Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO DŽejms Apaturaj: Odnosi Srbije sa NATO bolji nego što se to čini prosečnom čoveku

 Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO DŽejms Apaturaj u intervjuu za N1 kaže da su odnosi Srbije sa Alijansom bolji nego što izgleda i da politika vojne neutralnosti i dobri odnosi sa Rusijom ne predstavljaju prepreku za dalje produbljivanje saradnje.

U intervjuu za N1 Apaturaj je govorio i o evropskim integracijama Srbije, dijalogu Beograda i Prištine, najavama formiranja Vojske Kosova i odnosu NATO - Rusija.

"Iskreno, odnosi Srbije i NATO bolji su nego što se to čini prosečnom čoveku. Puno toga radimo zajedno, imamo dobar politički dijalog i mislim da ljudi u Srbiji vide kako se slažu generalni sekretar (Jens Stoltenberg) i presednik Vučić, ali imamo i dosta i praktično zajedničkog rada", rekao je Apaturaj.

On je kazao da ima brojnih aktivnosti i ocenio da ono u čemu može da se napreduje jeste da se ljudima u Srbiji pokaže šta se zaista događa. "Govorim o tome da objasnimo šta je NATO danas i šta radimo zajedno", kazao je.

Podsetio je da je NATO imao dve velike vežbe kojima je Srbija bila domaćin. Jedna od njih je REGEX, a svrha je bila da NATO saveznici i partneri rade zajedno da vide kako mogu da sarađuju u međunarodnim mirovnim operacijama.

"Znam da je Srbija sve zaineterovanija za učešće u međunarodnim mirovnim operacijama u strukturama UN-a, na primer, tako da ove vrste vežbi pomažu Srbiji kako bi mogla da radi sa drugim zemljama", dodao je.

Druga je bila vežba pružanja pomoći u vanrednim situacijama, o tome kako se nositi sa vanrednim sitacijama, kao što su poplave, požari, zemljotresi.

"Ovaj region s tim ponekad ima iskustva i mnogi iz regiona, susedi Srbije su došli ovde, 40 zemlje i 2.000 ljudi, uglavnom civili i učili su kako da zajedno rade na tim problemima. Tako da možemo pomagati jedni drugima u vremenima krize. Tako da je to jasno bilo korisno i za Srbiju i za nas", kaže.

Odnos sa Rusijom nije problem

Govoreći o vojnoj neutralnosti Srbije, Apaturaj je rekao da nema kontradiktornosti između dobrih odnosa sa NATO-om i dobrih odnosa da Rusijom.

"Mi ništa ne namećemo partnerima. I ja za primer uvek uzimam Jermeniju koja je vojni saveznik Rusije, ima ruske baze, ali je dobar je i solidan partner sa NATO-om, bez ikakvih problema. Vojna neutralnost nije u suprotnosti sa saradnjom sa NATO-om, Austrija i Švajcarsku su vojno neutralne, ali su bliske sa nama, Finska i Švedska takođe. Zaista, to nije problem za NATO. Ni neutralnost, niti odnosi sa Rusijom".

Kako je naveo, NATO nema interes da se širi na Zapadni Balkan.

"Nemamo interest da se širimo bilo gde. Ono što jeste naš interest je da odgovorimo na interese zemalja koje žele da (nam) se pridruže. To je drugačija stvar. Mi ne tražimo, naša vrata su otvorena u slučaju da one hoće. Zato poštujemo to što Srbija ne želi da uđe u NATO. To je odluka Srbije i mi s tim nemamo problem. Možemo da radimo u partnerstvu, kao sa Švedskom", objasnio je on.

Crna Gora je ušla u NATO, dodaje, Makedonija ide ka tome da se pridruži i Alijansa je time veoma zadovoljna, a Bosna akcioni plan članstva, odnosno ima interest da se pridruži već neko vreme, ali ima nekih blokada na kojima se radi.

"Ali ako neka zemlja promeni mišljenje i ne želi više da postane članica, to je s naše strane takođe u redu. I da ponovim – ni od koga ne tražimo članstvo, ali držimo vrata članstva otvorena za sve".

Članstva u EU i NATO nemaju veze

Upitan da li Srbija može biti članica EU a da prethodno ne postane članica NATO, zvaničnik te Alijanse je odgvorio potvrdno.

"Moj najkraći odgovor je – da. Mislim da ako Srbija želi samo da postane članica EU i EU odluči da je prihvati, to nema nikakve veze sa NATO-om. To može ići bez ikakvih problema", kazao je.

