Vuk Jeremić zatražio od SB UN da insistira na Rezoluciji 1244

Najmoćnije telo svetske organizacije razmatra redovni, tromesečni, izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o razvoju situacije na Kosovu, u kojem se kao poseban problem navodi da lideri kosovskih Albanaca ignorišu čefa UNMIK-a Lamberta Zanijera i traže ukidanje te misije.

U govoru, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zatražio je od Saveta bezbednosti UN da insistira na tome da se svi pridržavaju obaveza koje propisuje Rezolucija 1244 UN i pozvao da se ne ohrabruju nova priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

"Nikome ne sme biti dozvoljeno da ignoriše odluke Saveta bezbednosti", istakao je Jeremić na sednici SB UN, napominjući da je Rezolucija 1244 UN usvojena po Sedmom poglavlju Povelje UN, koje obavezuje sve strane da u potpunosti poštuju njene odredbe.

Šef srpske diplomatije je, takođe, upozorio da se ne smeju ohrabrivati nova priznavanja nezavisnosti Kosova i pozvao međunarodne organizacije da se uzdrže od prijema Kosova.

Govoreći o današnjim susretima sa diplomatama u Njujorku, ministar Jeremić je, za Dnevnik RTS-a, izjavio da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nedvosmisleno odbacio plan Martija Ahtisarija.

"Poslednji ekser u kovčegu ugleda Martija Ahtisarija je zakucan nakon ceremonije kada je primio medalju od kosovskih institucija", rekao je Jeremić i dodao da više niko ne može da tvrdi da je Marti Ahtisari bio neutralan pregovarač.

Kao najvažnije, ministar je istakao to da budući status Kosova neće biti u skladu sa Ahtisarijevim planom.

Srbija nastavlja svoju diplomatsku borbu i svi napori su usmereni na pronalaženje rešenja da budući status Kosova bude u skladu sa međunarodnim pravom.

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin izjavio je da je Rusija zabrinuta zbog toga što su kosovske vlasti, uprkos pozivima upućenim Prištini, da je neophodno poštovanje odluka Saveta bezbednosti UN, nastavile da traže okončanje rada Misije UN, kao i da insistiraju na tome da nemaju pravne obaveze da i dalje primenjuju rezoluciju 1244.

"Smatramo da je takvo ponašanje nedopustivo", istakao je Čurkin, navodeći da je Rezolucija SB UN 1244 kao i do sada na snazi u punom obimu i da na osnovu nje misija UN treba da nastavi da obavlja svoje funkcije, uključujući obezbeđivanje poštovanja prava nacionalnih manjina i sprovođenje demokratskih standarda.

Ruski predstavnik je naglasio da su sve međunarodne snage obavezne da deluju u statusno neutralnom okviru i u skladu sa odlukama SB, uključujći Rezoluciju 1244.

U izveštaju Ban Ki Muna koji je još prošle sedmice podeljen diplomatama na Ist Riveru navodi se da su kosovske vlasti nastavile da deluju u skladu sa "Ustavom republike Kosovo" i u više navrata tražile okončanje misije UNMIK-a, naglašavajući da rezolucija 1244 više ne predstavlja relevantan dokument i da oni nemaju nikakve pravne obaveze da poštuju taj dokument.

Šef UN je ocenio da misija Evropske unije na Kosovu, Euleks, funkcioniše pod patronatom svetske organizacije i statusno neutralno u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

U Banov izveštaj, po drugi put, uključen je i aneks koji se odnosi na rad Euleksa, u kojem se navodi da je misija Evropske unije postala u potpunosti operativna 6. aprila, od kada su okončana dva suđenja za ratne zločine, uspostavljena kontrola carinskih ispostava, te pokrenut dijalog sa vlastima u Beogradu.

Kao jedan od ozbiljnijih problema u protekla tri meseca, šef UN je naveo kontroverze oko poseta srpskih zvaničnika Kosovu, te tvrdnje vlasti u Prištini da predstavnici vlasti u Beogradu, bez odobrenja kosovskog ministarstva spoljnih poslova, ne mogu ulaziti na teritoriju te pokrajine, odnosno južno od reke Ibar.

Šef UN je, takođe, rekao da predstavnici međunarodne zajednice nisu preterano ubeđeni da su kosovske institucije u stanju da valjano organizuju lokalne izbore, koje je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, u međuvremenu, zakazao za 15. novembar.

Poseban problem u procesu organizovanja lokalnih izbora predstavljaće Centralna izborna komisija, pošto ozbiljne probleme proizvode pokušaji da se to telo ispolitizuje, a dodatne teškoće stvara nedostatak profesionalnih kapaciteta i natezanja između političkih stranaka.

Ban je, kao i u listom svim izveštajima u poslednjih deset godina, naveo i da je broj povratnika razočaravajuće mali, jer se na Kosovo od početka godine vratilo svega 137 prognanih, odnosno 24 Albanca, 30 Srba i 54 Roma, Aškalija i Egipćana.

(RTS)