петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Заменик помоћника генералног секретара НАТО Хавијер Коломина Пириз: Србија цењен и дугорочни партнер Алијансе. Српски грађани треба да буду боље упознати са сарадњом Србије и НАТО
Хроника

Заменик помоћника генералног секретара НАТО Хавијер Коломина Пириз: Србија цењен и дугорочни партнер Алијансе. Српски грађани треба да буду боље упознати са сарадњом Србије и НАТО

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 07. децембар 2021.

 Заменик помоћника генералног секретара НАТО Хавијер Коломина Пириз изјавио је да је Србија цењен и дугорочни партнер алијансе и да треба више учинити како би српски грађани били боље упознати са сарадњом две стране.

У интервјуу агенцији Бета уочи посете Београду, Коломина Пириз је рекао да НАТО у потпуности поштује политику војне неутралности Србије и да од Београда искључиво зависи какве ће односе имати са алијансом.

„Србија и НАТО су партнери већ 15 година. Током тог времена, наше партнерство се значајно развило. С друге стране, грађани Србије нису увек свесни нивоа сарадње њихове земље и НАТО, као ни колико тога радимо заједно. Јавна дипломатија је стога још једно поље где имамо посла, за добробит Србије и НАТО“, казао је Коломина Пириз, који данас почиње дводневну посету Београду.

Коломина Пириз, који је од септембра ове године заменик помоћника генералног секретара НАТО за политичка питања и безбедносну политику и његов специјални представник за Кавказ и централну Азију, навео је да је партнерство Србије и НАТО „јако и стабилно“ и да две стране сарађују на више нивоа, у политичком, војном и научном домену.

„Србија је цењен и дугорочни партнер нашег савеза, још од 2006. године, када се учланила у програм НАТО-а Партнерство за мир. Уопштено гледано, садашња сарадња је интензивна и обострано корисна, успостављена на начин да се најбоље испуне потребе Србије, при чему Србија сама одредјује динамику и опсег активности“, додао је шпански дипломата.

Он је рекао да је сарадња са алијансом „од директне користи за грађане Србије, за мирну и стабилну будућност те земље, као и за шири регион Западног Балкана“.

„Ову поруку треба редовно и јасно саопштавати јавности, и поздрављамо подршку државних органа Србије у томе“, казао је заменик помоћника генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга.

Кад је реч о политици војне неутралности Србије, Коломина Пириз наводи да су „НАТО и Србија блиски партнери у протеклих 15 година, у партнерству заснованом на блиском политичком дијалогу и практичној сарадњи“.

Тачно је да бисмо поздравили када би званичници и медији у Србији више саопштавали јавности у Србији колико тога ова земља ради са Западом и колико јој Запад доприноси у погледу опреме и подршке. Та порука се некад грађанима Србије не саопштава онолико јасно колико бисмо волели

„Могуће је истовремено бити неутралан и партнер НАТО-а. Наше партнерство је добро за Србију, за Западни Балкан и за НАТО. Наше политике у региону, међу којима је и наша политика отворених врата, имају за циљ јачање стабилности и изградњу веће сарадње. Шта год Србија одлучи, НАТО ће поштовати“, рекао је Коломина Пириз.

На питање да прокоментарише чињеницу да Београд највише купује оружје од Русије и Кине, Коломина Пириз је казао да је Србија суверена земља и да НАТО „у потпуности поштује безбедносне и спољнополитичке аранжмане које одабере“. Додао је да су војне набавке „питање националне одлуке“.

„Тачно је да бисмо поздравили када би званичници и медији у Србији више саопштавали јавности у Србији колико тога ова земља ради са Западом и колико јој Запад доприноси у погледу опреме и подршке. Та порука се некад грађанима Србије не саопштава онолико јасно колико бисмо волели“, казао је.

Додао је да НАТО улаже у Србију кроз бројне пројекте засноване на споразуму о логистичкој подршци измедју Србије и НАТО агенције за подршку и набавке (НСПА). Тај споразум прописује начине на које Србија може да спроводи практичне пројекте у областима демилитаризације, трансформације одбране или изградње капацитета, тако што омогућава појединачним чланицама и партнерима НАТО да Србији обезбеђују средства кроз Поверилачке фондове, навео је.

Коломина Пириз наводи да је сарадња „трајни процес“ и да на највишем политичком нивоу, између председника Србије Александра Вучића и генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, постоји „добро успостављена комуникација“.

„То само по себи представља јаку основу за наш континуиран политички дијалог, који је од кључног значаја за јачање обостраног разумевања и поверења. Приликом посете вашег председника седишту НАТО у Бриселу маја ове године, генерални секретар НАТО је похвалио партнерство Србије и НАТО и поново потврдио нашу дугорочну посвећеност пружању подршке јачању стабилности широм Западног Балкана“, рекао је.

Подсетио је да су шефови држава и влада чланица НАТО то поново истакли на самиту алијансе у Бриселу у јуну и да су министри спољних послова чланица прошле недеље у Риги потврдили чврсту посвећеност савеза даљем пружању подршке стабилности, безбедности и сарадњи на Западном Балкану, као и наставку сарадње са Европском унијом ради очувања стабилноста и подршке реформама.

Српским званичницима са којима ће разговарати током дводневне посете Београду, Коломина Пириз ће поручити, како наводи, да је Србија цењен и поштован партнер НАТО и кључна земља за стабилност Западног Балкана, да је алијанса спремна да настави блиску сарадњу на питањима од обостраног значаја, за добробит регионалне стабилности и евроатлантску безбедност.

Као најочигледније користи од чланства у НАТО-у, Коломина Пириз издваја расподелу трошкова и заједничку одговорност за безбедност.

„Одлични примери расподеле трошкова су активности НАТО ваздушног патролирања. НАТО врло озбиљно схвата своју одговорност да очува интегритет, безбедност и сигурност свог ваздушног простора. За државе чланице које немају неопходне ваздушне способности постоје споразуми којима је обезбеђен јединствен стандард безбедности у читавом ваздушном простору НАТО у Европи“, рекао је шпански дипломата.

Као пример је навео да чланице НАТО-а Албанија, Словенија, Северна Македонија и Црна Гора немају неопходна ваздухопловна средства којима би допринели НАТО ваздушном патролирању изнад сопствених територија, и да самим тим њихов ваздушни простор обезбедјују летелице других земаља.

Коломина Пириз је указао на неколико примера сарадње Србије и НАТО-а, наводећи да тај савез пружа могућности за усавршавање и обуку официрима Војске Србије који похађају обуке у земљама чланицама алијансе.

„Размењујемо особље, извршавамо заједничке вежбе, делимо најбоље праксе. Поред тога, НАТО помаже Србији да развија капацитете за успешно учешће у мултинационалним операцијама под водјством УН и ЕУ, у којима Србија пружа веома значајан допринос. Такође, Србија помаже НАТО. На пример, војномедицински тимови из Србије су познати по свом знању и стручности. Зато су помогли НАТО на обуци медицинских тимова Оружаних снага Ирака. На крају, учимо једни од других“, рекао је Коломина Пириз.

Оценио је да су Србија и НАТО у претходних 15 година „постигли значајне резултате“, блиско сарађујући на бројним пројектима. Један „одличан пример“ је у домену цивилних ванредних ситуација узрокованих природним непогодама, попут поплава и шумских пожара, навео је.

„Вежба НАТО за цивилну спремност ‘Србија 2018’, коју су заједно организовали и у Младеновцу одржали Министарство унутрашњих послова Србије и Евроатлантски центар за координацију одговора на ванредне ситуације НАТО-а (ЕАДРЦЦ), била је од посебне важности. Било је око 2.000 учесника из 40 земаља, међу којима су чланице и партнери НАТО-а. Ово је била највећа вежба коју је организовао ЕАДРЦЦ и прва којој је домаћин била Србија. Ове године Србија је учествовала у сличној вежби НАТО-а у Северној Македонији“, казао је.

Он је рекао да „људи нису довољно свесни значаја научне сарадње“, наводећи да НАТО има „дугорочну и разноврсну сарадњу“ са Србијом у том домену кроз програм Наука за мир и безбедност.

„Од 2006. године, Србија је допринела у преко 30 активности у оквиру овог програма. Међу њима су пројекти у пољима енергетске и еколошке безбедности, одбране од хемијског/биолошког/радиолошког/нуклеарног оружја, борбе против тероризма, сајбер одбране и безбедности људи“, навео је.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер