„Zamenik premijera Kosova“ Branimir Stojanović: Vratili smo se u kosovske institucije da rešimo probleme

Priština – „Zamenik premijera Kosova“ Branimir Stojanović rekao je da su se predstavnici liste Srpska vratili u kosovske institucije kako bi rešili probleme svoje zajednice.

Stojanović je za agenciju Beta u „kosovskom parlamentu“ rekao da su se Srbi vratili nakon garancija koalicionih partnera, Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova, da neće biti jednostranih poteza i da će se najvažnija pitanja rešavati u dogovoru sa srpskom zajednicom, a ne mimo nje.

On je dodao da su i problemi "koji su pritisli ljude, najviše uticali da se predstavnici Srpske vrate u kosovske institucije".

"U ovoj pauzi mnogo toga nepovoljnog se izdešavalo i to je nešto što moramo da predupredimo u narednom periodu", rekao je Stojanović.

Prema njegovoj oceni, srpski političari se nikada nisu ponašali ucenjivački.

"Odnos prema srpskim političarima mora da se menja. Pokazali smo da smo spremni da u svakom trenutku napustimo institucije ukoliko ne bude rešavanja onih problema oko kojih smo se saglasili kada smo pravili koalicioni sporazum", kazao je Stojanović.

Na pitanje dopisnika Bete šta je to nepovoljno što se događalo dok je Srpska dva meseca bila izvan „kosovskih institucija“, Stojanović je odgovorio da su se dešavale određene inicijative za privatizaciju, kao i određeni zakoni i odluke koji su usvojeni na različitim nivoima.

"Sve to nije doneto samo u Vladi Kosova, nego i na opštinskim nivoima. Određene loše odluke su donete i tamo gde Srbi nisu u većini. Srbi koji su hteli da se žale nisu imali kome da se žale na centralnom nivou i prosto smo bili u tom začaranom krugu", ocenio je Stojanović.

Upitan da li je razlog za povratak u „institucije“ i to što Srbi odlaze sa Kosova, „zamenik premijera“ je ocenio da raseljavanje Srba traje više od 15 godina i da nikada nije ni prestajalo, tako da se to i sada dešava, sa različitim intenzitetima.

"Svojim povratkom u institucije verujem da ćemo motivisati ljude da imaju veći uticaj i na vlast, a samim tim i na svoj život i da tako odluče da ovde ostanu i da planiraju svoju budućnost", rekao je Stojanović.

Na pitanje šta je sa dva miliona evra za koje je ranije tvrdio da nedostaju u „kosovskom Ministarstvu za povratak“, Stojanović je kazao da je i o tom problemu razgovarano.

"Videćemo koje su mogućnosti da se u rebalansu (budžeta) odvoje dodatna sredstva kojima bi se nešto uradilo po pitanju povratka. Kako sada stoje stvari, biće vrlo malo moguće da se nešto uradi. Ali smo se i oko toga saglasili, da pronađemo alternativne mogućnosti da se obezbede sredstva kojima bi Ministarstvo za zajednice i povratak moglo da radi i da obezbedi povratak za one ljude koji žele da se vrate na Kosovo", rekao je Stojanović.

U vezi sa tvrdnjama zamenika ministra za lokalnu samoupravu, Bajrama Gecaja, da Srbi neće imati pravo veta u odlučivanju prilikom privatizacije u opštinama sa srpskom većinom, Stojanović je rekao za Betu da formalno-pravno nigde nije predviđena procedura na koji način se direktno utiče i da li neko stavlja formalno-pravno veto na takve odluke.

"Važno je, međutim, to da ćemo se mi pitati i da bez našeg učešća neće moći da se donose odluke. Ukoliko dođe do ponovnog presedana u tim i takvim slučajevima, mi znamo šta ćemo da radimo", rekao je Stojanović za agenciju Beta.

Poslanici Srpske liste danas, posle dvomesečne pauze, ponovo učestvuju u radu kosovskog parlamenta.

Srpska je počela bojkot „kosovskih institucija“ u februaru nakon što je sa pozicije ministra za povratak i zajednice smenjen predsednik te liste Aleksandar Jablanović nakon što je Albance koji su kamenjem gađali Srbe povratnike u Đakovicu nazvao divljacima.

O povratku u „institucije Kosova“ organi Srpske liste odlučili su prošle nedelje, tvrdeći da su dobili čvrste garancije da će njihov koalicioni ugovor sa Demokratskim savezom Kosova i Demokratskom partijom Kosova biti poštovan.

Srpska je tražila i da se prekine nedogovorena privatizacija u srpskim sredinama na Kosovu.

Ta lista u „kosovskoj skupštini“ sa 120 mandata ima devet poslanika od mogućih 10 iz srpske zajednice.

(Beta)