Kako je objasnio, postoje dva razloga zbog kojih zemlje žele oba članstva.

"Jedan je da su politički, diplomatski i ekonomski standardi za pridruživanje obema organizacijama veoma slični. Naravno, EU ekonomski standardi su viši i razvijeniji, ali u smislu demokratskog razvoja, borbe protiv korupcije, institucijama, veoma su slični. U suštini, ako se po tome kvalifikujete za jednu, kvalifikovali ste se i za drugu organizaciju. Drugi je, naravno, zajednica koja deli vrednosti i mi sve bliže sarađujemo između naše dve organizacije. Ima razloga zašto neke zemlje nisu članice EU, kao što moja iz geografskih razloga nije, ali članice su veoma slične i članstvo je veoma slično", navodi.

Apaturaj je kazao da Srbija nema interesa da razgovora o članstvu u NATO. "Ja ne bih spekulisao o Srbiji i NATO-u. To nije na NATO agendi. Mi poštujemo odluku koju je Srbija donela".

Govoreći o pitanju Kosova i ideji razgraničenja, on je rekao da je zajednički stav NATO da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je veoma važna.

"Očigledno je da ima mnogo stavova o tom pitanju. Mnoge NATO zemlje su iskazale svoja nacionalna razmišljanja o tome o ona nisu ista. Mi nemamo zajedničku NATO poziciju o tome. Ono što mogu da kažem da imamo zajednički stav, kako se ste rekli, da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je veoma važna i da tu ima puno potencijala za ovu zemlju. Mi ovoj zemlji želimo najbolje i želimo da se taj potencijal u potpunosti iskoristi, i to je to ključna stvar. Kako će se to dogoditi zavisi od učesnika i naravno od EU koja vodi ovaj proces i od saveznika. Mi kao organizacija nismo zauzeli stav. Mi želimo normalizaciju. I šta god se dogodilo mora da doprinese stabilizaciji za Beograd, za Prištinu ali za širi region. To se ne može izbeći".

Kako kaže, za sada NATO stav je da mora doći do normalizacije, da ona mora doprineti bezbednosti šireg regiona.

U intervjuu za N1 zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO kaže da bi eventualna transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga pokrenula debatu unutar NATO o tome da li će i kako nastaviti da pruža neku vrstu podrške.

"Razgovarao sam o tome ovde. I generalni sekretar je razgovarao. Svestan sam oštrog stava ovde i to razumeju u svim prestonicama članica NATO i u NATO sedištu. Ono što je generalni sekretar već rekao i to ponavlja, jeste da će svaka promena mandata Kosovskih bezbednosnih snaga u nešto drugo zahtevati diskusiju u NATO-u kako ćemo ili ne nastaviti da pružamo podršku tome. Mi Kosovskim bezbednosnim snagama pružamo savetodavne usluge pod određenim mandatom. Ukoliko bude promena, onda mi u NATO-u moramo da razgovaramo o tome šta da radimo. Ali o tome postoji niz viđenja u Alijansi".

Na pitanje da li NATO podržava formiranje Vojske Kosova, on je rekao da NATO nema zvaničan stav o tome.

"Ono što mogu da kažem, a što ste već čuli, mnoge vlade (zemalja) NATO su prilično javno o tome govorile o imale različite stavove, ali ono što je nama važno jeste da sve što bude urađeno bude uz maksimalno moguće konsultacije. Generalni sekretar je rekao da sve ono što zahteva ustavne promene mora da prođe ustavni proces. Trenutno razumem da ima nekih nejasnoća na Kosovu, ali ono što je apsolutno sigurno je da ako dođe do ovih promena u NATO-u će se sigurno razgovarati o tome da li i kako će podrška tim snagama biti modifikovana. Mi imamo imamo mandat Saveta bezbdnosti (rezolucija) 1244, svi to znaju", kaže.

KFOR je pod tim mandatom i nastaviće da ima tu ulogu po čtavom Kosovu kako bi osigurao bezbednost na celom Kosovu sve dok se taj mandat ne promeni. Mandat određuje šta će KFOR raditi i taj mandat će ostati kakav jeste, dodaje.

"Dok sve zemlje članice NATO-a ne priznaju Kosovo, ne vidim kako bi to bilo moguće. Tako da proces normalizacije između Beograda i Prištine nije ključan smo za Beograd, ključan je i za Prištinu ukoliko želi da ostvari svoje ambicije. Tako da mora da dođe do normalizacije. I Beograd i Priština su sad "zaključane" i nema napretka zbog nedostatka normalizacije", kaže.

(N1)