Војислав Коштуница: Само избори нас могу извући из кризе

Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца, ли­дер ДСС, у раз­го­во­ру за „Прав­ду“ на­гла­ша­ва да је на „уда­ру све што је срп­ско, са­ма Ср­би­ја, ње­на тра­ди­ци­ја, ње­не вред­но­сти“.

– Би­ло би не­нор­мал­но да он­да ни­је на уда­ру и ДСС као др­жа­во­твор­на стран­ка, ко­ја је пот­пу­но без остат­ка по­све­ће­на Ср­би­ји и срп­ском на­ро­ду.

У по­след­ње вре­ме ме­ди­ји су за­бе­ле­жи­ли ви­ше ди­рект­них на­па­да на вас – пре све­га због на­вод­ног скри­ва­ња по­да­та­ка о Рат­ку Мла­ди­ћу, за­тим због нов­ца ко­ји су ва­ши са­рад­ни­ци, на­вод­но, при­ми­ли од Стан­ка Су­бо­ти­ћа. Да­кле: где се крио Рат­ко Мла­дић док сте би­ли пре­ми­јер? Да ли је Ва­шу стран­ку на би­ло ко­ји на­чин „фи­нан­си­рао“ Стан­ко Су­бо­тић?

– Жи­ви­мо у ре­жи­му где се ме­ди­ји утр­ку­ју да хва­ле исто­риј­ске под­ви­ге вла­сти и да се бе­со­муч­но об­ра­чу­на­ва­ју са опо­зи­ци­јом. То је јед­но­став­но при­ро­да са­да­шњег ре­жи­ма. Ка­да је реч о кон­крет­ним на­па­ди­ма ко­је на­во­ди­те о са­рад­њи са Ха­шким три­бу­на­лом, већ сам од­го­во­рио да се у по­ли­ти­ци увек ру­ко­во­дим на­че­ли­ма. А та на­че­ла су да увек по­шту­јем за­ко­не сво­је зе­мље и да ми ин­те­рес др­жа­ве и на­ро­да бу­ду на пр­вом ме­сту, а не пре­по­ру­ке стра­них цен­та­ра мо­ћи. Дру­ге вр­сте оп­ту­жбе ко­је до­ла­зе од љу­ди ко­ји се оглу­шу­ју о зах­тев др­жа­ве и пра­во­суд­них ор­га­на би­ло би не­при­ме­ре­но да ко­мен­та­ри­ше­мо као стран­ка ко­ја ин­си­сти­ра на по­што­ва­њу за­ко­на. Из­ве­сно је да ДСС ни­ка­да ни­је од њих био фи­нан­си­ран.

Ка­ко гле­да­те на из­ве­штај Ди­ка Мар­ти­ја, се­ти­мо се и књи­ге Кар­ле дел Пон­те, и ка­ко на си­ту­а­ци­ју Ха­ши­ма Та­чи­ја?

– Дик Мар­ти је већ учи­нио мно­го, го­то­во исто­риј­ску ствар, да се обе­ло­да­ни исти­на о те­ме­љи­ма на ко­ји­ма се зи­да јед­на ла­жна др­жа­ва на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је. ОВК, ње­ни ли­де­ри и њи­хо­ви за­пад­ни мен­то­ри по­ка­зу­ју сво­је пра­во ли­це. Реч је нај­мон­стру­о­зни­јем зло­чи­ну ко­ји је по­чи­њен у Евро­пи са ци­љем да се на­пра­ви та ква­зи­др­жав­на тво­ре­ви­не. Не­ма сум­ње да ће ла­жна др­жа­ва ко­ја је на­ста­ла уз по­моћ бес­кру­пу­ло­зне си­ле га­же­њем пра­ва и прав­де по­ку­ша­ва­ти да уз по­моћ исте те си­ле и оп­ста­је. Бе­сми­сле­но је да Ср­би­ја уче­ству­је у ди­ја­ло­гу о до­бро­су­сед­ским од­но­си­ма.

Ср­би на КиМ су је­зи­чак на ва­ги за фор­ми­ра­ње но­ве вла­де?

– Ми­слим да за срп­ски на­род ни­јед­на срп­ска стран­ка ни­је уче­ство­ва­ла на из­бо­ри­ма ла­жне др­жа­ве Ко­со­во.

Ка­да смо већ код КиМ, при­ча се да Из­ве­штај ЕК и Упит­ник ува­жа­ва­ју Ре­зо­лу­ци­ју 1244. Ка­ко то об­ја­шња­ва­те?

– За ЕУ је нај­бит­ни­је да уву­че Ср­би­ју у ди­ја­лог са При­шти­ном о ус­по­ста­вља­њу до­бро­су­сед­ских од­но­са, и они са­да све том ци­љу под­ре­ђу­ју.

У ве­зи са не­ким пи­та­њи­ма у Упит­ни­ку, не­ки ви­де раз­лог за от­по­чи­ња­ње про­це­са устав­них ре­фор­ми. И СНС је ста­ла уз ову иде­ју.

– Не­ма ни­ка­кве сум­ње да је стран­ци­ма пра­ви циљ да се про­ме­ни од­ре­ђе­ње Уста­ва по ко­ме је Ко­со­во и Ме­то­хи­ја са­став­ни и нео­ту­ђи­ви део те­ри­то­ри­је Ср­би­је. На­рав­но, иде се из­о­ко­ла и го­во­ри о спо­ред­ним или бе­сми­сле­ним пред­ло­зи­ма о про­ме­ни Уста­ва, али је иде­ја да ка­да се јед­ном отво­ри Устав да се он­да уда­ри на од­ре­ђе­ње о Ко­со­ву.

Ако и успе­мо у све­му што се од нас тра­жи – да ли нас и ка­да ви­ди­те у ЕУ? Шта ти­ме гу­би­мо или до­би­ја­мо?

– Нај­ве­ћа об­ма­на овог ре­жи­ма је што су пи­та­ње ула­ска у ЕУ на­мет­ну­ли као да је ствар­но реч о ди­ле­ми ко­ја је са­да на днев­ном ре­ду. О то­ме да ли ће Ср­би­ја ући у ЕУ од­лу­чи­ва­ће се за де­се­так или два­де­сет го­ди­на и ни­ко не мо­же да пред­ви­ди ни да ли ће ЕУ та­да има­ти ин­те­рес да се да­ље ши­ри, ни да ли ће то би­ти у ин­те­ре­су Ср­би­је. Да­нас је на пра­вом днев­ном ре­ду по­ку­шај Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на да нам от­му Ко­со­во и Ср­би­ја тре­ба на овај ре­ал­ни про­блем да од­го­во­ри. Ср­би­ја тре­ба да има отво­ре­на вра­та за са­рад­њу са свим др­жа­ва­ма и да са­гла­сно сво­јим ин­те­ре­си­ма од­лу­чу­је ко­ји је пут нај­бо­љи за њу.

(Правда)