понедељак, 13. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Заменица заштитника грађана: Деца не добијају адекватну информацију о ЛГБТ особама
Хроника

Заменица заштитника грађана: Деца не добијају адекватну информацију о ЛГБТ особама

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 13. јануар 2013.

Београд -- Наши уџбеници су прилично старомодни, не негују довољно културу различитости, ненасиља, уважавања свих врста различитости, као ни особености ЛГБТ особа.

То је Танјугу изјавила заменица заштитника грађана задужена за права детета Тамара Лукшић Орландић.

Нетолеранција је нарочито присутна код презентовања теме о ЛГБТ популацији и то тако што се у уџбеницима у којима би то било логично, ова тема уопште не помиње, а тамо где се обрађује то се чини на непримерен начин, рекла је Лукшић Орландић.

Уџбеници из психологије, социологије, филозофије ту тему уопште не помињу, рекла је она, сматрајући да се тако појављује проблем, јер деца не добијају адекватну информације тамо где би то било сасвим логично, у школи.

Она је навела пример Психологије за трећи разред средње стручне школе где се тема ЛГБТ опредељења обрађује у делу о проституцији, иза тема зоофилије, содомије. "Можете мислити какву перцепцију то има код деце која, према истраживању, највишу дистанцу и мржњу исказују баш према особама ЛГБТ оријентације, према ХИВ позитивним...

Она је мишљења да је боље да се ова тема не помиње уопште, него да се помиње на погрешан начин, као ни да не треба да нас чуди што имамо оволико насиља.

"Ако стално децу 'трујете' одређеним негативним информацијама, она не могу да имају позитиван став о неким темама", сматра Лукшић Орландић.

Заменица заштитника грађана истиче да нису пожељне ни "екскурзије" наставника у излагању градива. Дозвољени су лични увиди и мишљења наставника, али не тако да потпуно "заведу" децу, поготову ако она немају могућност да у свом окружењу чују и другачија мишљења. Орландићева је подсетила да су и наставници, углавном, школовани у периоду када су уџбеници били још конзервативнији и истакла да и деца кажу да су уџбеници застарели.

Према истраживању Центра за права детета, половина школске деце сматра да уџбеници нису модерни и да нису задовољни квалитетом уџбеника.

Око 28 одсто њих није уоште задовољно, а више од 22 одсто нема о томе неко мишљење, што значи да је тек половина задовољна уџбеницима.

"Време је да наши уџбеници прођу оштру контролу", истакла је Орландићева, наводећи да план и програм мора бити осавремењен, на основу чега ће бити прављени уџбеници.

Аутори наших уџбеника кажу да нису могли да обраде теме, јер нису предвиђене у плану и прогаму, а Хрватска је прошле школске године увела правило да се о теми ЛГБТ особа говори од првог разреда основне до краја средње школе. "И то не само кроз један предмет, него свуда где то има смисла, у предметима Природа и друштво, Психологија, Социологија, Филозофија, Логика, Историја уметности", рекла је Орландићева.

Она сматра да ресорно министарство у решавању овог проблема треба да се ослони на академску заједницу где имамо толико стручњака који могу да дају свој допринос у анализи уџбеника. "То јесте спор процес, али га треба почети", рекла је Орландићева, наводећи да је ресорно министарство, зато што је образовање сложен процес, велико и тромо и да тешко подлеже променама.

Она је навела да и у лектири има случајева дискриминације, посебно што је мало присутних жена аутора, иако су последњих година бар три жене добиле Нобелову награду за књижевност.

Такође, са уџбеницима историје имамо велики проблем, иначе присустан и у региону, где су последњих деценија велике турбуленције и ратови, подсећа заменица заштитника грађана. Свака страна, како каже, приказује своју историју, што није добро за, ионако спор и отежан, процес помирења.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер