Жан Франсоа Терал: Косово је сусед Србије

(Вечерње новости 8. 9. 2010)

Жан Франсоа Терал, амбасадор Француске: Не тражимо признавање, већ сарадњу с Приштином. Не знам датум кад би Србија могла у Европску унију

Француска одлучно подржава улазак наше земље у ЕУ, али се за Париз подразумева да Србија, да би била успешна на том путу, нормализује односе са свим суседима, па и са Косовом. То је главна порука Жан Франсоа Терала, одлазећег амбасадора Француске у опроштајном интервјуу за ”Новости”.

Подела КиМ опасна опција

* У последње време поново су актуелизоване приче о подели Косова, да ли је, по вама, такав сценарио реалистичан?

- Нисам видео да се игде поново говори о подели Косова, увек смо говорили да је то не само нереална, него и опасна опција.

* Да ли је тачно да су земље ”квинте”, међу њима и Француска, условљавале наше европске интеграције новим текстом резолуције пред ГС УН?

- Брзина тог процеса зависи искључиво од ритма којим ће Србија да постигне тражене европске стандарде, што важи за све земље кандидате. У томе смо спремни да вам помогнемо. Али, такође је од суштинске важности да се реше проблеми са комшијама, што наравно подразумева и нормализацију односа са Косовом.

* Како превазићи неспоразум Београда и Брисела у ситуацији када је Србија јасно дефинисала ”црвене линије” испод којих неће ићи?

- Што се тиче онога што следи после мишљења МСП пред Генералном скупштином УН, увек смо говорили да желимо да Србија и ЕУ заједно раде на једном заједничком тексту. Председник Саркози је то изразио у писму упућеном председнику Тадићу још у јулу. Ми и даље мислимо да је то од суштинске важности. То је смисао разговора који се тренутно воде.

* С друге стране, и у самој ЕУ је тешком муком, у минут до 12, пред сусрет Тадић-Ештонова, постигнут минимум једногласја пред расправу у УН...

- Што се Косова тиче, ситуација вам је позната: до данашњег дана, 22 земље чланице ЕУ признале су независност Косова, пет то није учинило. Све земље ЕУ, међутим, деле мишљење да Београд и Приштина морају да нађу путеве дијалога, као што је то изразила госпођа Ештон у име свих 27 чланица, по објављивању мишљења МСП.

* Београд инсистира на отварању преговора о статусу јужне покрајине. Је ли та тема за ЕУ дефинитивно прошлост?

- За нас је питање статуса решено и илузорно је тражити поновно враћање на питање независности. То је чињеница коју је признало 70 држава. Међутим, остаје да се реши известан број конкретних проблема који се нарочито тичу српског становништва на Косову као и односа између Београда и Приштине. Резолуција ГС УН прихватљива за све стране створила би погодно тле за то.

* Да ли ”нормализација односа са Приштином”, у преводу, значи да Србија мора да призна независно Косово да би ушла у ЕУ?

- Понављам, како би ушла у ЕУ, земља кандидат треба најпре да реши своје проблеме, посебно оне које има са својим суседима. То значи да ми нећемо да тражимо од Србије да призна Косово, али ће она морати да нађе начин да нормализује своје односе са Приштином. Министар Кушнер је, током своје посете Београду у марту, рекао да то није услов, већ нужност. То нам се чини могућим и веома смо отворени да помогнемо обема странама у проналажењу решења.

Очекујемо нова признавања

* Како коментаришете то што је изостао најављени велики талас нових признавања након мишљења МСП?
 - Међународни суд правде је јасно одговорио на питање које му је постављено - проглашење независности Косова не крши међународно право, то је коначни закључак изражен у мишљењу. Могу се, дакле, очекивати нова признавања.

 * А, да ли је услов ЕУ интеграција чланство у НАТО?

- Што се тиче уласка у НАТО, то није повезано. Погледајте пример Шведске и Аустрије, које су чланице ЕУ, мада не учествују у Атлантској алијанси.

* Када ће Француска ратификовати ССП са Србијом?

- Процес ратификације је покренут.

* Можете ли у овом тренутку рећи када ће Србија добити статус кандидата за чланство у Европску унију?

- Што пре, то боље.

* Реците отворено, да ли је ”Агенда 2014” за улазак западног Балкана у ЕУ реална, с обзиром на замор од проширења?

- Не, то нема никакве везе са ”замором од проширења”. Искуство са претходним проширењима показује да се ради о комплексном процесу који изискује неколико година и садржи више етапа: мишљење Европске комисије, статус кандидата, преговоре о сваком од 36 поглавља понаособ, а који чине правне тековине ЕУ, и који су веома технички. Али, Србија је земља која има прави потенцијал и на крају пута је очекује постизање циља, а то је придруживање ЕУ. То је оно што желимо за Србију.