Volfram Mas: Priznanje Kosova nije niti će biti uslov za EU

Nemačka nikada nije postavila uslov da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova kako bi postala član Evropske unije. Svi uslovi koje će Srbija dobiti kao kandidat za učlanjenje sadržani su u pristupnim pregovorima i osnivačkim ugovorima EU i definisani su još devedesetih godina, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Press nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas.

On time prekida sve medijske spekulacije koje su se pojavljivale u javnosti proteklih nedelja, da će Srbija naići na crveno svetlo u nemačkom parlamentu ukoliko do trenutka ulaska u EU ne potpiše nezavisnost Kosova.

- Uslov za učlanjenje u EU jeste dobrosusedska saradnja sa svim okolnim zemljama. To znači da očekujemo rešavanje problema između Beograda i Prištine koji se mogu oblikovati na mnogo načina. Nas će zadovoljiti svako rešenje do kog zajednički dođu obe strane u pregovorima. Mi uvek ističemo nemačko iskustvo da nikada nismo priznali Istočnu Nemačku kao stranu državu. Mi jesmo priznali Kosovo kao nezavisnu državu, ali, ponavljam, Nemačka nikada nije postavila kao uslov priznavanje Kosova - kaže Mas.

Ali nemački parlamentarci ističu da Bundestag, kada za to dođe vreme, neće odobriti članstvo Srbije ako "faktičko priznanje ne bude na stolu". Kako onda to nije uslov?

- To je bila izjava jednog član Bundestaga, ne znam ni da li je tačno prenesena. Ne postoji odluka nemačkog Bundestaga koja na bilo koji način predviđa priznavanje Kosova kao uslov za Srbiju. Mi smo uvek isticali da je važno da se reše problemi između Beograda i Prištine, pre svega praktični problemi koji otežavaju život ljudi na Kosovu. Praktični problemi zahtevaju praktična rešenja. U tom smislu moram da kažem da je veliki uspeh to što se postiže u razgovorima Beograda i Prištine. Srbija treba da bude ponosna na dostignuća u pregovorima, što sam ponovio više puta i u razgovoru sa vašim zvaničnicima. Ja sam optimista. Mislim da će prvi sporazumi dati impuls koji će dozvoliti da se reše i ostala pitanja, pa čak i ona komplikovanija.

Da li ste optimista i kada čujete da posle razgovora slušamo drugačija tumačenja Beograda i Prištine o postignutim dogovorima?

- To je politika. I u vreme dok je Nemačka bila podeljena bili smo svedoci kako su se iste stvari različito tumačile u Bonu i Istočnom Berlinu. Moj predlog je da na proces pregovora gledate bez viška tenzije. Jer, ako objektivno sagledamo, dobili smo konkretne aranžmane koji su prvenstveno u interesu ljudi koji žive na Kosovu i niko nije postavio pitanje da li će jedna strana da se odrekne svojih stavova. To je dokaz da se praktična pitanja mogu rešiti na dobrobit svih, a da Srbija ne mora da se odrekne svog stava o nepriznavanju Kosova.

Nezavisno od pitanja Kosova, kako, prema vašem mišljenju, napreduju evropske integracije Srbije?

- Prošle su tri godine od formiranja Vlade, i za to vreme učinjeno je dosta koraka koji ubrzavaju taj proces. Vaša vlada, parlament i administracija pokazuju konstantan napor da se Srbija približi EU. Problem je što ti napori često nisu vidljivi, jer su u pitanju detalji koji običnom čoveku ne znače mnogo. Građani možda ne vrednuje dovoljno šta je urađeno u protekle tri godine. S druge strane, ako stvari pogledate na pravi način, videćete da postoji korist od procesa približavanje EU koju i prosečan građanin oseća. Samo da pomenemo viznu liberalizaciju, koja je jedan od pokazatelja poverenja između EU i Srbije. Građani Srbije putuju u Evropske zemlje i upoređuju život tamo i ovde. Proces približavanja odvija se na dnevnom nivou. Srbija dobija i finansijsku pomoć. Nije to samo pitanje "vi morate da uradite ovo ili ono", radi se o procesima konkretne pomoći.

Ali, ima i previše onih koji odlaze u zemlje EU da traže azil, a jedna od njihovih "omiljenih" destinacija je upravo Nemačka. Da li problem sa lažnim azilantima može da uspori proces pridruživanja EU?

- Ne verujem da bilo ko iz Srbije ima razloga da dođe u moju zemlju i traži azil. Zato nikome neće ni biti odobren. U kontaktu smo sa srpskom stranom i uveren sam da vi činite sve što je neophodno da broj lažnih azilnata bude pod kontrolom. U procesu je vraćanje situacije u normalu. Obe strane moraju da urade svoj deo posla. Srpska strana mora da spreči one koji iskorišćavaju loše uslove života pojedinaca i navode ih da potroše svoj poslednji dinar ili evro na nešto što će ih odvesti - nigde. Nemam sumnje da će srpske vlasti uraditi sve što je potrebno da stave taj problem pod kontrolu. Diskusije koje smo imali u Briselu nisu imale za cilj da ugroze bezvizni režim, nego da se stvore mehanizmi koji bi u slučaju da problemi izmaknu kontroli omogućili brzu reakciju.

Da li onda možemo da kažemo da će Srbija, nakon što je Hrvatska dobila zeleno svetlo za ulazak u EU, biti 29. članica Unije?

- To je pitanje za Srbiju. Uvek sam govorio da je potpuno suvereno pitanje za Srbiju da odluči da li želi da učlani u EU ili ne. Jedini ko može da stane na put pridruživanju Srbije EU je sama Srbija. Da li će biti 29. ne mogu da znam. Postoji još država koje su aplicirale za članstvo iz vašeg susedstva, a tu je i pitanje Islanda. Ko će stići prvi, to ne mogu da znam. To i nije mnogo važno. Trenutak učlanjenja u EU neće promeniti vaš život. To je proces koji se neće prekinuti samim činom učlanjenja. Određenu korist koju građani mogu da osete od učlanjenja u EU, vaši građani su već počeli da osećaju.

Početkom godine u Hrvatskoj je bilo pritužbi nemačkih investitora na lokalnu birokratiju i sporost sudstva. Šta je Srbija uradila da se predstavi nemačkim investitorima kao zemlja u kojoj će se osetiti dobrodošlim?

- Investitori od zemlje u koju dolaze očekuju pouzdan zakonodavni okvir, tržišnu ekonomiju i birokratiju koja ne usporava njihov dolazak. Tu je prevashodno važan imidž zemlje. Nemačke kompanije deluju na globalnoj areni, zato imaju različite opcije gde će da ulažu. U prošlosti je Srbija imala probleme zbog lošeg imidža. Srećan sam što je u vreme mog mandata došlo do drastične promene u tom smislu. Tu su važni i faktori koji nemaju veze sa ekonomijom. Uspesi vaših sportista, organizacija Evrosonga, Novak Đoković, to su pozitivni elementi koji utiču na imidž Srbije. Ali i hapšenje Karadžića, Mladića, prvi koraci u dijalogu sa Kosovom, to je takođe važno jer stvara sliku pouzdane države. Srbija je obećala da će uhapsiti te ljude, i to je učinila.

Šta je to konkretno u Srbiji što sprečava dolazak većeg broja investitora?

- U proteklih 12 meseci zaista dolazi do ozbiljnog rasta nemačkih investicija u Srbiji. Problem postoji u pogledu birokratije. Na primer, U Suboticu su u proteklih godinu dana došle četiri nemačke kompanije. Ali, u Subotici je moguće za kraće vreme dobiti sve potrebne dozvole nego u nekim drugim opštinama ili gradovima, iako se sve nalaze u istom pravnom okviru. Čujem poslovne ljude koji kažu da im treba previše papira i dozvola da pokrenu proizvodnju. Moj savet srpskim opštinama je da se ugledaju na one koji su uspele da se predstave kao povoljna mesta za dolazak investitora. U Subotici su uspostavili sistem koji je veoma blizu koncepcije "van stop šop" - da se na jednom mestu dobijaju svi potrebni dokumenti.

U proteklih godinu dana, ipak, bilo je određenih nesporazuma između pojedinaca u srpskoj vlasti i nemačkih investitora u Srbiji, kao u slučaju "Novosti"? U jednom trenutku izgledalo je da će se nemački investitor povući iz Srbije...

- Tu postoje dve strane problema. Prvi je pitanje ekonomije i poslovnih aranžmana koji je stvar isključivo investitora i njihovih partnera. S druge strane, mi kao nemačka ambasada zainteresovani smo da strani investitori budu tretirani onako kako to zakon nalaže. Moj problem nije između VAC-a i njihovih partnera, već u procesu primene zakona. Zato sam imao sumnje, koje sam javno izrazio. Ako se te greške ne isprave tokom dužeg perioda, onda postavljamo pitanje vladavine prava.

U Srbiji mnogi kažu da će se EU raspasti do trenutka kada Srbija postane članica. Da li kriza u Grčkoj može da ugrozi koncept zajedničkog tržišta na kom se zasniva EU?

- Moja najveća noćna mora je da dođe do dezintegracije EU. EU je za svaku evropsku zemlju jedina šansa da se njihov glas čuje u svetu. Sve evropske zemlje zasebno su suviše male na globalnom planu. Mi učimo iz svega što smo doživljavali prethodnih 50 godina. Nemamo više entuzijazma kao na početku stvaranja EU. Kada sam ja bio mlad, evropski proces je delovao kao san. Nakon svih iskustava koje smo imali, na to gledam racionalnije. Pošto sam racionalan, nisam više sklon donošenju oportunističkih odluka. Problem koji je eskalirao u Grčkoj ima koren upravo u situacijama kada se prihvaćena pravila nisu poštovala do kraja. Postavili smo određena pravila, i ne postoje razlozi da ne živimo po njima. Možda je zato učlanjenje u EU danas teže nego što je bilo ranije, ne zato što su pravila drugačija, već zato što drugačije gledamo na njih. U procesu pristupanja skupljena su iskustva koja su članice prikupljale proteklih 50 godina, i ako sva ona budu primenjena na Srbiju, to će biti u korist građana vaše zemlje. Ako bi EU išla ka dezintegraciji, onda Srbija ne bi imala interes da uđe u EU. EU je jedina alternativa za sve evropske zemlje i učlanjenje Srbije u EU je nešto što je u isključivom interesu njenih građana.

Koliko je za Nemačku važno pitanje da li će Srbija postati član NATO?

- Mi uvek govorimo o evroatlanskim integracijama. Ne postoji kao pravilo da je članstvo u NATO preduslov za učlanjenje u EU, ali jeste dodatni faktor približavanja evropskih zemalja. U EU ima zemalja koje nisu član NATO. Moja vizija EU je u stvaranju još čvršće zajednice, koja uključuje i tu vrstu solidarnosti i na duže staze podrazumeva vojnu saradnju. EU nema strukture za vojne operacije, i na kraju će NATO biti odgovor ako dođe do ugrožavanja bezbednosti. Mislim da će na duže staze biti razumno da svako ko je član EU bude i član NATO. Ali Srbija ne treba da se upoređuje sa nekim drugim zemljama u istočnoj Evropi, koje su se zbog svoje geopolitičke pozicije i pitanja bezbednosti kao primarnog prvo učlanjivale u NATO, pa zatim u EU. Srbija nema bezbednosne pretnje, za vas je primarno pitanje ekonomski razvoj vaše zemlje i zato mislim da je najsmislenije da usmerite sve svoje snage da postanete član EU. A nadam se da ćete jednog dana biti i član NATO.

Da li vam je poznata izreka u srpskom narodu mrzeti nekog kao Nemca?

- Nikada to nisam čuo. U svim zemljama postoje loši vicevi na račun drugih naroda. Najvažnije je da ja tu vrstu odnosa nikada nisam osetio. Ja sam ambasador i svi se prema meni ponašaju sa poštovanjem, ali čak i kada se nađem negde na ulici, kada sam u šortsu i majici gde niko ne zna ko sam - uvek su se u Srbiji prema meni prijateljski ophodili.

Nedavno ste rekli da Srbija i Nemačka trenutno imaju najbolje odnose u istoriji. Šta je to konkretno učinjeno da se prevladaju teške istorijski problemi?

- Uvek se trudim da izbegnem te apsolutne sudove. Ali, definitivno se odnosi poboljšavaju svakim danom i svaki mesecom. Zato mogu da kažem da su odnosi mnogo bolji nego onog dana kada sam došao u Beograd. To nema veze toliko sa mnom koliko ima veze sa politikama koje sprovode vlade naše dve zemlje.

Nedavno je u Crnoj Gori izbio incident pošto je nemački ambasador u toj zemlji na fudbalskoj utakmici Crna Gora - Bugarska navijao sa bugarskim navijačima. Za koga vi navijate kada igra Srbija?

- Volim da gledam fudbal. Priznajem da fudbal radije gledam na televiziji nego na stadionu. Nisam bio previše oduševljen kada ste nas pobedili na Svetskom prvenstvu prošle godine. Kada negde živite, razvija se odnos prema nekoj zemlji, i zato volim da vidim kada je Srbija uspešna ne samo u fudbalu nego i u ostalim segmentima. Sport je vrlo važan za percepciju ljudi o nekoj zemlji. Zato volim da vidim kada srpski sportisti nadmaše svoje konkurente.

Šta će iz Srbije najviše da vam nedostaje kada budete završili svoj mandat u Beogradu?

- Najviše će mi nedostajati poznanstva i prijateljstva koja sam uspostavio. Ljudi sa kojima volim da razgovaram. Srećom, danas imamo razvijene kanale komunikacije i ostaćemo u kontaktu.

Mislite li da Novak Đoković može da preokrene imidž Srbije u svetu?

- Jedna osoba ne može da promeni imidž zemlje. Ali, on i njegovi uspesi imaju ogroman uticaj. Negativan imidž ne može biti izbrisan sam od sebe. Negativan utisak nestaje jedino ako se zameni pozitivnim imidžom. Ljudi vole Đokovića i to je veoma važno. Na zimu ćete imati i EP u rukometu, i to je još jedna prilika da ljudi iz čitave Evrope dođu u vašu zemlju. Često pominjem Evrosong jer je taj događaj samo iz Nemačke u Srbiju doveo 140 novinara. Svi posetioci sa kojima sam se sretao za moje vreme u Beogradu, kada bih ih pitao šta je vaš utisak, standardni odgovor bio je "drugačije je nego što sam očekivao". Zato je važno da ljudi kao što je Novak Đoković pomognu da se formira baš taj imidž - "drugačije je nego što sam zamišljao".

(Pres)