Вук Јеремић затражио од СБ УН да инсистира на Резолуцији 1244

Најмоћније тело светске организације разматра редовни, тромесечни, извештај генералног секретара УН Бан Ки Муна о развоју ситуације на Косову, у којем се као посебан проблем наводи да лидери косовских Албанаца игноришу чефа УНМИК-а Ламберта Занијера и траже укидање те мисије.

У говору, министар спољних послова Србије Вук Јеремић затражио је од Савета безбедности УН да инсистира на томе да се сви придржавају обавеза које прописује Резолуција 1244 УН и позвао да се не охрабрују нова признавања једнострано проглашене независности Косова.

"Никоме не сме бити дозвољено да игнорише одлуке Савета безбедности", истакао је Јеремић на седници СБ УН, напомињући да је Резолуција 1244 УН усвојена по Седмом поглављу Повеље УН, које обавезује све стране да у потпуности поштују њене одредбе.

Шеф српске дипломатије је, такође, упозорио да се не смеју охрабривати нова признавања независности Косова и позвао међународне организације да се уздрже од пријема Косова.

Говорећи о данашњим сусретима са дипломатама у Њујорку, министар Јеремић је, за Дневник РТС-а, изјавио да је Савет безбедности Уједињених нација недвосмислено одбацио план Мартија Ахтисарија.

"Последњи ексер у ковчегу угледа Мартија Ахтисарија је закуцан након церемоније када је примио медаљу од косовских институција", рекао је Јеремић и додао да више нико не може да тврди да је Марти Ахтисари био неутралан преговарач.

Као најважније, министар је истакао то да будући статус Косова неће бити у складу са Ахтисаријевим планом.

Србија наставља своју дипломатску борбу и сви напори су усмерени на проналажење решења да будући статус Косова буде у складу са међународним правом.

Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин изјавио је да је Русија забринута због тога што су косовске власти, упркос позивима упућеним Приштини, да је неопходно поштовање одлука Савета безбедности УН, наставиле да траже окончање рада Мисије УН, као и да инсистирају на томе да немају правне обавезе да и даље примењују резолуцију 1244.

"Сматрамо да је такво понашање недопустиво", истакао је Чуркин, наводећи да је Резолуција СБ УН 1244 као и до сада на снази у пуном обиму и да на основу ње мисија УН треба да настави да обавља своје функције, укључујући обезбеђивање поштовања права националних мањина и спровођење демократских стандарда.

Руски представник је нагласио да су све међународне снаге обавезне да делују у статусно неутралном оквиру и у складу са одлукама СБ, укључујћи Резолуцију 1244.

У извештају Бан Ки Муна који је још прошле седмице подељен дипломатама на Ист Риверу наводи се да су косовске власти наставиле да делују у складу са "Уставом републике Косово" и у више наврата тражиле окончање мисије УНМИК-а, наглашавајући да резолуција 1244 више не представља релевантан документ и да они немају никакве правне обавезе да поштују тај документ.

Шеф УН је оценио да мисија Европске уније на Косову, Еулекс, функционише под патронатом светске организације и статусно неутрално у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности.

У Банов извештај, по други пут, укључен је и анекс који се односи на рад Еулекса, у којем се наводи да је мисија Европске уније постала у потпуности оперативна 6. априла, од када су окончана два суђења за ратне злочине, успостављена контрола царинских испостава, те покренут дијалог са властима у Београду.

Као један од озбиљнијих проблема у протекла три месеца, шеф УН је навео контроверзе око посета српских званичника Косову, те тврдње власти у Приштини да представници власти у Београду, без одобрења косовског министарства спољних послова, не могу улазити на територију те покрајине, односно јужно од реке Ибар.

Шеф УН је, такође, рекао да представници међународне заједнице нису претерано убеђени да су косовске институције у стању да ваљано организују локалне изборе, које је председник Косова Фатмир Сејдиу, у међувремену, заказао за 15. новембар.

Посебан проблем у процесу организовања локалних избора представљаће Централна изборна комисија, пошто озбиљне проблеме производе покушаји да се то тело исполитизује, а додатне тешкоће ствара недостатак професионалних капацитета и натезања између политичких странака.

Бан је, као и у листом свим извештајима у последњих десет година, навео и да је број повратника разочаравајуће мали, јер се на Косово од почетка године вратило свега 137 прогнаних, односно 24 Албанца, 30 Срба и 54 Рома, Ашкалија и Египћана.

(РТС)