петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Заменик помоћника генералног секретара НАТО Џејмс Апатурај: Односи Србије са НАТО бољи него што се то чини просечном човеку
Хроника

Заменик помоћника генералног секретара НАТО Џејмс Апатурај: Односи Србије са НАТО бољи него што се то чини просечном човеку

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 12. новембар 2018.

 Заменик помоћника генералног секретара НАТО Џејмс Апатурај у интервјуу за Н1 каже да су односи Србије са Алијансом бољи него што изгледа и да политика војне неутралности и добри односи са Русијом не представљају препреку за даље продубљивање сарадње.

У интервјуу за Н1 Апатурај је говорио и о европским интеграцијама Србије, дијалогу Београда и Приштине, најавама формирања Војске Косова и односу НАТО - Русија.

"Искрено, односи Србије и НАТО бољи су него што се то чини просечном човеку. Пуно тога радимо заједно, имамо добар политички дијалог и мислим да људи у Србији виде како се слажу генерални секретар (Јенс Столтенберг) и преседник Вучић, али имамо и доста и практично заједничког рада", рекао је Апатурај.

Он је казао да има бројних активности и оценио да оно у чему може да се напредује јесте да се људима у Србији покаже шта се заиста догађа. "Говорим о томе да објаснимо шта је НАТО данас и шта радимо заједно", казао је.

Подсетио је да је НАТО имао две велике вежбе којима је Србија била домаћин. Једна од њих је РЕГЕX, а сврха је била да НАТО савезници и партнери раде заједно да виде како могу да сарађују у међународним мировним операцијама.

"Знам да је Србија све заинетерованија за учешће у међународним мировним операцијама у структурама УН-а, на пример, тако да ове врсте вежби помажу Србији како би могла да ради са другим земљама", додао је.

Друга је била вежба пружања помоћи у ванредним ситуацијама, о томе како се носити са ванредним ситацијама, као што су поплаве, пожари, земљотреси.

"Овај регион с тим понекад има искуства и многи из региона, суседи Србије су дошли овде, 40 земље и 2.000 људи, углавном цивили и учили су како да заједно раде на тим проблемима. Тако да можемо помагати једни другима у временима кризе. Тако да је то јасно било корисно и за Србију и за нас", каже.

Однос са Русијом није проблем

Говорећи о војној неутралности Србије, Апатурај је рекао да нема контрадикторности између добрих односа са НАТО-ом и добрих односа да Русијом.

"Ми ништа не намећемо партнерима. И ја за пример увек узимам Јерменију која је војни савезник Русије, има руске базе, али је добар је и солидан партнер са НАТО-ом, без икаквих проблема. Војна неутралност није у супротности са сарадњом са НАТО-ом, Аустрија и Швајцарску су војно неутралне, али су блиске са нама, Финска и Шведска такође. Заиста, то није проблем за НАТО. Ни неутралност, нити односи са Русијом".

Како је навео, НАТО нема интерес да се шири на Западни Балкан.

"Немамо интерест да се ширимо било где. Оно што јесте наш интерест је да одговоримо на интересе земаља које желе да (нам) се придруже. То је другачија ствар. Ми не тражимо, наша врата су отворена у случају да оне хоће. Зато поштујемо то што Србија не жели да уђе у НАТО. То је одлука Србије и ми с тим немамо проблем. Можемо да радимо у партнерству, као са Шведском", објаснио је он.

Црна Гора је ушла у НАТО, додаје, Македонија иде ка томе да се придружи и Алијанса је тиме веома задовољна, а Босна акциони план чланства, односно има интерест да се придружи већ неко време, али има неких блокада на којима се ради.

"Али ако нека земља промени мишљење и не жели више да постане чланица, то је с наше стране такође у реду. И да поновим – ни од кога не тражимо чланство, али држимо врата чланства отворена за све".

Чланства у ЕУ и НАТО немају везе

Упитан да ли Србија може бити чланица ЕУ а да претходно не постане чланица НАТО, званичник те Алијансе је одгворио потврдно.

"Мој најкраћи одговор је – да. Мислим да ако Србија жели само да постане чланица ЕУ и ЕУ одлучи да је прихвати, то нема никакве везе са НАТО-ом. То може ићи без икаквих проблема", казао је.

