петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зарада банака у Румунији двоструко већа од просека ЕУ
Хроника

Зарада банака у Румунији двоструко већа од просека ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 05. септембар 2009.

Профитне стопе банака које послују на тржишту Румуније износиле су прошле године 29,5 процената, што је скоро дупло више у односу на просек ЕУ. Банке на каматама и провизијама зарадиле 4,5 милијарди евра.

Према подацима које је објавила Европска централна банка (ЕЦБ), банке које послују на тржишту Румуније оствариле су највеће приходе од камата и провизија у читавој Европској унији.

Румунска агенција Ађерпрес преноси да су те банке, такође, имале и највише стопе приноса на акцијски капитал банке.

Банке у Румунији су у 2008. зарадиле 4,5 милијарди евра на каматама и провизијама, при чему су за своју добит урачунавале 5,8 одсто од укупне банкарске активе. У Мађарској и Пољској та добит се, међутим, обрачунава по нижој стопи од 3,8 процената.

Остварене профитне стопе, које су међу главним мерилима успеха пословања, износиле су 29,5 процената у банкарском систему Румуније, што је готово двоструко више у поређењу са просеком у земљама чланицама ЕУ и у централној и источној Европи.

Аналитичари, међутим, истичу да подаци о томе које је објавила ЕЦБ нису у потпуности упоредиви за све земље.

Главни економиста Рајфајзен банке Јонут Димитру тврди да наведени подаци не дају сасвим јасну слику јер недостају корелације у односу на ризике.

Осим тога, те бројке не могу да се пореде зато што у свим земљама нису узети у обзир исти критеријуми.

Димитру сматра да ће се добит банака у Румунији значајно смањити ове године, услед раста трошкова у ризичним провизијама, као и мање профитабилности зајмова и смањене активности на кредитном тржишту.

(РТС)


 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер