Волфрам Мас: Признање Косова није нити ће бити услов за ЕУ

Немачка никада није поставила услов да Србија мора да призна независност Косова како би постала члан Европске уније. Сви услови које ће Србија добити као кандидат за учлањење садржани су у приступним преговорима и оснивачким уговорима ЕУ и дефинисани су још деведесетих година, каже у ексклузивном интервјуу за Пресс немачки амбасадор у Београду Волфрам Мас.

Он тиме прекида све медијске спекулације које су се појављивале у јавности протеклих недеља, да ће Србија наићи на црвено светло у немачком парламенту уколико до тренутка уласка у ЕУ не потпише независност Косова.

- Услов за учлањење у ЕУ јесте добросуседска сарадња са свим околним земљама. То значи да очекујемо решавање проблема између Београда и Приштине који се могу обликовати на много начина. Нас ће задовољити свако решење до ког заједнички дођу обе стране у преговорима. Ми увек истичемо немачко искуство да никада нисмо признали Источну Немачку као страну државу. Ми јесмо признали Косово као независну државу, али, понављам, Немачка никада није поставила као услов признавање Косова - каже Мас.

Али немачки парламентарци истичу да Бундестаг, када за то дође време, неће одобрити чланство Србије ако "фактичко признање не буде на столу". Како онда то није услов?

- То је била изјава једног члан Бундестага, не знам ни да ли је тачно пренесена. Не постоји одлука немачког Бундестага која на било који начин предвиђа признавање Косова као услов за Србију. Ми смо увек истицали да је важно да се реше проблеми између Београда и Приштине, пре свега практични проблеми који отежавају живот људи на Косову. Практични проблеми захтевају практична решења. У том смислу морам да кажем да је велики успех то што се постиже у разговорима Београда и Приштине. Србија треба да буде поносна на достигнућа у преговорима, што сам поновио више пута и у разговору са вашим званичницима. Ја сам оптимиста. Мислим да ће први споразуми дати импулс који ће дозволити да се реше и остала питања, па чак и она компликованија.

Да ли сте оптимиста и када чујете да после разговора слушамо другачија тумачења Београда и Приштине о постигнутим договорима?

- То је политика. И у време док је Немачка била подељена били смо сведоци како су се исте ствари различито тумачиле у Бону и Источном Берлину. Мој предлог је да на процес преговора гледате без вишка тензије. Јер, ако објективно сагледамо, добили смо конкретне аранжмане који су првенствено у интересу људи који живе на Косову и нико није поставио питање да ли ће једна страна да се одрекне својих ставова. То је доказ да се практична питања могу решити на добробит свих, а да Србија не мора да се одрекне свог става о непризнавању Косова.

Независно од питања Косова, како, према вашем мишљењу, напредују европске интеграције Србије?

- Прошле су три године од формирања Владе, и за то време учињено је доста корака који убрзавају тај процес. Ваша влада, парламент и администрација показују константан напор да се Србија приближи ЕУ. Проблем је што ти напори често нису видљиви, јер су у питању детаљи који обичном човеку не значе много. Грађани можда не вреднује довољно шта је урађено у протекле три године. С друге стране, ако ствари погледате на прави начин, видећете да постоји корист од процеса приближавање ЕУ коју и просечан грађанин осећа. Само да поменемо визну либерализацију, која је један од показатеља поверења између ЕУ и Србије. Грађани Србије путују у Европске земље и упоређују живот тамо и овде. Процес приближавања одвија се на дневном нивоу. Србија добија и финансијску помоћ. Није то само питање "ви морате да урадите ово или оно", ради се о процесима конкретне помоћи.

Али, има и превише оних који одлазе у земље ЕУ да траже азил, а једна од њихових "омиљених" дестинација је управо Немачка. Да ли проблем са лажним азилантима може да успори процес придруживања ЕУ?

- Не верујем да било ко из Србије има разлога да дође у моју земљу и тражи азил. Зато никоме неће ни бити одобрен. У контакту смо са српском страном и уверен сам да ви чините све што је неопходно да број лажних азилната буде под контролом. У процесу је враћање ситуације у нормалу. Обе стране морају да ураде свој део посла. Српска страна мора да спречи оне који искоришћавају лоше услове живота појединаца и наводе их да потроше свој последњи динар или евро на нешто што ће их одвести - нигде. Немам сумње да ће српске власти урадити све што је потребно да ставе тај проблем под контролу. Дискусије које смо имали у Бриселу нису имале за циљ да угрозе безвизни режим, него да се створе механизми који би у случају да проблеми измакну контроли омогућили брзу реакцију.

Да ли онда можемо да кажемо да ће Србија, након што је Хрватска добила зелено светло за улазак у ЕУ, бити 29. чланица Уније?

- То је питање за Србију. Увек сам говорио да је потпуно суверено питање за Србију да одлучи да ли жели да учлани у ЕУ или не. Једини ко може да стане на пут придруживању Србије ЕУ је сама Србија. Да ли ће бити 29. не могу да знам. Постоји још држава које су аплицирале за чланство из вашег суседства, а ту је и питање Исланда. Ко ће стићи први, то не могу да знам. То и није много важно. Тренутак учлањења у ЕУ неће променити ваш живот. То је процес који се неће прекинути самим чином учлањења. Одређену корист коју грађани могу да осете од учлањења у ЕУ, ваши грађани су већ почели да осећају.

Почетком године у Хрватској је било притужби немачких инвеститора на локалну бирократију и спорост судства. Шта је Србија урадила да се представи немачким инвеститорима као земља у којој ће се осетити добродошлим?

- Инвеститори од земље у коју долазе очекују поуздан законодавни оквир, тржишну економију и бирократију која не успорава њихов долазак. Ту је превасходно важан имиџ земље. Немачке компаније делују на глобалној арени, зато имају различите опције где ће да улажу. У прошлости је Србија имала проблеме због лошег имиџа. Срећан сам што је у време мог мандата дошло до драстичне промене у том смислу. Ту су важни и фактори који немају везе са економијом. Успеси ваших спортиста, организација Евросонга, Новак Ђоковић, то су позитивни елементи који утичу на имиџ Србије. Али и хапшење Караџића, Младића, први кораци у дијалогу са Косовом, то је такође важно јер ствара слику поуздане државе. Србија је обећала да ће ухапсити те људе, и то је учинила.

Шта је то конкретно у Србији што спречава долазак већег броја инвеститора?

- У протеклих 12 месеци заиста долази до озбиљног раста немачких инвестиција у Србији. Проблем постоји у погледу бирократије. На пример, У Суботицу су у протеклих годину дана дошле четири немачке компаније. Али, у Суботици је могуће за краће време добити све потребне дозволе него у неким другим општинама или градовима, иако се све налазе у истом правном оквиру. Чујем пословне људе који кажу да им треба превише папира и дозвола да покрену производњу. Мој савет српским општинама је да се угледају на оне који су успеле да се представе као повољна места за долазак инвеститора. У Суботици су успоставили систем који је веома близу концепције "ван стоп шоп" - да се на једном месту добијају сви потребни документи.

У протеклих годину дана, ипак, било је одређених неспоразума између појединаца у српској власти и немачких инвеститора у Србији, као у случају "Новости"? У једном тренутку изгледало је да ће се немачки инвеститор повући из Србије...

- Ту постоје две стране проблема. Први је питање економије и пословних аранжмана који је ствар искључиво инвеститора и њихових партнера. С друге стране, ми као немачка амбасада заинтересовани смо да страни инвеститори буду третирани онако како то закон налаже. Мој проблем није између ВАЦ-а и њихових партнера, већ у процесу примене закона. Зато сам имао сумње, које сам јавно изразио. Ако се те грешке не исправе током дужег периода, онда постављамо питање владавине права.

У Србији многи кажу да ће се ЕУ распасти до тренутка када Србија постане чланица. Да ли криза у Грчкој може да угрози концепт заједничког тржишта на ком се заснива ЕУ?

- Моја највећа ноћна мора је да дође до дезинтеграције ЕУ. ЕУ је за сваку европску земљу једина шанса да се њихов глас чује у свету. Све европске земље засебно су сувише мале на глобалном плану. Ми учимо из свега што смо доживљавали претходних 50 година. Немамо више ентузијазма као на почетку стварања ЕУ. Када сам ја био млад, европски процес је деловао као сан. Након свих искустава које смо имали, на то гледам рационалније. Пошто сам рационалан, нисам више склон доношењу опортунистичких одлука. Проблем који је ескалирао у Грчкој има корен управо у ситуацијама када се прихваћена правила нису поштовала до краја. Поставили смо одређена правила, и не постоје разлози да не живимо по њима. Можда је зато учлањење у ЕУ данас теже него што је било раније, не зато што су правила другачија, већ зато што другачије гледамо на њих. У процесу приступања скупљена су искуства која су чланице прикупљале протеклих 50 година, и ако сва она буду примењена на Србију, то ће бити у корист грађана ваше земље. Ако би ЕУ ишла ка дезинтеграцији, онда Србија не би имала интерес да уђе у ЕУ. ЕУ је једина алтернатива за све европске земље и учлањење Србије у ЕУ је нешто што је у искључивом интересу њених грађана.

Колико је за Немачку важно питање да ли ће Србија постати члан НАТО?

- Ми увек говоримо о евроатланским интеграцијама. Не постоји као правило да је чланство у НАТО предуслов за учлањење у ЕУ, али јесте додатни фактор приближавања европских земаља. У ЕУ има земаља које нису члан НАТО. Моја визија ЕУ је у стварању још чвршће заједнице, која укључује и ту врсту солидарности и на дуже стазе подразумева војну сарадњу. ЕУ нема структуре за војне операције, и на крају ће НАТО бити одговор ако дође до угрожавања безбедности. Мислим да ће на дуже стазе бити разумно да свако ко је члан ЕУ буде и члан НАТО. Али Србија не треба да се упоређује са неким другим земљама у источној Европи, које су се због своје геополитичке позиције и питања безбедности као примарног прво учлањивале у НАТО, па затим у ЕУ. Србија нема безбедносне претње, за вас је примарно питање економски развој ваше земље и зато мислим да је најсмисленије да усмерите све своје снаге да постанете члан ЕУ. А надам се да ћете једног дана бити и члан НАТО.

Да ли вам је позната изрека у српском народу мрзети неког као Немца?

- Никада то нисам чуо. У свим земљама постоје лоши вицеви на рачун других народа. Најважније је да ја ту врсту односа никада нисам осетио. Ја сам амбасадор и сви се према мени понашају са поштовањем, али чак и када се нађем негде на улици, када сам у шортсу и мајици где нико не зна ко сам - увек су се у Србији према мени пријатељски опходили.

Недавно сте рекли да Србија и Немачка тренутно имају најбоље односе у историји. Шта је то конкретно учињено да се превладају тешке историјски проблеми?

- Увек се трудим да избегнем те апсолутне судове. Али, дефинитивно се односи побољшавају сваким даном и сваки месецом. Зато могу да кажем да су односи много бољи него оног дана када сам дошао у Београд. То нема везе толико са мном колико има везе са политикама које спроводе владе наше две земље.

Недавно је у Црној Гори избио инцидент пошто је немачки амбасадор у тој земљи на фудбалској утакмици Црна Гора - Бугарска навијао са бугарским навијачима. За кога ви навијате када игра Србија?

- Волим да гледам фудбал. Признајем да фудбал радије гледам на телевизији него на стадиону. Нисам био превише одушевљен када сте нас победили на Светском првенству прошле године. Када негде живите, развија се однос према некој земљи, и зато волим да видим када је Србија успешна не само у фудбалу него и у осталим сегментима. Спорт је врло важан за перцепцију људи о некој земљи. Зато волим да видим када српски спортисти надмаше своје конкуренте.

Шта ће из Србије највише да вам недостаје када будете завршили свој мандат у Београду?

- Највише ће ми недостајати познанства и пријатељства која сам успоставио. Људи са којима волим да разговарам. Срећом, данас имамо развијене канале комуникације и остаћемо у контакту.

Мислите ли да Новак Ђоковић може да преокрене имиџ Србије у свету?

- Једна особа не може да промени имиџ земље. Али, он и његови успеси имају огроман утицај. Негативан имиџ не може бити избрисан сам од себе. Негативан утисак нестаје једино ако се замени позитивним имиџом. Људи воле Ђоковића и то је веома важно. На зиму ћете имати и ЕП у рукомету, и то је још једна прилика да људи из читаве Европе дођу у вашу земљу. Често помињем Евросонг јер је тај догађај само из Немачке у Србију довео 140 новинара. Сви посетиоци са којима сам се сретао за моје време у Београду, када бих их питао шта је ваш утисак, стандардни одговор био је "другачије је него што сам очекивао". Зато је важно да људи као што је Новак Ђоковић помогну да се формира баш тај имиџ - "другачије је него што сам замишљао".

(Прес)