Како је објаснио, постоје два разлога због којих земље желе оба чланства.

"Један је да су политички, дипломатски и економски стандарди за придруживање обема организацијама веома слични. Наравно, ЕУ економски стандарди су виши и развијенији, али у смислу демократског развоја, борбе против корупције, институцијама, веома су слични. У суштини, ако се по томе квалификујете за једну, квалификовали сте се и за другу организацију. Други је, наравно, заједница која дели вредности и ми све ближе сарађујемо између наше две организације. Има разлога зашто неке земље нису чланице ЕУ, као што моја из географских разлога није, али чланице су веома сличне и чланство је веома слично", наводи.

Апатурај је казао да Србија нема интереса да разговора о чланству у НАТО. "Ја не бих спекулисао о Србији и НАТО-у. То није на НАТО агенди. Ми поштујемо одлуку коју је Србија донела".

Говорећи о питању Косова и идеји разграничења, он је рекао да је заједнички став НАТО да је нормализација односа између Београда и Приштине је веома важна.

"Очигледно је да има много ставова о том питању. Многе НАТО земље су исказале своја национална размишљања о томе о она нису иста. Ми немамо заједничку НАТО позицију о томе. Оно што могу да кажем да имамо заједнички став, како се сте рекли, да је нормализација односа између Београда и Приштине је веома важна и да ту има пуно потенцијала за ову земљу. Ми овој земљи желимо најбоље и желимо да се тај потенцијал у потпуности искористи, и то је то кључна ствар. Како ће се то догодити зависи од учесника и наравно од ЕУ која води овај процес и од савезника. Ми као организација нисмо заузели став. Ми желимо нормализацију. И шта год се догодило мора да допринесе стабилизацији за Београд, за Приштину али за шири регион. То се не може избећи".

Како каже, за сада НАТО став је да мора доћи до нормализације, да она мора допринети безбедности ширег региона.

У интервјуу за Н1 заменик помоћника генералног секретара НАТО каже да би евентуална трансформација Косовских безбедносних снага покренула дебату унутар НАТО о томе да ли ће и како наставити да пружа неку врсту подршке.

"Разговарао сам о томе овде. И генерални секретар је разговарао. Свестан сам оштрог става овде и то разумеју у свим престоницама чланица НАТО и у НАТО седишту. Оно што је генерални секретар већ рекао и то понавља, јесте да ће свака промена мандата Косовских безбедносних снага у нешто друго захтевати дискусију у НАТО-у како ћемо или не наставити да пружамо подршку томе. Ми Косовским безбедносним снагама пружамо саветодавне услуге под одређеним мандатом. Уколико буде промена, онда ми у НАТО-у морамо да разговарамо о томе шта да радимо. Али о томе постоји низ виђења у Алијанси".

На питање да ли НАТО подржава формирање Војске Косова, он је рекао да НАТО нема званичан став о томе.

"Оно што могу да кажем, а што сте већ чули, многе владе (земаља) НАТО су прилично јавно о томе говориле о имале различите ставове, али оно што је нама важно јесте да све што буде урађено буде уз максимално могуће консултације. Генерални секретар је рекао да све оно што захтева уставне промене мора да прође уставни процес. Тренутно разумем да има неких нејасноћа на Косову, али оно што је апсолутно сигурно је да ако дође до ових промена у НАТО-у ће се сигурно разговарати о томе да ли и како ће подршка тим снагама бити модификована. Ми имамо имамо мандат Савета безбдности (резолуција) 1244, сви то знају", каже.

КФОР је под тим мандатом и наставиће да има ту улогу по чтавом Косову како би осигурао безбедност на целом Косову све док се тај мандат не промени. Мандат одређује шта ће КФОР радити и тај мандат ће остати какав јесте, додаје.

"Док све земље чланице НАТО-а не признају Косово, не видим како би то било могуће. Тако да процес нормализације између Београда и Приштине није кључан смо за Београд, кључан је и за Приштину уколико жели да оствари своје амбиције. Тако да мора да дође до нормализације. И Београд и Приштина су сад "закључане" и нема напретка због недостатка нормализације", каже.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер