Жарко Ракић: ЕУ у истој униформи

Једна трећина Европљана сматра да би Европска унија требало да има сопствену армију, готово половина Немаца иБританаца задовољна је што су трупе западне војне Алијансе присутне на територијама њихових држава...

Наведени подаци су добијени у испитивању јавног мњења у три најмоћније државе чланице Европске уније – Великој Британији, Француској и Немачкој – чије резултате је објавио руски информативни портал Спутњик.

Идеја да ЕУ добије своју армију није нека новост на просторима Уније. У медијима се наводи да се прича како би сви војници у ЕУ требало да буде у истој униформи први пут је лансирана пре тридесетак година и од тада, повремено се појављује у европским размишљањима.

Сада је идеју о европској армији споменуо Жан Клод Јункер, председник Европске комисије. Овде треба још само подсетити да је луксембуршки политичар причу о европској армији имао и у свом политичком програму којим се кандидовао за фотељу првог човека ЕУ. „Заједничка европска армија би послала Русији јасан сигнал да смо озбиљни у намери да бранимо европске вредности”, изјавио је у интервјуу немачком „Велту” Јункер отварајући поново причу о формирању армије ЕУ.

Када такав предлог стигне са највишег места у Унији морају очекивати озбиљне реакције. И оне су уследиле.

Највећу подршку Јункер је за ову идеју добио у Берлину. Немачки политичари, међу којима је и садашња министарка одбране Урсула фон де Лајен, сматрају да је то добар предлог. У другим европским престоницама је реаговање на Јункерову идеју другачије. Посебно у Пољској и балтичким државама које сматрају да једини прави гарант њихове безбедности могу да буду НАТО и САД.

У Москви су Јункерове речи изазвала озбиљну реакцију. Шеф одбора Думе за европске интеграције Леонид Слушки, је подсмешљиво прокоментарисао да је то обична „европска параноја”. Озбиљни руски аналитичари сматрају да никога не треба да чуде позитивне немачке реакције на Јункеров предлог јер би Берлин и кроз заједничку армију могао да појача своју водећу позицију у Европи.

О европској армији још ће бити разговора. За ову прилику још само једно поређење. Чланице ЕУ данас имају под оружјем 1,7 милиона војника, више од САД чија армија броји 1,5 милиона људи.

РУСКО И КИНЕСКО ЧУДО ОД ЛЕТИЛИЦЕ: Званично на планети не постоји трка у наоружавању, али истински ова трка увелико траје. Најновији докази који потврђују ову тезу су информације да Руси и Кинези, независно једни од других, убрзано раде на производњи војних летилица способних да постигну фантастичне брзине и изведу „екстремни маневар” који омогућава да „залуде” сваку антиракетну одбрану. Па и ону најмодернију коју су Американце поставили на Аљасци и у Калифорнији.

Како преносе медији Кинези су управо четврти пут испробали своје ваздушно чудо, летилицу WU-14, која може да постигне брзину од готово 10 маха – око 12 хиљада километара на сат.

Наоружана конвенционалним или нуклеарним оружјем ова кинеска ратна „играчка” сигурно је најозбиљнија претња за одбрану САД.

Кинеско супер оружје функционише у пару са интерконтиненталном ракетом која летилицу однесе у свемир одакле се она, великом брзином, обруши на циљ. Амерички стручњаци процењују да ће Кинезима требати још двадесетак година да ово оружје усаврше и припреме за војну службу.

И Русија је већ далеко одмакла у припремању своје супербрзе летилице. Како наводе амерички медији руска летилица, YU-71 има две фантастичне одлике: може да се креће брзином већом од 11 хиљада километара на сат и приликом лета изводи „пируете” које заобилазе ракетне системе одбране.

Амерички лист „Вашингтон тајмс” пише да су Руси далеко одмакли у развоју своје суперлетилице. Према подацима америчког дневника Русија планира да између 2020. и 2025. године области Домбровски (јужни Урал) стационира 24 летилице опремљене нуклеарним оружјем.

ПРЕДЛОГ ХОЛАНДИЈЕ: Годину дана после пада малезијског путничког авиона у Украјини истрага још није дала прецизне и поуздане одговоре на питање ко је крив за трагедију. Холандија, која је због великог броја њених држављана који су та да погинули, преузела водећу улогу у истрази, готово да је немоћна па је спремна да у помоћ позове УН.

Холанђани, наиме, предлажу да Светска организација формирања специјални међународни суд који би истражио несрећу у Украјини. Из Малезије стижу сигнали да и ова држава подржава холандску идеју.

Пут до формирања таквог суда, међутим, води кроз Савет безбедности УН у којем Русија има право вета. А из Москве су већ стигла упозорења да се не слаже са таквим предлогом.

Малезијски боинг 777, на лету број МH17, оборен је 17. јула 2014. године изнад источне Украјине. Погинуло је 298 особа: путника и чланова посаде. Влада у Кијеву и побуњеници на истоку Украјине, од тада се међусобно оптужују за обарање авиона.

(Политика)