе јединице су потпуно другачије направљене и циљ је да 2016. године добијемо добро акционарско друштво са три матична предузећа - рекао је Сертић.

Према његовим речима, иста слика ће бити и за Железнице, тако да се у овој години може очекивати пуно посла.

- Оно што паралелно радимо - то је са великим бројем јавних комуналних предузећа, преко 700 са локалним имамо, односно 30 на републичком нивоу и скоро 680 на локалном нивоу и први пут смо озбиљно разматрали њихове планове полсовања и већ за 2015. годину направили уштеду од 300 милиона евра - рекао је Сертић.

Како каже, у реформама је и код нас и у свету присутан отпор али одлучност и спремност, планови и циљеви, начин како се објашњава запосленима, пре свега руководству а и свима осталима и свима осталима довољан је показатељ.

- Кроз различите процесе применићемо мере да они који треба да раде и који остварују ефективан рад у укупном пословању предузећа - треба да буду и награђени за тај посао - рекао је Сертић.

Они који не раде и немају способности и знање мораће да потраже посао на неком другом месту, истакао је Сертић.

Говорећи о Железари, министар привреде је рекао да уколико "Есмарк" плати онај део који је у конкурусу расписан и потпише уговор о тајности, у суботу ће бити познат тачан број компанија, када буде заседасла прва комисија.

- Оно што је добро је то што будемо имали већи број компанија биће добра конкуренција и што ћемо моћи на прави начин да разговарамо са компанијама у овој области у наредном периоду на који начин да с Железара најбоље води - рекао је Сертић.

Говорећи о предузећима у рерструктурирању и роковима, Сертић каже да су до 31. јануара обезбедили акционе планове за 188 милиона, покренули процесе социјалних програма, до краја фебруара предати су захтеви, за 76 предузећа, која немају запослене, за покретање стечајног поступка.

- По закону нам је обавеза да друштверни капитал решимо до краја године и у складу са тим трудићемо се да пратимо темпо. Међутим, имамо велики број других правних околности које се морају испоштовати - рестутуција, имовински проблеми, колико су различите компаније у претходном периоду успеле да своје објекте и имовину упишу у катастар - јер на основу тога добијамо папире за расписивање конкурса - рекао је Сертић.

Овогодишњи Бизнис форум окупља рекордних 600 учесника, а организатори очекују да ће јасно бити истакнута неопходност брзог реструктурисања јавних предузећа.

Овогодишњи форум носи назив "Србија 2015-30: Нова визија индустријализације привреде и модернизације друштва. Како невидљиве могућности претворити у видљиве ефекте".

Као и сваке године, СЕС ће на крају, трећег дана "Копаоник бизнис форума", објавити "Копаоник концезус" који ће садрзати све закључке форума.

За медијско праћење Копаоник бизнис форума акредитовано је више од 100 домаћих и страних новинара.

Организатори Копаоник бизнис форума 2015. су Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора Србије, а медијски спонзор новинска агенција Танјуг.

(Г. А. - З. Л., Танјуг-РТС)