уторак, 05. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вук Јеремић за „Комсомолску правду“: „Француско-немачки“ споразум највећа опасност по стабилност Балкана. Срби на КиМ су најугроженија етничка група у Европи
Хроника

Вук Јеремић за „Комсомолску правду“: „Француско-немачки“ споразум највећа опасност по стабилност Балкана. Срби на КиМ су најугроженија етничка група у Европи

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 02. децембар 2023.

Носилац листе „Народна странка – Сигуран избор. Озбиљни људи“ изјавио је за тиражни московски дневник „Комсомолскаја правда“ да је ултиматум постављен Србији, оличен у „француско-немачком“ плану за независност Косова и Метохије, највећа стратешка опасност по стабилност Балкана, која би могла да у будућности доведе до нових конфликата у региону.

„Ултиматум којим Запад притиска Србију недвосмислено подразумева дефакто признавање ’Косова’ и чланство те такозване државе у УН. Ако би ’Косово’ ушло у УН, више не би било међународних правних препрека за уједињење са Албанијом, што би значило стварање ’Велике Албаније’ за неколико година. Та нова држава би сигурно имала даље територијалне претензије према суседима, што би изазвало нестабилност и, сасвим могуће, нове сукобе на Балкану“, рекао је Јеремић.

„Комсомолскаја правда“ је навела да је Јеремић, после смрти Хенрија Кисинџера, међу ретким стручњацима за међународне односе који на одговарајући начин процењују стварност, и подсетила да је Јеремић био министар спољних послова Србије и председник Генералне скупштине УН.

„Народна странка се залаже за недвосмислено и одлучно одбацивање ’француско-немачког’ плана уз чврст став да је Косово и Метохија саставни део Србије у складу са Уставом Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН“, рекао је Јеремић.

Председник Народне странке је истакао да су Срби на Косову и Метохији најугроженија етничка група у Европи западно од украјинског фронта и то због екстремистичке политике такозваног премијера „Косова“ Аљбина Куртија, кога „НАТО не може да обузда“.

Јеремић је навео да ЕУ условљава приступни процес Србије прихватањем „француско-немачко“ споразума, односно дефакто признавањем „Косова“, што је потпуно неприхватљиво.

„Београд би зато требало да редефинише своје односе са Бриселом и да уместо тежње ка чланству у ЕУ, које није вероватно чак ни када бисмо прихватили ’француско-немачки’ план, тежи ка сарадњи у Европском економском простору“, рекао је Јеремић.

Јеремић је истакао да је добро што Србија није увела санкције Русији, али да би такав приступ уместо дипломатске тактике требало да постане део свеобухватне стратегије и кључни део званичне спољне политике Србије.

„Уверен сам да би Београд требало да званично заузме принципијелну позицију да не уводи једнострано санкције било којој држави, осим санкција које је усвојио Савет безбедности УН. Србија би у 21. веку требало да буде политички неутрална и да не учествује у сукобима великих сила“, рекао је Јеремић.

Упитан да ли је „међународно право данас живо“, Јеремић је одговорио да се за Србију фатално кршење међународног права догодило 1999. године током 78 дана НАТО бомбардовања без дозволе Савета безбедности УН, што је изазвало даља кршења међународног права, па су привремене власти „Косова“ 2008. године једнострано прогласиле независност.

„Иако је то било супротно самим темељима међународног права и очигледно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН, неке државе Запада су признале ’Косово’“, рекао је Јеремић.

„Зато, када се те исте државе данас позивају на међународно право у вези са сукобом у Украјини, Србија можда боље од других схвата да се примењују двоструки стандарди“, додао је Јеремић.

Јеремић је навео да је очигледно да Украјина не може да победи у рату, упркос великој помоћи са Запада.

„Имајући, међутим, у виду тренутну политичку поставку на Западу, тешко је замислити да ће на Украјину бити извршен притисак да крене у мировне преговоре. Пошто Америка, кључни играч на Западу, улази у изборну годину, бојим се да ће притисак на Украјину да учини неизбежно изостати и током 2024. године“, закључио је Јеремић.

(Народна странка)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер